Mulj ili blato je sitnozrni sediment, zasićen vodom, na dnu vodenih basena — reka, mora, jezera i okeana.[1] Predstavlja početni stadijum u formiranju mnogih sedimentnih stena. Kad je navlažen u tečnom je stanju, kada se osuši prelazi u čvrsto stanje. Prema nastanku može se izdvojiti nekoliko tipova: biogeni mulj, hemogeni mulj, terigeni mulj i vulkanogeni mulj. Sa druge strane u morskim basenima predstavlja sedimente koji sadrže 30-50% sitinih čestica, čiji je prečnik manji od 0,01 milimetra.

Blatnjave čizme
Mulj

Građevinski radovi

uredi
 
Kuća u Pakistanu obložena blatom
 
Citadela Arg e Bam u Iranu, najveća građevina od čerpića na svetu

Lepak

uredi

U građevinskoj industriji, blato je polutečni materijal koji se može koristiti za premazivanje, zaptivanje ili lepljenje materijala. Izraz „blato” se može koristiti za različite polutečne materijale koji se koriste u građevinarstvu uključujući mulj, malter, gips, štukature i beton.

Materijal

uredi

Blato, nabijač, čerpić, glina i mnoga druga imena su istorijski korišćena kao sinonim za označavanje mešavine zemljišta i vode, eventualno sa dodatkom kamenja, šljunka, slame, kreča i/ili bitumena. Ovaj materijal je korišćen na različite načine za izgradnju zidova, podova, pa čak i krovova. Hiljadama godina bilo je uobičajeno u većini delova sveta da se zidovi grade pomoću čerpića ili tehnike pletenja, nabijene zemlje ili nabijača, i da se pokrivaju površine zemljanim malterom.

Čerpić

uredi
 
Kuća od čerpića u Amranu, Jemen

Od blata se može napraviti čerpić mešanjem blata sa vodom, stavljanjem smeše u kalupe i zatim ostavljanjem da se osuši na otvorenom.[2] Slama se ponekad koristi kao vezivo unutar ove cigle, jer ih čini jačim. Kada bi se cigla inače slomila, slamka će preraspodeliti silu kroz ciglu, smanjujući mogućnost loma.[3] Takvi objekti moraju biti zaštićeni od podzemnih voda, obično izgradnjom na zidovima od pečene cigle, stenama ili šljunkovitim temeljima, kao i od kiše izazvane vetrom u vlažnim klimatskim uslovima, obično dubokim krovnim ispustima. U ekstremno sušnoj klimi, dobro drenirani ravni krov može biti zaštićen dobro pripremljenim (homogenizovanim) i pravilno održavanim premazom od osušenog blata, održivog jer će se blato proširiti kada se navlaži i tako postati otpornije na vodu.[4] Pueblo Indijanci su obično koristili čerpićne cigle za izgradnju svojih domova i drugih neophodnih objekata. U nekim zemljama postoje čitavi gradovi napravljeni od ovakvih cigli. Kravlji izmet i biomasa se dodaju da bi se regulisala unutrašnja klima.[5]

Grnčarstvo

uredi

Keramika se pravi tako što se od glinenog tela formiraju predmeti potrebnog oblika i zatim se zagrevaju na visoke temperature u peći koja uklanja svu vodu iz gline, što izaziva reakcije koje dovode do trajnih promena uključujući povećanje čvrstoće, očvršćavanja i trajno postavljanje oblika. Telo od gline može biti ukrašeno pre ili posle pečenja. Pre nekih procesa oblikovanja, glina se mora pripremiti. Mešanje pomaže da se obezbedi ravnomeran sadržaj vlage u celom telu. Vazduh zarobljen unutar glinenog tela treba ukloniti. Ovo se zove odzračivanje i može se postići mašinom koja se zove vakumski pag ili ručno klinčenjem. Taj postupak takođe može pomoći u stvaranju ravnomernog sadržaja vlage. Kada se glineno telo umesi i ukloni vazduh ili uklinčuje, oblikuje se različitim tehnikama. Nakon oblikovanja se suši, a zatim peče.

U keramici, pravljenje tečnog mulja (zvanog slip) je faza u procesu oplemenjivanja materijala, jer će se veće čestice taložiti iz tečnosti.

Stanište

uredi

Zemljište

uredi

Blato može da obezbedi dom za brojne vrste životinja, uključujući vrste crve, žabe, puževe, školjke i rakove. Druge životinje, kao što su nilski konji, svinje, nosorozi, vodeni bivoli i slonovi, kupaju se u blatu kako bi se ohladili i zaštitili od sunca. Potopljeno blato može biti dom larvi raznih insekata.

Morski sve

uredi

Blato igra važnu ulogu u morskom ekosistemu. Aktivnosti kopanja životinja i riba imaju dramatičan uticaj na muljevito morsko dno. Ovo omogućava razmenu i kruženje kiseonika, hranljivih materija i minerala između vode i sedimenta.

Ispod površine, jazbine nekih vrsta formiraju zamršene mreže nalik na rešetke i mogu prodreti metar ili više nadole. To znači da je ukopano blato produktivno stanište, koje pruža hranu i sklonište za širok spektar stanovnika blata i drugih životinja koje se hrane u i preko blata.

Problemi

uredi
 
Klizište na pruzi
 
Vozilo u blatu posle obilnih padavina (Demokratska Republika Kongo)
 
Blato je bilo odlučujući faktor u zloglasnoj bici kod Pašendala 1917.

