Muzej 4. juli
Muzej „4. juli“ je bio muzej, koji je od 1950. do 2003. godine postojao u Beogradu. Nalazio se u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića br. 10/a u kući Vladislava Ribnikara, u kojoj su članovi Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, 4. jula 1941. godine, održali sednicu na kojoj su doneli odluku o podizanju ustanka naroda Jugoslavije protiv okupatora. Ovaj dan se kasnije proslavljao kao Dan borca.
Muzej 4. juli | |
---|---|
Osnivanje | 1950. |
Zatvaranje | 2003. |
Lokacija | Beograd Srbija |
Vrsta | muzej |
Adresa | Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 10/a |
Kuća-muzej
urediKuću je 1934. godine sagradio Vladislav Ribnikar. Pre izbijanja Drugog svetskog rata u dvorištu je iskopano sklonište, a sama zgrada pripremljena je za ilegalni rad. U njoj su se, u prvim godinama rata, krili ilegalci i neko vreme je tu štampan Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ. Između ostalih, u njoj su živeli: Edvard Kardelj, Vladimir Dedijer i Ivo Lola Ribar, a na spratu je bila soba u kojoj je boravio Josip Broz Tito. Nakon odlaska Vladislava i Jare Ribnikar u partizane, 1943. godine, kuća je konfiskovana i u nju su se uselili nemački oficiri.
Po oslobođenju zemlje, Vladislav Ribnikar je kuću, koju su Nemci ostavili praznu i demoliranu, poklonio Komunističkoj partiji Jugoslavije, sa željom da u njoj formira muzej. Muzej je otvoren 1. maja 1950. godine i nalazio se u sastavu Muzeja grada Beograda. Godine 1982, uključen je u sastav Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, a po njegovom ukidanju 1996. godine, uključen je u sastav Muzej grada Beograda. Muzej je zatvoren za posetioce 2000. godine, a aprila 2003. kuća je vraćena porodici Ribnikar.
Fond Ribnikar je maja 2003. godine, doneo odluku da u kući formira muzej lista „Politike“ i srpske štampe. Tada je odlučeno da se kuća renovira kako bi se stvorili uslovi za stvaranje stalne postavke, ali ono još uvek nije počelo.
Kuća je obeležena spomen-pločom, a 17. maja 1965. godine je proglašena za Spomenik kulture od izuzetnog značaja. Ispred zgrade je postavljen spomenik „Poziv na ustanak“, rad vajara Vojina Bakića.
Galerija
uredi-
Spomenik „Poziv na ustanak“ rad vajara Vojina Bakića]]
Reference
urediLiteratura
uredi- Anonim (1954a). „Beogradski muzeji” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (I): 307—361. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 11. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018.
- Anonim (1954b). „Kulturno-prosvetne ustanove u Beogradu” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (I): 434—439. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 09. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018.
- Vukmanović Tempo, Svetozar (1961). „Sećanje na istorijsku sednicu Politbiroa CK KPJ 4. jula 1941.” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (VIII): 73—84. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 08. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018.
- Dedijer, Vladimir (1951). Dnevnik [2. izd., sažeto u jednu knjigu]. Beograd: Jugoslovenska knjiga. COBISS.SR 32984583
- Đurin, Ljiljana (1988). Memorijalni centar Josip Broz Tito. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. COBISS.SR 512446105
- Erceg-Sarajčić, Gorica (1990). „Memorijalni centar "Josip Broz Tito" — muzejsko-memorijalni sadržaji”. Informatica museologica. Zagreb: Muzejski dokumentacijski centar. 20 (3—4): 13—16. COBISS.SR 17525250
- Erceg Sarajčić, Gorica (1990). Memorijalni centar Josip Broz Tito, nastanak i perspektive (magistarski rad). Varaždin: Sveučilište u Zagrebu, Fakultet organizacije i informatike.
- Jokić, Gojko (1986). Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič (PDF). Beograd: Turistička štampa. COBISS.SR 11699719
- Lekić, Darinka (1995). Beograd, grad za sva vremena. Beograd: Nauka. COBISS.SR 34396684
- Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf). COBISS.SR 196788236
- Organizovanje poseta Memorijalnom centru „Josip Broz Tito“. Beograd: Radna grupa organa i organizacija Federacije, SR Srbije i Gradske konferencije SSRN. 1981. COBISS.SR 17620999
- Pavićević, Aleksandra (2011). Vreme (bez) smrti: predstave o smrti u Srbiji 19—21. veka. posebna izdanja, Knjiga 73. Beograd: Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
- Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. COBISS.SR 512900247
- Popović, Razumenka Zuma (1981). Spomenici Narodnooslobodilačke borbe i revolucije SR Srbije 1941—1945. Beograd: Eksport pres. COBISS.SR 1024016515
- Ribnikar, Jara (1959). „Kuća u Botićevoj ulici” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (VI): 447—458. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018.
- Ribnikar, Jara; Martinović, Vojislav (1977). Muzej 4. jul 1941. : [vodič]. Beograd: Muzej grada Beograda. COBISS.SR 124530439
- Stojanović, Bratislav (1955). „O spomenicima Beograda” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (II): 461—475. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018.
- Stojanović, Bratislav (1983). „Memorijalni centar „Josip Broz Tito“ — Prostorni okviri i perspektivne mogućnosti” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (XXX): 161—194. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 09. 2020. g. Pristupljeno 24. 07. 2018. COBISS.SR 178805767
- Trpković, Bojana (1985). Muzej „4. jul 1941.“. Beograd: Memorijalni centar „Josip Broz Tito“. COBISS.SR 17651975
- Trpković, Bojana (1986). „Memorijalni centar „Josip Broz Tito” : Muzej „4. jul 1941 godine”” (PDF). Vesnik : organ vojnih muzeja. Beograd: Vojni muzej (31—32): 159—163. COBISS.SR 41168903
- Cetinić, Ljiljana (2009). „Memorijalni centar Josip Broz Tito posle 1991—2008 godine”. Istinom protiv revizije narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji, 1941—1945: zbornik radova (ur. Mladenko Colić). Beograd: Društvo za istinu o narodnooslobodilačkoj borbi i Jugoslaviji: 353—356.