Mimavarigumi

Mimavarigumi (jap. 京都見廻組) bila je specijalna policija stvorena od strane Tokugava šogunata tokom kasnog Bakumacu perioda u cilju uspostavljanja i održavanja reda i mira u gradu Kjotu.

Istorijat

U periodu političke nesigurnosti nakon završetka Japanskog perioda izolacije koja je trajala više od 200 godina, stanje u Japanu je bilo više nego haotično. Samurajska klasa kao glavna vojna klasa podelila se na one koje su bile za šoguna i za one koje su na mesto apsolutnog vladara videli samo cara. Dva politička pokreta su se istakla, tz. „Sonno džoi“ (Poštujmo cara, isterajmo varvare) i „Kaikoku“ (Otvorimo granice) čiji su se ronini u svrhu propagiranja i lobiranja vrlo brzo okupili u Kjotu. Da bi uticali na šogunat, mnogi daimjoi su se preselili u tadašnju prestonicu Kjoto u cilju vršenja pritiska da bakufu kao aktuelna vlada prihvati pokret „Sonno džoi“ što nije bila politika tadašnje zvanične vlade. Budući da su se borbe između zaraćenih pokreta sve više dešavale, odlučeno je da se što pre oforme jedinice policije koje bi čuvale red i srečavale da usled borbi ne dođe do požara koje su u ono vreme bile pogubne imajući u vidu da su japanske kuće tada bile pretežno izrađene od drveta.

Godine 1864, Macudaira Katamori dozvoljava da se oforme policijske snage verne šogunatu. Skoro 200 samuraja se okupilo formirajući dve jedinice, jednu pod komandom Maita Hirotaka i drugu kojom je zapovedao Macudaira Jasutada. Jedinice su se nazivale po imenima svojih komadanata. Jedna se zvala "Sagami-no-kami-gumi" a druga "Izumo-no-kami-gumi". Štab ove organizacije nalazio se u zamku Nidžo u Kjotu.

Svrha osnivanja Mimavarigumija bila je veoma slična svrsi više poznatije policijske snage pod imenom Šinsengumi, samo sa jednom razlikom. Mimivarigumi su bili pokret koji se sastojao samo od samuraja iz visokih klasa i sinova hatamoto službenika (visokih zvaničnika koji odgovaraju direktno šogunu) što je bila suprotnost snagama Šinsengumija koji su u svoje redove primali sve klase ljudi poput zemljoradnika, trgovaca i samuraja nižih klasa. Imajući u vidu razliku u klasi Mimivarigumi su se koristili najviše u svrhu čuvanja palate i teritorije oko Nidži zamka, dok je Šinsengumi bio zadužen za čuvanje šireg dela Kjota, distrikte zabave i oblasti gde su se nalazile trgovine.

Mimivarigumi je zvanično raspušten abdikcijom poslednjeg šoguna Tokugave Jošinobua, 9. novembra 1867. godine iako je nezvanično grupa nastavila da se bori u Bošin ratu tokom Meidži obnove.

Posle raspuštanja jedinice Imai Nobuo, bivši član Mimivarigumija priznaje 1870. godine da je tri godine ranije, zajedno sa još nekim članovima uključujući i Sasakija Tadasaburoa učestvovao u napadu i ubistvu Sakamota Rjome za čiju je smrt osuđen i pogubljen šef Šinsengumija Kondo Isami, ali bez obzira na to priznanje, smrt Sakamota i dan danas ostaje kao jedna od većih misterija japanske istorije i često je deo istorijske debate.

Literatura

• Jansen, Marius B. (1994). Sakamoto Ryōma and the Meiji Restoration. Columbia University Press. str. 343. ISBN 978-0-231-10173-8. 
• Hillsborough, Romulus (2005). Shinsengumi: The Shogun's Last Samurai Corps. Tuttle Publishing. ISBN 978-0-8048-3627-2. 
• Jansen, Marius B. (1961). Sakamoto Ryoma and the Meiji Restoration. Princeton: Princeton University Press. OCLC 413111