Muzej 4. juli

објекат и непокретно културно добро у градској општини Савски Венац

Muzej „4. juli“ je bio muzej, koji je od 1950. do 2003. godine postojao u Beogradu. Nalazio se u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića br. 10/a u kući Vladislava Ribnikara, u kojoj su članovi Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, 4. jula 1941. godine, održali sednicu na kojoj su doneli odluku o podizanju ustanka naroda Jugoslavije protiv okupatora. Ovaj dan se kasnije proslavljao kao Dan borca.

Muzej 4. juli
Osnivanje1950.
Zatvaranje2003.
LokacijaBeograd
 Srbija
Vrstamuzej
AdresaBulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 10/a

Kuća-muzej

uredi

Kuću je 1934. godine sagradio Vladislav Ribnikar. Pre izbijanja Drugog svetskog rata u dvorištu je iskopano sklonište, a sama zgrada pripremljena je za ilegalni rad. U njoj su se, u prvim godinama rata, krili ilegalci i neko vreme je tu štampan Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ. Između ostalih, u njoj su živeli: Edvard Kardelj, Vladimir Dedijer i Ivo Lola Ribar, a na spratu je bila soba u kojoj je boravio Josip Broz Tito. Nakon odlaska Vladislava i Jare Ribnikar u partizane, 1943. godine, kuća je konfiskovana i u nju su se uselili nemački oficiri.

Po oslobođenju zemlje, Vladislav Ribnikar je kuću, koju su Nemci ostavili praznu i demoliranu, poklonio Komunističkoj partiji Jugoslavije, sa željom da u njoj formira muzej. Muzej je otvoren 1. maja 1950. godine i nalazio se u sastavu Muzeja grada Beograda. Godine 1982, uključen je u sastav Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, a po njegovom ukidanju 1996. godine, uključen je u sastav Muzej grada Beograda. Muzej je zatvoren za posetioce 2000. godine, a aprila 2003. kuća je vraćena porodici Ribnikar.

Fond Ribnikar je maja 2003. godine, doneo odluku da u kući formira muzej lista „Politike“ i srpske štampe. Tada je odlučeno da se kuća renovira kako bi se stvorili uslovi za stvaranje stalne postavke, ali ono još uvek nije počelo.

Kuća je obeležena spomen-pločom, a 17. maja 1965. godine je proglašena za Spomenik kulture od izuzetnog značaja. Ispred zgrade je postavljen spomenik „Poziv na ustanak“, rad vajara Vojina Bakića.

Galerija

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi

Спољашње везе

uredi