Muhamed-Ali Radžai

Muhamed-Ali Radžai (pers. محمدعلی رجایی; Kazvin, 15. jun 1933 — Teheran, 30. avgust 1981) bio je iranski političar, prvi premijer i drugi predsednik Islamske Republike Iran.

Muhamed-Ali Radžai
Lični podaci
Datum rođenja	(1933-06-15)15. jun 1933.
Mesto rođenja	Kazvin, Iran
Datum smrti	30. avgust 1981.(1981-08-30) (48 god.)
Mesto smrti	Teheran, Iran
Religija	šiitski islam
Politička karijera
Politička stranka	Islamska republikanska stranka
Mandati 2. predsednik Islamske Republike Iran 2. avgust 1981 — 30. avgust 1981. Prethodnik Abulhasan Banisadr Naslednik Ali Hamnej 1. premijer Islamske Republike Iran 12. avgust 1980 — 4. avgust 1981. Prethodnik Mehdi Bazargan Naslednik Muhamed-Džavad Bahonar
Potpis

Biografija

Rođen je u Kazvinu na severu Irana i studirao je za učitelja na Univerzitetu Tarbihat Moalem u Teheranu. Nakon Iranske revolucije, Radžai je od 12. avgusta 1980. godine vršio funkciju prvog premijera, a nakon što je Abulhasan Banisadr razrešen predsedničke funkcije zbog potpore pobunjenim marksističkim frakcijama kandidovao se za predsednika i pobedio sa 91% glasova. Nakon svega 28 dana predsedničkog mandata, Radžai i novi premijer Muhamed-Džavad Bahonar poginuli su u terorističkom napadu 30. avgusta 1981. godine. Napadač koji je postavio aktovku s eksplozivom identifikovan je kao Masud Kašmiri, operativac marksističke grupe MEK. Sledeći predsednik Irana bio je Ali Hamnej.

Atentat

Atentat na Muhamed-Ali Radžai, drugog predsednika Islamske Republike Iran, bio je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji Irana nakon Islamske revolucije 1979. godine. Muhamed-Ali Radžai je bio istaknuti iranski političar i blizak saradnik Ajatolaha Ruholaha Homeinija.

Atentat se dogodio 30. avgusta 1981. godine, u vreme kada je Iran bio u političkom i socijalnom previranju, a rat sa Irakom bio je u punom jeku. Radžai je bio na sastanku u sedištu Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost u Teheranu, zajedno sa premijerom Muhamedom Džavadom Bahonarom i drugim visokim zvaničnicima.

Bomba je postavljena u aktovci, koja je bila smeštena u prostoriji gde su zvaničnici održavali sastanak. U eksploziji koja je usledila, Muhamed-Ali Radžai i premijer Bahonar su tragično izgubili živote, zajedno sa još nekoliko zvaničnika. Odgovornost za atentat pripisana je organizaciji Mudžahedin-e Halk, opozicionoj grupi koja je imala značajne razlike sa novim islamskim režimom.

Smrt Muhamed-Ali Radžaija izazvala je dubok šok u iranskom društvu i predstavljala veliki gubitak za novu vladu. Radžai je bio poznat po svojoj posvećenosti revolucionarnim principima i kao simbol otpora protiv zapadnog uticaja u Iranu. Njegova posvećenost izgradnji novog Irana bila je impozantna i ostavila je dubok utisak na njegove saradnike i narod.

Nakon atentata, iranska vlada je preduzela oštre mere protiv opozicionih grupa i nastavila svoju politiku konsolidovanja moći u rukama islamskog režima. Smrt Muhamed-Ali Radžaija ostavila je vakuum u iranskoj politici, ali i pokazala koliko su u tom trenutku bile snažne i opasne unutrašnje i spoljašnje pretnje sa kojima se nova iranska država suočavala.

Impresivno je koliko je Radžai, uprkos kratkom vremenu na čelu države, ostavio trajan utisak na iransku politiku i kako je njegova smrt postala simbol borbe za revolucionarne ideale. Njegova žrtva se i danas pamti u Iranu, a njegovo ime ostaje upamćeno kao jedno od ključnih u istoriji novog Irana.

Vidi još

• Predsednik Islamske Republike Iran

Literatura

• (jezik: engleski) Abrahamian (2008). Cambridge University Press, ur. A History of Modern Iran. Cambridge, U.K.; New York. str. 181. i 187. ISBN 9780521821391. OCLC 171111098.