Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom ili mišja groznica je infektivna bolest koja nastaje usled infekcije hantavirusom.[1]

Epidemiologija

uredi

Grupa hantavirusi obuhvata različite viruse koji su široko rasprostranjeni. U Zapadnoj i Severnoj Evropi su najčešći hantavirusi virus Pumala i Virus Dobrava-Beograd, koji je 1988. otkriven uz pomoć naših naučnika.

U Kini, Koreji i Rusiji, ali i delovima istočne Evrope, pored virusa Pumala sreće se i virus Hantan, koji izaziva tešku formu ove bolesti. Kod nas se sreće endemski u nekim mestima.

U Južnoj i Severnoj Americi sreću se druge vrste (virus sin nombre).

Putevi prenošenja

uredi

Prenosilac hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom je poljski miš, koji ovaj virus izbacuje svojim izlučevinama: pljuvačkom, mokraćom i stolicom. Čovek se inficira kad dođe u kontakt sa izlučevinama ovog miša. Infekcije su posebno česte kod vojnika, šumara, poljoprivrednika i lovaca, koji vrlo lako dolaze u kontakt sa zaraznim materijalom.

Etiopatogeneza

uredi

Oblici

uredi

Postoje dve forme:

Klinička slika

uredi

Posle vremena inkubacije od 2 do 4 nedelje javljaju se tegobe u vidu

Smrtnost je 6–7%.

Infekcija hantavirusom može se javiti i u obliku hemoragijske groznice sa plućnim sindromom. Ova forma je česta u Južnoj i Severnoj Americi.

Vidi još

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Izvori

uredi
  1. ^ H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9. .

Literatura

uredi
  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-41052-9. .


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).