Milomir Kragović
Milomir Kragović (Raška, 17. septembar 1949) srpski je književnik.
Milomir Kragović | |
---|---|
Lični podaci | |
Puno ime | Milomir Kragović |
Datum rođenja | 17. septembar 1949. |
Mesto rođenja | Raška, FNR Jugoslavija |
Biografija
urediKragović se školovao u Raškoj, Kraljevu i Beogradu. Po profesiji je ekonomista.
Bio je dugogodišnji urednik Omladinskih novina, Borbe, Osmice, Verzal-presa, Večernjih novosti, a poslednjih dvadesetak godina profesionalno se bavi izdavaštvom. Član je Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat kom je poklonio Zbirku sa posebnim predmetima koja sadrži više stotina knjiga sa posvetama, osvojenim nagradama i rukopise.
Objavio je više knjiga poezije za decu i odrasle, nekoliko romana, a zastupljen je u domaćim i stranim antologijama poezije. Njegova dela prevođena su na italijanski, španski, engleski, kineski, ruski, češki, nemački, makedonski i slovenački jezik.
Od 2004. godine urednik je izdavačke delatnosti Kompanije „Novosti“.[1]
Nagrade
uredi- Zlatna značka KPZ, 1985.
- Godišnja nagrada „Borbe“, 1986.
- Gašino pero, 1998.
- Franc Kafka, Prag, 1999.
- Zlatna ruža, 2000.
- Zmajeva nagrada, 2000.
- Dositejeva nagrada, 2001.
- Masarikova nagrada, Prag, 2001.
- Sunčani sat, 2015.
- Gordana Brajović, 2015.
- Srboljub Mitić, 2016.
- Nagrada Srboljub Mitić, 2016.[2]
- Zlatni beočug, 2017.
- Pesnički prsten, 2017.[3]
- Povelja za životno delo UKS, 2020.
- Nagrada Biblios za životno delo, koju dodeljuje biblioteka "Vlada Aksentijević" iz Obrenovca, 2022.[4]
- Nagrada „Kapetan Miša Anastasijević”, za publicistiku, 2023.[5]
Dela
urediPoezija, proza, publicistika
urediPoezija
uredi- Toliko sam mrtav, 1971.
- Pisak, 1985.
- Ledenice, 1989.
- Direktan prenos, 1989.
- Šatori od kože, 1989.
- Sveto mesto, 1993.
- Kućni aktivista, 1996.
- Novo sklonište, izbor, 2000.
- Aritmija, 2006.
- Skupljači prašine, 2012.[6]
- Srpske utopije, 2016.
- Kuća na pesku, 2018.
- Rvanje sa đavolom, 2022.[7]
Poezija za decu
uredi- Srce ište gradilište, 1984.
- Smešna sećanja, 1984.
- Trapave reči, 1991.
- Petao u operi, 1991.
- Pobediće deca, 1992.
- Krupne sitnice, 1996.
- Levo krilo, 1998.
- Ugojio se miš, 2000.
- Glavate dileme, 2001.
- Ko te šiša, 2001.
- Besne gliste, 2001.
- Cimni me, 2004.
- Tuđe cipele, 2005.
- Azbuka pasa, 2015.
- Čeda te gleda, 2016.
Proza
uredi- Švedski sto, kratke priče, 1990.
- Bumerang, roman, 1997.[8]
- Pričaonica, priče za decu, 2001.[9]
- Svlačenje duše, roman, 2011.[10]
- Deca oluje, roman, 2013.[11]
- Na metli koja svetli, priče za decu, 2014.
- Vuk Karadžić: Zvezdica Mina, 2016.
- Nikola Tesla: Golubica Kata, 2016.
- Vučkov krug, roman, 2017.
- Mihajlo Pupin: telefon bez žica, 2020.
- Dositej Obradović: put u rajski vrt, 2020.
Publicistika
uredi- Uhvaćena reka, 1985.
- Kamen u cipeli, 1987.
- Blago u testamentu - Nikola Spasić, 2019.
- Vidoviti pastir iz Idvora - Mihajlo Pupin, 2019.
- Kuća duhovne vatre - Sima Andrejević Igumanov, 2019.
- Dunavski kapetan nežnog srca - Miša Anastasijević, 2019.
- Vitez sa perom u ruci - Sava Popović Tekelija, 2021.
- Tapija za znanje - Luka Čelović Trebinjac, 2021.
- Daj da bi opet imao - Đorđe Vajfert, 2021.
- Knjiga na dukatima - Ilija Milosavljević Kolarac, 2021.
Izvori
uredi- ^ Kompanija "„Novost"i“
- ^ „Dosadašnji dobitnici nagrade „SRBOLjUB MITIĆ“ u Malom Crniću”. Poportal (na jeziku: srpski). 2020-09-27. Pristupljeno 2020-12-23.
- ^ „"Prsten" Kragoviću”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-24.
- ^ „"BIBLIOS" PRIPAO KRAGOVIĆU: Priznanje za životno delo koje dodeljuje biblioteka "Vlada Aksentijević"”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-13.
- ^ Nešovanović, I. „Proglašeni laureati nacionalne nagrade „Kapetan Miša Anastasijević””. Politika Online. Pristupljeno 2023-05-18.
- ^ Skupljači prašine, Ebart novinski arhiv
- ^ COBISS+. COBISS+ https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/63179273. Pristupljeno 9. 1. 2023. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=
(pomoć) - ^ Bumerang, Worldcat
- ^ „Pričaonica, Biblioteke”. Arhivirano iz originala 22. 05. 2014. g. Pristupljeno 22. 05. 2014.
- ^ Svlačenje duše, Novosti.rs
- ^ Deca oluje, Novosti.rs[mrtva veza]