Metak sa ivičnim paljenjem

Metak sa ivičnim paljenjem (engl. Rimfire cartridge), sjedinjeni metak sa metalnom čahurom i kružnom kapislom na ivici dna. Ova vrsta municije koristila se kroz istoriju za veliki broj pušaka i revolvera, a danas se koristi u SAD samo za municiju veoma malog kalibra (do 6 mm).^[1]

Istorija

Evolucija

Do sredine 19. veka puške sprednjače punjene su posebnim zrnom i barutnim punjenjem (pakovanim u fišeke) i opaljivane tabanom. Pojava pušaka ostraguša sredinom 19. veka omogućila je upotrebu sjedinjenih metaka - sa zrnom, barutnim punjenjem i kapislom objedinjenim u čahuri metka. Meci prvih masovno korišćenih ostraguša (Drajze i Šaspo) koristili su čahure od kartona, sa kapislom unutar čahure, na dnu zrna, koja se opaljivala dugačkom udarnom iglom. Samuel Pauli prvi je došao na ideju da kartonskim čahurama doda mesingano dno, sa kapislom na dnu. Prve metke sa metalnom čahurom i kružnom kapislom na ivici dna (veoma malog kalibra i slabog punjenja) proizveo je francuski puškar Luj Flober, i predstavio ih na Velikoj Izložbi u Londonu 1851. Njegov rad nastavio je američki puškar Danijel Veson (iz kompanije Smit i Veson) i do 1857. patentirao je prve uspešne metke sa ivičnim paljenjem kalibra od 0.22 inča (5.58 mm) do 0.50 inča (12.7 mm). Ovi meci su upotrebljeni u Američkom građanskom ratu (1861-1865), na američkim puškama Henri i Remington, i revolverima Smit i Veson. Nešto kasnije proizvedene su čahure sa kapislom u sredini dna, kakve su i danas.^[1]^[2]

Šematski prikaz centralnog i ivičnog paljenja metka.

Nedostaci

Osnovni nedostatak metaka sa ivičnim paljenjem bila je slabost materijala. Da bi udarac oroza mogao da aktivira kapislu, zid čahure metka morao je biti tanak i mek (najčešće od bakra), ali je kod većih kalibara (većih od 0.22 inča/5.58 mm) barutno punjenje često bilo dovoljno jako da rascepi čahuru, koja bi tako zaglavila oružje. Uz to, teško je bilo ravnomerno rasporediti pripalu kapisle duž celog oboda čahure, pa su zatajivanja bila česta.^[2]

Upotreba

Metke sa ivičnim paljenjem koristio je veliki broj američkih pušaka i revolvera korišćenih u drugoj polovini 19. veka:^[2]

Izvori

^ ^a ^b Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 5, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 421
^ ^a ^b ^v Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 17—18. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.

[:03-1] Nikola Gažević, Vojna enciklopedija 5, Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str. 421

[:0-2] v Ford, Roger (1998). The world's great rifles. London: Brown Books. str. 17—18. ISBN 1-897884-33-8. OCLC 41281655.

[1]

[2]