Blato može predstavljati probleme motornom saobraćaju kada je prisutna vlaga, jer svaka funkcija vozila koja menja pravac ili brzinu zavisi od trenja između guma i površine puta, tako da sloj blata na površini puta ili guma može prouzrokovati da vozilo hidroplanira. Ljudi i automobili takođe mogu da se zaglave u blatu, kao u živom pesku.

Obilne padavine, otapanje snega ili visoki nivoi podzemnih voda mogu izazvati pomeranje tla ili sedimenata, što može izazvati klizišta, lavine ili vrtače. Klizišta na vulkanskom terenu (nazivaju se lahari) nastaju nakon erupcija jer kiša remobiliše labave naslage pepela.[6] Klizišta su takođe česta u zapadnim Sjedinjenim Državama tokom godina El Ninja zbog produženih perioda padavina.

Kao hrana

uredi

Geofagija je praksa jedenja supstanci nalik zemlji ili zemljištu, a praktikuju je neki primati i ljudi u nekim kulturama. U drugim ljudskim kulturama se to smatra poremećajem u ishrani i klasifikuje se kao pika.[7][8]

Hrana nazvana „blato”

uredi

Blatna pita iz Misisipija je desertna pita na bazi čokolade.[9] Postoje i dečiji recepti za „blato“, koje je uglavnom mulj na bazi čokolade ili kukuruznog skroba koji se koristi više za vizuelnu privlačnost nego za stvarni ukus. Nikada ovo konditorsko blato zapravo ne sadrži pravo blato.[10]

Recreation

uredi

Kupanje u blatu

uredi

Blatna kupka je kupanje u blatu, obično iz oblasti gde se voda iz toplog izvora može kombinovati sa vulkanskim pepelom. Blatne kupke postoje hiljadama godina, i sada se mogu naći u vrhunskim banjama.

Valjanje u blatu

uredi

Valjanja u blatu su uobičajen izvor zabave za decu. Valjanja u blatu mogu biti bilo kog oblika, veličine, dubine, a neki mogu imati vodu kao i blato. Obično su tokovi plitki uroni u zemlju koja je bila poplavljena i puna prljavštine i ta dva sastojka su se pomešala da bi se napravilo gnjecavo blato.

Blaćenje

uredi

Blaćenje je oblik terenskog motosporta popularan u Kanadi i Sjedinjenim Državama u kojem je cilj prolazak vozilom kroz jamu blata ili stazu određene dužine. Pobednici se određuju na osnovu pređene udaljenosti kroz jamu. Međutim, ako nekoliko vozila može da pređe celu dužinu, vreme potrebno za prelazak jame će odrediti pobednika.

Trčanje po blatu

uredi

Trčanje po blatu je popularna aktivnost koja uključuje blato. Učesnici trče na udaljenosti od 3 milje do čak 10 milja, dok puze kroz blato i bore se sa drugim preprekama.[11][12][13]

 
Bivol u blatu
 
Nosorog se kupa u blatu

Ostalo

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ P.J. Depetris; P.E. Potter; J.B. Maynard (2005). Mud and mudstones introduction and overview (1 izd.). Berlin [u.a.]: Springer. ISBN 3-540-27082-5. 
  2. ^ admin_666 (29. 7. 2013). „Mud brick”. yourhome.gov.au. 
  3. ^ Smith, Michael G. The Cobber’s Companion: How to Build Your Own Earthen Home. Cottage Grove: Cob Cottage, 1998. Print.
  4. ^ „Preservation Brief 5: Preservation of Historic Adobe Buildings”. nps.gov. 
  5. ^ Bricks made out of mud and cow-dung to regulate indoor climate
  6. ^ "Mud on the Move." Earth: The Definitive Visual Guide. London: Dorling Kindersley, 2013. 98. Print.
  7. ^ Ziegler, J. (1997). „Geophagia: a vestige of paleonutrition?”. Tropical Medicine and International Health. 2 (7): 609—611. PMID 9270727. S2CID 71822543. doi:10.1046/j.1365-3156.1997.d01-359.x . 
  8. ^ Fack, Vinciane; Shanee, Sam; Vercauteren Drubbel, Régine; Vercauteren, Martine; Meunier, Hélène (maj 2020). „Geophagy in the yellow-tailed woolly monkey (Lagothrix flavicauda) at La Esperanza, Peru: site characterization and soil composition”. Primates. 61 (3): 507—518. PMID 32095910. S2CID 211253699. doi:10.1007/s10329-020-00802-9. 
  9. ^ „Mississippi mud pie”. BBC Good Food (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 12. 2022. 
  10. ^ „Magic mud food recipe – Magic mud ingredients & cooking”. Cookadvice.com. 2. 9. 2012. Arhivirano iz originala 20. 3. 2012. g. Pristupljeno 26. 12. 2012. 
  11. ^ „Mud Run – Obstacle Races – Tough Mudder”. Tough Mudder. Arhivirano iz originala 15. 10. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2014. 
  12. ^ „Cerebrun – Get Mental”. Cerebrun. Pristupljeno 15. 10. 2014. 
  13. ^ „Warrior Dash – The World's Largest Obstacle Race Series”. Warrior Dash. Arhivirano iz originala 12. 9. 2014. g. Pristupljeno 15. 10. 2014. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi