Moždane opne

Detalji
Deo	Centralni nervni sistem
Function	Mehanička i hemijska zaštita nervnog sistema
Nazivi i oznake
MeSH	D008578
TA98	A14.1.01.001
TA2	5369
FMA	231572
	Anatomska terminologija [šablon na Vikipodacima]

Moždane opne, moždane ovojnice, moždanice ili meninge (lat. meninges) su vezivni omotači, jedan ili više, na površini Centralnog nervnog sistema kičmenjaka koji imaju zaštitnu i metaboličku ulogu. Nalaze se između mozga i lobanje i između kičmene moždine i kičmenih pršljenova. Izgrađene su od rastresitog i gustog vezivnog tkiva.

Kod sisara, postoje tri vrste moždanih opni: spoljašnja moždana ovojnica (tvrda opna, lat. dura mater), središnja moždana ovojnica (paučinasta opna, lat. arachnoid mater) i unutrašnja moždana ovojnica (meka opna, lat. pia mater). Cerebrospinalna tečnost se nalazi u subarahnoidnom prostoru između paučinaste i meke opne. Primarna funkcija moždanih ovojnica je zaštita centralnog nervnog sistema.^[1]

Funkcija

Moždane opne imaju dve primarne funkcije:

Zaštita CNS (centralni nervni sistem) od traumatskih povreda mozga, kao što je udarac u glavu, delujući kao amortizer. One učvršćuju CNS i sprečavaju mozak da se kreće unutar lobanje.
Obezbede sistem podrške za krvne sudove (uključujući srednju meningealnu arteriju) koje isporučuju krv do CNS tkiva, nerava (uključujući trigeminalni i vagusni nerv), limfne žlezde (drenažni sistem) i cerebrospinalnu tečnost.^[2]

Struktura moždanih opni kod čoveka

CNS čoveka je, kao i kod drugih sisara, obavijem sa tri moždane opne: tvrdom, paučinastom i mekom. Osim što ga obavijaju, ove opne mu pružaju potporu, štite ga i pregrađuju njegovo tkivo. Upala moždanih opni naziva se meningitis, bolest koja može imati ozbiljne posledice.

Tvrda moždana opna

Spoljašnja moždana ovojnica, tvrda opna (lat. dura mater) naleže na unutrašnju površinu lobanje i kičmenog stuba, formirajući neku vrstu čvrste i neelastične vreće u kojoj je smešten centralni nervni sistem. Tvrdu opnu sačinjavaju dva sloja vezivnog tkiva: kosni (periostalni), koji naleže na lobanju i unutrašnji meningealni sloj, koji naleže na sledeću, središnju ovojnicu.

Predstavlja nastavak gustog vezivnog tkiva koje prianja na periost kosti. Na njoj se razlikuju dve površine:

sinusni endotel je površina okrenuta prema kosti; ima sloj spljoštenih ćelija koje po građi liče na fibroblaste;
neurotelijum je površina okrenuta ka paučinastoj moždanici, slične je građe kao prethodna.

Subduralni prostor sadrži malo tkivne tečnosti.

Paučinasta moždanica

Dijagram preseka vrha mozga koji prikazuje moždane ovojnice i subarahnoidni prostor.

U središnjoj ovojnici nalaze se veliki krvni sudovi. Središnja ovojnica, paučinasta opna (arachnoidea), priljubljena je uz tvrdu opnu, a ime je dobila zbog izgleda i konzistencije koji podsećaju na paukovu mrežu.

Obuhvata dva dela:

arahnoidnu membranu koja se u stvari sastoji od pet do osam slojeva spljoštenih ćelija fibroblasta koji su međusobno povezani tako da predstavljaju barijeru između subduralnog i subarahnoidnog prostora čime sprečavaju mešanje tkivne tečnosti i likvora;
arahnoidne trabekule su u obliku stubova izgrađenih od kolagenih vlakana; trabekule su isprepletane (paukolik izgled) unutar subarahnoidnog prostora.

Subarahnoidni prostor je na nekim mestima proširen u cisterne, ispunjen likvorom i u njemu se nalaze:

arahnoidne trabekule
krvni sudovi
makrofagi
limfociti.

Meka moždanica

Dijagram preseka kičmene moždine koji prikazuje moždane ovojnice i prostore. Subarahnoidalni prostor obojen plavom bojom.

Unutrašnja ovojnica, meka opna (pia mater) je delikatna membrana, koja naleže blisko na površinu tkiva mozga i kičmene moždine, zalazeći u sve žljebove i jame. Unutar ove opne nalaze se krvni kapilari, koji nastaju grananjem krupnijih krvnih sudova u tvrdoj opni.

Na mestima gde krvni sudovi ulaze u tkivo, meka opna gradi specifične spoljne zidove oko ovih prostora. Između meke i paučinaste opne nalazi se subarahnoidni prostor, koji je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću (likvor). Tvrda opna tokom embrionalnog razvića nastaje od mezoderma, dok paučinasta i meka opna nastaju ektoderma, pa se ove dve moždanice, zbog zajedničkog embrionskog porekla i nežne građe nazivaju leptomeninge (gr. leptos – tanano, tanko).

Naleže direktno na nervno tkivo CNS-a i sastoji se od nekoliko delova:

spoljašnji epitel pije, nalazi se na površini koja je okrenuta ka paučinastoj moždanici;
sloj kolagenih vlakana postavljenih paralelno ispod prethodnog sloja;
sloj vezivnog tkiva izgrađen od kolagenih vlakana, fibroblasta i makrofaga;
unutrašnji sloj pije koji naleže na površinu nervnog tkiva.

Klinički značaj

Povrede koje zahvataju moždane ovojnice mogu dovesti do krvarenja i dve vrste hematoma.^[3]

Subarahnoidno krvarenje je akutno krvarenje ispod arahnoida; može se javiti spontano ili kao rezultat traume.^[4]
Subduralni hematom je hematom (sakupljanje krvi) koji se nalazi na odvajanju arahnoida od tvrde opne. Vene za premošćivanje koje povezuju tvrdu opnu i arahnoidnu se pokidaju, obično tokom nezgode, i krv curi u ovo područje.
Epiduralni hematom, krvarenje između tvrde opne i lobanje, može nastati nakon nesreće ili spontano.

Ostala medicinska stanja koja utiču na moždane ovojnice uključuju meningitis (obično od gljivične, bakterijske ili virusne infekcije) i meningiome koji nastaju iz moždanih ovojnica, ili od karcinomatoza meninge (tumora) koji se formiraju na drugim mestima u telu i metastaziraju u moždane ovojnice.

Moždanice kod životinja

Moždanice suvozemnih kičmenjaka

Kod kopnenih kičmenjaka (vodozemci, gmizavci i ptice), osim sisara i nekih riba (prave košljoribe) primarna moždanica se diferencira na dve opne:

tvrdu moždanicu (dura mater), spoljašnja opna fibrozne građe;
primarnu meku moždanicu (pia mater primitiva syn. meninx sekundaria) ili leptomeninx, unutrašnja opna od rastresitog vezivnog tkiva.

Perimeningealni prostor je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću u kojoj se nalazi CNS vezan jednom vezivnom trakom za okolne skeletne elemente.

Kod nekih ptica dolazi do delimične diferencijacije leptomenigi na:

paučinastu moždanicu (arachnoidea) i
sekundarnu meku moždanicu (pia mater), unutrašnju opnu.

Moždane opne kolosuta i riba

Kolouste i veliki broj vrsta riba imaju samo jednu moždanicu, tzv. primarnu moždanu opnu (meninx primitiva). Izgrađena je od struktura kompaktnog vezivnog tkiva u kome se nalaze krvni sudovi i melanofore. Između nje i skeleta (lobanje i kičmenih pršljenova) nalazi se šupljina (duplja) perimeningealni prostor ispunjena rastresitim vezivnim tkivom bogatim masnim ćelijama.

Moždanice sisara

Dijagram moždanih ovojnica.

Sisari imaju diferencirane tri moždanice:

meka (pia mater), naziva se još i sekundarna meka moždanica jer nastaje diferencijacijom primarne meke moždanice; naleže na nervno tkivo
paučinasta (arachnoidea)
tvrda (dura mater).

Meka i paučinasta moždanica nastaju diferencijacijom, koja je otišla dalje nego kod ptica, primarne meke moždanice. Obe imaju isto embrionalno poreklo, nastaju od mezenhimskog materijala nervne kreste i mezoderma po čemu se razlikuju od tvrde moždanice koja je čisto mezodermalnog porekla.

Meka moždanica sisara je bogata krvnim sudovima koji prodiru u unutrašnjost mozga i kičmene moždine i snabdevaju ih krvlju. Naleže na CNS prateći sve brazde i vijuge i sa epitelom pojediniu delova mozga formira horioidne pleksuse. Nasuprotot mekoj, paučinasta moždanica je siromašna krvnim sudovima, ali je zato bogata limfom. Tvrda moždana opna je dobro prokrvljena i obrazuje nabore:

uzdužni (sagitalni) koji zalazi između hemisfera mozga;
poprečni koji se uvlači između prednjeg i malog mozga.

Između tvrde i paučinaste moždanice nalazi se subduralni prostor, a između paučinaste i meke moždanice je subarahnoidni prostor ispunjen cerebrospinalnom tečnošću.

Reference

^ „Meninges: anatomía, partes y funciones en el cerebro”. psicologiaymente.com (na jeziku: španski). 2017-01-01. Pristupljeno 2021-11-02.
^ „Meninges: What They Are & Function”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 2022-08-16.
^ "Overview of Adult Traumatic Brain Injuries" (PDF). Orlando Regional Healthcare, Education and Development. 2004. Archived from the original (PDF) on February 27, 2008.
^ Van Gijn, Jan; Kerr, Richard S.; Rinkel, Gabriel JE (2007). „Subarachnoid haemorrhage”. The Lancet. 369 (9558): 306—318. PMID 17258671. S2CID 29126514. doi:10.1016/S0140-6736(07)60153-6.

Literatura

Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2.
Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija, ZUNS, Beograd, 2003.
Đorović Ana, Kalezić, M: Morfologija hordata - praktikum, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 1999.
Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, Beograd, 2001.
Mariček, Magdalena; Ćurčić, B; Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
Petrović, V. M, Radojčić, R, M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.
Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Spoljašnje veze

BioNet škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. septembar 2008)

[1] „Meninges: anatomía, partes y funciones en el cerebro”. psicologiaymente.com (na jeziku: španski). 2017-01-01. Pristupljeno 2021-11-02.

[2] „Meninges: What They Are & Function”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 2022-08-16.

[3] "Overview of Adult Traumatic Brain Injuries" (PDF). Orlando Regional Healthcare, Education and Development. 2004. Archived from the original (PDF) on February 27, 2008.

[4] Van Gijn, Jan; Kerr, Richard S.; Rinkel, Gabriel JE (2007). „Subarachnoid haemorrhage”. The Lancet. 369 (9558): 306—318. PMID 17258671. S2CID 29126514. doi:10.1016/S0140-6736(07)60153-6.

[1]

[2]

[3]

[4]