Moment propinjanja
Moment propinjanja je zbir svih aerodinamičkih momenata oko poprečne ose, uključujući i proizvod ukupne aerodinamičke sile i njenog kraka do težišta, u ravni simetrije aviona. U ravnoteženom letu, moment propinjanja aviona poništava se sa generisanjem aerodinamičke sile na horizontalnom repu ili na kanaru. Ta sila deluje na kraku do težišta aviona i tako stvara potrebni kompenzujući moment za uravnoteženje aviona.
U stacionarnom horizontalnom i svim ostalim uravnoteženim režimima leta aviona, bez rotacije oko „y“ ose, rezultujući moment propinjanja jednak je nuli.
Opšta definicija
urediAeroprofil je najpogodniji od svih aero-tela za analizu dejstva aerodinamičkih sila i momenata, zbog čega je pogodan i kao model za razmatranje momenta propinjanja (M).
Svako aerodinamičko telo, pa i aeroprofil, imaju položaj reperne tačke za koju se odnosi moment, za koju se ne menja vrednost momenta bez obzira na položaj aero-tela. Ta tačka se naziva aerodinamički centar, a obeležava se sa ac (prikazano na slici desno). Gledano u duhu klasične mehanike, taj nepromenljivi aerodinamički moment propinjanja ima karakter sprega, a obeležava se sa . Na osnovu prethodno iznetog, na aero-telu dejstvo aerodinamičkih sila i momenta propinjanja, u ravni simetrije, prikazuje se kao na slici desno, sa usvojenom napadnom tačkom sila ac i uz dejstvo sprega momenta propinjanja . Na osnovu tih podataka se lako, za bilo koju proizvoljnu tačku u toj ravni simetrije, sračunava rezultujući moment propinjanja. Kada se moment propinjanja meri u aerotunelu, rezultati se prikazuju u odnosu na tačku koja je na položaju 1/4 dužine tetive, od napadne ivice aeroprofila.
U principu, moment propinjanja u aerodinamičkim proračunima uvek je sveden na položaj težišta; to se matematički može izraziti na sledeći način:[1][2]
- ,
gde su:
- — horizontalno rastojanje između aerodinamičkog centra i težišta
- — vertikalno rastojanje između aerodinamičkog centra i težišta
Koeficijent momenta propinjanja
urediKako se već sve aerodinamičke sile i momenti prikazuju u bezdimenzionim koeficijentima, to je slučaj i sa momentom propinjanja:
- ,
gde su:
- — koeficijent momenta propinjanja
- — dinamički pritisak
- s — reperna površina
- l — dužina tetive
Rezultati merenja u funkciji napadnog ugla ilustrovani su na slici desno, pri dve različite vrednosti Rejnoldsovih brojeva.
U aerodinamičkim proračunima najviše se koristi gradijent prikazane zavisnosti koeficijenta momenta propinjanja u funkciji napadnog ugla, pošto je ta zavisnost u prihvatljivoj aproksimaciji linearna; posebno u određenim segmentima važi relacija:
- .
U statičkoj stabilnosti aviona osnovni parametar je rezerva stabilnosti .[1][3]
Doprinosi delova aviona
urediDoprinosi delova aviona na moment propinjanja praktično se određuju i cene u procesu analize i sinteze statičke stabilnosti, preko uticaja na rezervu stabilnosti. Doprinosi se pojedinačno procenjuju i zatim se integrišu okvirno od delova:[2][4]
- krilo,
- horizontalni rep / kanar
- trup
- pogon
- stajni organi (za konfiguraciju izvučenih)
Na osnovu ovako određenog zbirnog doprinosa moguće je odrediti koeficijent momenta propinjanja aviona za željeni uzgon:
- ,
gde je:
- — koeficijent momenta propinjanja pri nultom uzgonu
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b Osnovi aerodinamičkih konstrukcija, prvi deo, pp. 46, Naučna knjiga, Beograd, 1950.g., Prof. univerziteta Miroslav Dr Nenadović dipl. inž.
- ^ a b „Stabilnost”. Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ „Aerodinamički centar”. Arhivirano iz originala 08. 06. 2021. g. Pristupljeno 13. 4. 2013.
- ^ Perkins, C.D., Hage, r.E. Aeroplane Performance Stability and Control, page 3-11, John Wiley, New York, 1950.
Literatura
uredi- Aerodinamika, Masinski fakultet Beograd,1992.g.,Prof. dr Tomislav Dragović, dipl. inž.
Spoljašnje veze
uredi- „Uravnoteženje momenta propinjanja”. Arhivirano iz originala 01. 05. 2010. g.