Narednik Stabi
Narednik Stabi (engl. Sergeant Stubby; 1916. ili 1917 — 4. april 1926) je bio pas i nezvanična maskota 102. pešadijskog puka i raspoređen je u 26. (jenki) diviziju u Prvom svetskom ratu. Služio je 18 meseci i učestvovao u 17 bitaka i četiri ofanzive na Zapadnom frontu. Spasao je svoj puk od iznenadnih napada iperitom, pronalazio i tešio ranjenike, a navodno je jednom uhvatio nemačkog vojnika za pantalone, držeći ga dok ga američki vojnici nisu pronašli.[1] Njegovi postupci su dobro dokumentovani u savremenim američkim novinama.[2][3][4]
| Narednik Stabi | |
|---|---|
 Narednik Stabi oko 1920. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1916. |
| Datum smrti | 16. mart 1926. (starost 9–10) |
| Mesto ukopa | Institut Smitsonijan, Vašington, SAD |
| Vojna karijera | |
| Služba |  SAD1917–18 |
| Rod |  Vojska SAD |
| Čin |  Narednik |
| Jedinica | 102. pešadijski puk, 26. (Jenki) divizija |
| Učešće u ratovima | Prvi svetski rat
|
| Kasniji rad | Maskota za Georgetown Hoyas |
| Odlikovanja | Zlatna medalja (Društvo za humano obrazovanje) pruga rane Purpurno srce (2) |
Stabi je nazvan najodlikovanijim ratnim psom Velikog rata i jedinim psom koji je nominovan i unapređen u narednika.[5] Stabijevi ostaci se nalaze u Nacionalnom muzeju američke istorije.[6] On je itema animiranog filma iz 2018. Sgt. Stubby: An American Hero.
Mladost
urediStabi je bio lutalica rase pit bul koji se pojavio u Jejl Fildu u Nju Hejvenu, Konektikat dok je grupa vojnika tamo bila na treningu. Pas se motao oko vojnika dok su trenirali i jedan vojnik, kaplar Robert Konroj, je zavoleo psa. Kada je došlo vreme da se krene u Evropu, Konroj je sakrio Stabija na transportnom brodu koji je prevozio vojnike. Po priči, kada je psa otkrio Konrojev komandir, Stabi mu je navodno salutirao kako je dresiran dok je bio u kampu za obuku, i komandir je bio toliko impresioniran da je dopustio da pas ostane.[7]
Vojna služba
uredi
[8]Stabi je služio u 102. pešadijskoj, 26. (Jenki) divizije u rovovima u Francuskoj, gde je proveo 18 meseci i učestvovao u četiri ofanzive i 17 bitaka. Stupio je u borbu 5. februara 1918. kod Šemin de Dama (fr. Chemin des Dames), severno od Soasona, i iskusio je neprekidnu vatru dan i noć duže od mesec dana. U aprilu 1918, u napadu na Šiprej, Stabi je ranjen u prednju nogu od granate koju su bacili Nemci koji su se povlačili. Poslat je u pozadinu da se oporavi, i tamo je, kao i na frontu, podizao moral. Kada se oporavio od povrede, Stabi je vraćen u rovove.
Nakon što je i sam pretrpeo napad otrovnim gasom, Stabi je naučio da upozorava svoju jedinicu na napade gasom, pronalazio je ranjene vojnike na ničijoj zemlji, i — pošto je mogao da čuje zvižduk artiljerijskih granata pre nego što su ljudi mogli — naučio da upozorava svoju jedinicu kada da se sagnu u zaklon. Potpuno samostalno je zarobio jednog nemačkog špijuna. Nakon oslobađanja Šato Tjerija, zahvalne žene su mu sašile kaputić na koji su zakačene njegove brojne medalje. Na kraju rata, Konroj je prokrijumčario Stabija nazad kući.
Nakon rata
uredi
Nakon što je vraćen kući, Stabi je postao slavan i marširao je u, i obično predvodio mnoge parade širom Sjedinjenih Država. Upoznao se sa predsednicima Vilsonom, Kulidžom i Hardingom. Počev od 1921. je bio na Univerzitetu u Džordžtaunu sa Konrojem, gde je bio sportska maskota. Na poluvremenima utakmica američkog fudbala mu je davana lopta i zabavljao je publiku gurkajući je po terenu.
Reference
uredi- ^ Goldsmith, Connie (2017). Dogs at War: Military Canine Heroes. Minneapolis, MN: Twenty-First Century Books. str. 23. ISBN 978-1512410129.
- ^ „Stubby, World War I Canine Hero 1921”. History wired. Smithsonian Institution. 16. 3. 2012. Arhivirano iz originala 17. 11. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014.
- ^ Kane, Gillian; Larson-Walker, Lisa, Illustrator (7. 5. 2014). „Sergeant Stubby: America's original dog of war fought bravely on the Western Front—then helped the nation forget the Great War's terrible human toll”. Slate.com. Arhivirano iz originala 13. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 7. 2014. Reprinted in Kane, Gillian (24. 5. 2014). „The story of Sergeant Stubby, WWI's most decorated dog”. Stars & Stripes. Arhivirano iz originala 1. 7. 2014. g. Pristupljeno 17. 7. 2014.
- ^ „Stubby's Obituary: Stubby of A.E.F. Enters Valhalla”. The New York Times. 4. 4. 1926 — 16. 7. 2003. Arhivirano iz originala 2. 8. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014.
- ^ „"The Price of Freedom" exhibition”. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 24. 6. 2014. g. Pristupljeno 14. 7. 2014.
- ^ Kane, Gillian; Larson-Walker, Lisa, Illustrator (7. 5. 2014). „Sergeant Stubby: America's original dog of war fought bravely on the Western Front—then helped the nation forget the Great War's terrible human toll”. Slate.com. Arhivirano iz originala 13. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 7. 2014. Reprinted in Kane, Gillian (24. 5. 2014). „The story of Sergeant Stubby, WWI's most decorated dog”. Stars & Stripes. Arhivirano iz originala 1. 7. 2014. g. Pristupljeno 17. 7. 2014.
- ^ Irwin, Tanya (27. 5. 2013). „Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby”. Toledo Blade. Pristupljeno 27. 5. 2013.
- ^ The Price of Freedom: Exhibition
Literatura
uredi- Richmond, Derek (4. 11. 2003). From Mascot to Military, Stubby Left Pawprints on Hilltop and Beyond. Georgetown, Washington, D.C: The Hoya of Georgetown University.
- „The Price of Freedom: Americans at War – Stubby”. Smithsonian Institution. Arhivirano iz originala 08. 02. 2011. g. Pristupljeno 29. 06. 2013.
- „Stubby the Military Dog”. Connecticut Military Department. 16. 7. 2003. Pristupljeno 26. 3. 2010.
- „History Wired”. "Stubby", World War I Canine Hero 1921. Smithsonian Institution.
- Irwin, Tanya (May 27, 2013). Canine soldiers earn accolades: Exhibit extols virtues of WWI’s Sgt. Stubby. Toledo, Ohio: Toledo Blade http://www.toledoblade.com/local/2013/05/27/Canine-soldiers-earn-accolades.html
