Napoleon II Bonaparta

Napoleon II Bonaparta (fr. Napoléon II; Pariz, 20. mart 1811 — Beč, 22. jul 1832) je bio sin cara Napoleona I njegove druge supruge, Marije Lujze. Bio je vojvoda od Rajhštata. Ceo svoj život je proveo u Beču.

Napoleon II Bonaparta
portret Napoleona II Bonaparte
Lični podaci
Datum rođenja	(1811-03-20)20. mart 1811.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	22. jul 1832.(1832-07-22) (21 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrijsko carstvo
Porodica
Roditelji	Napoleon Bonaparta Marija Lujza
Dinastija	Bonaparta
Car Francuske
Period	23. jun 1815.
Prethodnik	Napoleon Bonaparta
Naslednik	Luj XVIII
Čin	pukovnik

Slabljenje Francuske

Bio je proglašen za francuskog cara 23. juna 1815. godine, posle druge abdikacije njegovog oca, izvršene posle poraza u bici kod Vaterloa. Saveznici su sada smatrali, da je raskinut onaj ugovor od 1814. godine. Uskoro se zatim saveznička vojska po drugi put javi pred Parizom. Ovoga puta Napoleon bi poslat na ostrvo Svetu Jelenu, gde ostao do smrti (1821). Pošto Burboni predvođeni Lujem XVIII nisu bili dovoljno jaki, da održe svoju vlast, to saveznici rešiše da Francuskoj nametnu peke obaveze i terete, koji će je držati u zavisnosti naspram njih. Oni se složiše (drugim pariskim) mirom da traže znatnu ratnu naknadu, da narede da se umetnička dela vrate onim zemljama, iz kojih ih je Napoleon upljačkao, da ostave vojsku u posadama i da o trošku Francuske podignu tvrđave u graničnim zemljama. Po tom izdeliše među sobom francusku zemlju, i svaka sila dobi za sebe oblasti u koje posla svoju vojsku, da se nastani i živi na račun tamošnjih stanovnika. Ta je okupacija trajala dve godine, dok nije isplaćena ratna ošteta. Francuska je pritom pet godina morala imati samo nekoliko hiljada vojnika.

Francuska više ne može da obnavlja rat

Ne samo da su preduzete potrebne mere, da se Francuskoj oduzme mogućnost da obnavlja rat (oduzimanjem njenoga osvojenja i stvaranjem prema njoj čitavoga pojasa utvrđenja), nego se pokušalo i da se ubuduće spreči svaki rat uopšte između vladalaca. Meternik, koji je tada upravljao ostalim državnicima, radio je da proturi, u XVIII stoleću nepoznato načelo, da svi vladaoci sastave kao jednu veliku porodicu, i da je za sve vlade korisno da se uzajamno potpomažu protiv njihovih podanika i da svoje međusobne sporove raspravljaju rešenjima izbornih sudova. Tada bude rešeno da se često drže kongresi, kojima će biti dužnost da održavaju slogu između vlada, a u isti mah l da preduzimaju što bude potrebno protiv nezadovoljnih naroda. To je nazvano Meternikovim sistemom. On je radio dosta pravilno za desetak godina; diplomati su držali više kongresa i ugušili više pobuna; kongres je poslao austrijsku vojsku da pomogne neapoljskom kralju, a francusku vojsku, da pomogne kralju španskom, obojici protiv njihovih podanika.

Francuska 1815.

Evropu su prepravile četiri velike sile, no u svoju korist. U načelu je ona trebalo da bude vraćena u ono stanje, u kojem je bila pre Revolucije. No u stvari jedina Francuska bi svedena na svoju oblast od 1792. godine, a sve ostale velike države iziđoše iz te popravke uvećane, ili zaokrugljene na račun malih država, poglavito na račun italijskih republika i nemačkih crkvenih državica, koje je Napoleon I bio uništio i koje više ne biše obnovljene.

Napoleon II u kulturi

Kompozitor Petar Stojanović je 1921. napisao operetu inspirisanu Napoleonom II, pod naslovom „Napoleon II: Vojvoda od Rajhštata“ (njem. Napoleon II: Herzog von Reichstadt), koja je u Srbiji prvi put izvedena u Srpskom narodnom pozorištu 20. decembra 2003. godine.

Porodično stablo

16. Sebastiano Nicolo Buonaparte

8. Giuseppe Maria Buonaparte

17. Maria-Anna Tusilo di Bocognano

4. Karlo Bonaparta

18. Giuseppe Maria Paravicini

9. Maria Saveria Paravicini

19. Maria-Angela Salineri

2. Napoleon I Bonaparta

20. Giovanni-Agostino Ramolino

10. Giovanni Geronimo Ramolino

21. Angela-Maria Peri

5. Marija Leticija Ramolino

22. Giuseppe Pietrasanta

11. Angela Maria Pietrasanta

23. Maria Giuseppa Malerba

1. Napoleon II Bonaparta

24. Franc I, car Svetog rimskog carstva

12. Leopold II, car Svetog rimskog carstva

25. Marija Tereza od Austrije

6. Franc II, car Svetog rimskog carstva

26. Karlos III od Španije

13. Marija Lujza Španska

27. Marija Amalija Saksonska

3. Marija Lujza

28. Karlos III od Španije (= 26)

14. Ferdinand I od Dve Sicilije

29. Marija Amalija Saksonska (= 27)

7. Marija Terezija Karolina od Dve Sicilije

30. Franc I, car Svetog rimskog carstva (= 24)

15. Marija Karolina Austrijska

31. Marija Tereza od Austrije (= 25)

Literatura

• Luka, Zrnić (1927). Istorija novoga veka. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. 
• Senjobos, Šarl (1908). Istorija savremene civilizacije. Beograd: Srpska književna zadruga.