Meri Somervil

Meri Somervil (Ferfaks, 26. decembar 1780 – Napulj, 29. novembar 1872) bila je škotska matematičarka i polihostor.

Meri Somervil
„Ništa me nije moglo ubediti u jedinstvo Božanstva kao ti čisto misaoni pojmovi matematičke nauke, koji su postepeno otkrivani čoveku, a koji oduvek postoje u uzvišenom sveznajućem Umu” - Meri Somervil
Lični podaci
Datum rođenja	(1780-12-26)26. decembar 1780.
Mesto rođenja	Džedboro, Škotska
Datum smrti	29. novembar 1872.(1872-11-29) (91 god.)
Mesto smrti	Napulj, Italija
Zanimanje	matematičarka
Porodica
Supružnik	Samuel Greg, Vilijam Somervil
Roditelji	Vilijam Ferfaks Margaret Čarters

Studirala je matematiku i astronomiju i bila je nominovana da bude prva ženska članica Kraljevskog astronomskog društva istovremeno sa Karolinom Heršel. Kada je Džon Stjuart Mil, filozof i ekonomista, organizovao veliku peticiju u Parlamentu da ženama daje pravo glasa, on je njen potpis stavio prvi na peticiju. Kada je umrla 1872. godine, Jutarnje novine su u svojoj umrlici izjavile da "Koje god poteškoće imali tokom sredine devetnaestog veka u izboru kralja nauke, ne bi moglo biti nikakvog pitanja o kraljici nauke". Somervil koledž, koledž Univerziteta u Oksfordu, dobio je ime po njoj, odražavajući vrline liberalizma i akademskog uspeha koje je fakultet želeo da uobliči. Ona je predstavljena na prednjoj strani novčanice Kraljevske banke Škotske od 10 funti, lansirane 2017. godine, zajedno s citatom iz njenog dela Povezanost fizičke nauke. Napisala je nekoliko dela iz astronomije i fizike. Prevela je na engleski jezik delo „Nebeska mehanika’’, čuveno Laplasovo delo. Vodila je naučnu prepisku sa tada poznatim naučnicima: Gej-Lisakom, Laplasom, Aragoom i drugima. Učenica Meri Somrvil, Ada Lavlejs Bajron, takođe se bavila matematikom, a naročito matematičkim mašinama.

Biografija

Rođenje i odrastanje

Rođena je u Džedborou na jugu Škotske. U trenutku kada se Meri rodila, njen otac, tadašnji pomorski oficir, a kasnije viceadmiral engleske flote, Džordž Ferfaks, bio je na moru. Njena majka Margaret Čarters, druga žena Vilijama Ferfaksa, nalazila se na ispraćaju muža i na povratku kući zadržala se na imanju svoje sestre Marte Čarters i njenog muža Tomasa Somervila u Džedborou. Tada se rodila Meri, peto od sedmoro dece, od kojih je troje umrlo u ranoj mladosti. Bila je odgajana zajedno sa bratom, koji je bio tri godine stariji od nje. Merina sestra bila je sedam godina mlađa, a njen brat deset. Meri Somervil je bila u srodstvu sa Džordžom Vašingtonom, prvim predsednikom SAD. Stariji polubrat i staratelj Džordža Vašingtona bio je oženjen Anom Firefaks, ona je poticala iz jedne grane familije viceadmirala Ferfaksa. U toku Američkog rata za nezavisnost, kapetan Ferfaks bio je poslat zajedno sa britanskim trupama u Ameriku. U trenutku kada je boravio u jednom britansom utvrđenju, bio je pozvan u porodičnu posetu kod Džordža Vašingtona. Kapetan je odbio poziv, što je za posledicu imalo da bude ukoren od predpostavljenih zbog korespondencije sa neprijateljem. Iako je Meri dolazila iz dobrostojeće porodice, njeno formalno obrazovanje bilo je oskudno i nasumično. Merina majka nije insistirala ni na čemu drugom, osim da Meri nauči „da čita Bibliju i izgovara molitve’’. Prema reči Meri Somervil, majka ju je tim postupkom pustila da „odrasta kao divlje stvorenje’’. Meri je naučila da čita, ali ne i da piše u jednoj školi internatskog tipa za devojke, u kojoj je provela godinu dana. Prema njenim rečima vreme u ovoj školi joj nije ostalo u prijatnoj uspomeni, kao i da se po odlasku iz škole u Maselborou osećala „kao divlja zver koja beži iz kaveza’’. Pri povratku kući u Berntajlend je počela sama da se obrazuje, tako što je čitala sve knjige koje je mogla da nađe u kući.

Školovanje

U vreme kada je sa majkom bila u Edinburgu, stekla je prva znanja iz aritmetike, tada je imala trinaest godina. Tada je pohađala i školu za pisanje. Merin privatni život bio je posvećen učenju, dok je njen društveni život bio onakav kakav se od mlade dame tog vremena i očekivao, prijemi, posete, balovi, pozorišta, koncerti... Meri Somervil je pored kućnih poslova, učila da svira klavir. Pohađala je i časove slikanja kod umetnika Aleksandra Nasmita. Slušala ga je kako predaje drugim učenicima i saznala je da Euklidovi „Elementi’’ predstavljaju osnovu za razumevanje perspektive u slikarstvu, kao i osnovu za razumevanje astronomije i drugih nauka. Zbog njega se zainteresovala i za matematiku. Uz pomoć privatnog učitelja njenog brata počela je da izučava Euklidove „Elemente’’. Od njega Meri dobija i elementarnu literaturu iz algebre, koju samostalno izučava. Merin interes za algebru imao je i drugi uzrok. U časopisu „Dnevnik za dame’’ ili „ Ženski almanah’’, koji potiče iz osamnaestog i prve polovine devetnaestog veka, izašla je nota o Adinom prevodu Menabrijevog članka o Bebidžovoj analitičkoj mašini. O tome Baum piše: „Postojale su u Engleskoj žene koje su potpisivale matematičke članke u popularnim časopisima, i postojali su uticajni časopisi, kao što je Edinburški časopis, koji su pružali psihološku podršku ženama sa intelektualnim sklonostima. Mada je „Dnevnik za dame’’, najpopularniji među matematičkim časopisima, prvenstveno ohrabrivao žene da udruže pamet sa lepotom, on je privlačio ozbiljne amatere oba pola. To je bilo respektabilno mesto za postavljanje matematičkih problema i podsticanje diskusija. Modni časopisi su za dame u to vreme obično imali enigmatske rubrike. Nailazeći na zagonetke u kojima su se pojavljivali neki misteriozni simboli, prvi put se upoznala sa nekim elementarnim algebarskim zadacima. Sigurno je neka slična publikacija podstakla kod gospođice Somervil interes za matematiku. Jedanput se za vreme čaja prisetila da je kao devojka dobila primerak modnog magazina za dame, koji je sadržao zagonetku čiji je odgovor bio u nekim čudnim simbolima. To su bili algebarski znaci. Taj magazin je nju i uveo u svet Euklidske geometrije i brojeva.’’

Naučna istraživanja

Naučna istraživanja tokom prvog braka

Meri Somervil se udala za svog rođaka Samuela Grega, kada je imala 24 godine. Pošto je on bio kapetan ruske flote, njeni roditelji nisu želeli da Meri živi u Rusiji pa su pristali na venčanje tek kada se Greg vratio u London. Meri i Greg su u braku imali dva sina, Voroncova i Vilijama Džordža. Samuel Greg je mislio da nije prikladno ženama toga vremena da se bave naučnim radom, ali se on ipak nije mešao u dostignuća svoje žene. Nakon tri godine braka Merin muž je preminuo. To je dalo Meri dodatnu snagu, pa je ona nezavisna od svojih roditelja i muža mogla da upotrebi svoje nasledstvo i finansira svoja istraživanja na području nauke. Njena rodbina se snažno protivila Merinim naučnim radom ali je ona uprkos toga odlučila da krene izučavanje Fergusove Astronomije i Njutnovih Principa. Posle smrti Grega, Meri se zajedno sa decom vratila u Edinburg. Tu je stalno bila u krugu prijatelja koji su je podržavali i ohrabrivali u izučavanju matematike i drugih nauka. Njeni najbliži prijatelji bili su poznati matematičari Vilijam Valas, Džon Lesli, Džon Plejfer. Vilijam Valas je bio poznati nastavnik, predavao je u Kraljevskom vojnom koledžu i pisao je matematički časopis „Matematički zbornik“, a on je imao i rubliku za matematičke probleme namenjene čitaocima. Nakon što je rešila više problema u tom časopisu Meri je počele da sarađuje sa Vilijamom, a dobila je i nagradu za rešavanje jednog od tih rešenja 1811. godine.

Naučna istraživanja tokom drugog braka

Meri se po drugi put udala 1812. godine za svog rođaka Vilijama Somervila. Vilijam je po zanimanju bio lekar. Vilijam je bio sin Tomasa i Marte Somervil, a u njihovoj kući je Meri rođena. Doktor Somervil je bio hirurg Britanske mornarice. On je imao mnogo razumevanja za Merino zanimanje na području nauke i stalno ju je bodrio da nastavi izučavanje matematike. Meri i Vilijam su imali četvoro dece. U toku 1814. godine dvoje Merine dece je preminulo. U to vreme oni su živeli u Edinburgu pa je Meri mogla da kontaktira svoje prijatelj matematičare. Pored matematike Meri je izučavala botaniku i usavršavala grčki jezik, a zajedno sa svojim mužem se bavila i geologijom. Vilijam Somervil je dobio posao kao inspektor vojnih bolnica pa je porodica morala da se preseli u London. Vilijam je brzo nakon toga izabran za člana Kraljevskog društva, pa su tako Meri i on ušli u najviše naučne krugove. Za Meri su posebno bila značajna poznanstva sa Džonom, Vilijamom i Karolinom Heršel i Čarlsom Bebidžem. Ona je inspirisala Adu Levlejs, Bajronovu ćerku da se bavi matematikom. Meri je ozbiljno počela da se bavi i posvećuje matematici 1813. godine nakon što je zbog preporuke Valasa kupila odgovarajuću i naprednu literaturu.

Najveća naučna dostignuća

Meri Somervil je 1825. godine počela da se bavi eksperimentima iz magnetizma, da bi već 1826. poslala Kraljevskom društvu svoj rad „Magnetna svojstva ljubičastih zraka Sunčevog spektra“. Pored astronomskih posmatranja Karoline Heršel, taj rad je bio prvi rad jedne žene objavljen u Kraljevskom društvu i u časopisu tog društva. 1827. Lord Broham je poslao Meri molbu preko muža da ona krene da piše modernu verziju Laplasove Nebeske mehanike i Njutnovog Principa. Meri nije bila sasvim sigurna da će uspeti da uspešno uradi ovaj zadatak pa je po njenoj želji rad ostao tajnost, kako bi se ako dođe do neuspeha mogao obrisati rukopis i ništa ne bi stiglo do javnosti. Njen rad po imenu „Mehanizam nebesa“ nije bio neuspešan već se smatra jednim od njenih najvažnijih naučnih radova. U njenu čast i priznanje njenog rada u holu Kraljevskog društva u Londonu, je izrađena njena bista. Zajedno sa svojim mužem Meri je provela dve godine u Francuskoj gde je mogla da bude u kontaktu sa poznatim francuskom matematičarima. Ona i njen muž su proveli 1832. – 1833. godinu u Parizu gde su pomagali u izradnji naučnog dela „Veze među fizičkim naukama“. Ona je u ovom delu pisala o svojim mišljenjima o hipotetičkoj planeti koja utiče na kretanje Urana, pa je ovim delom inspirisala poznatog astronoma Adamsa čija su istraživanja dovela do otkrića Neptuna.

Priznanja i dela

Meri Somervil dobila je mnoga priznanja. Izabrana je u Kraljevsko astronomsko društvo i bila je počasni član mnogih naučnih društava u raznim zemljama. Ona se zalagala za pravo žena na obrazovanje i pravo glasa. Kada je britanski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil organizovao kampanju za pravo glasa za žene, Meri Somervil je na njegov zahtev bila prva potpisnica peticije. Napisala je nekoliko radova, uključujući Fizičku geografiju, objavljenu 1848. godine, koja su se koristila u školama i na univerzitetima sve do početka dvadesetog veka. Kao rezultat toga, izabrana je za člana Američkog geografskog i statističkog društva (1857) i Italijanskog geografskog društva (1870). 1870. godine od Kraljevskog geografskog društva dobila je zlatnu medalju Viktorije. Meri Somervil nikada nije posetila Sjedinjene Države, ali se dopisivala sa mnogim uglednim Amerikancima. Njen bestseler Veze među fizičkim naukama doživeo je nekoliko izdanja u SAD. Među njenim mnogobrojnim posetiocima bili su američki pisci Vašington Irving i Henri Vordsvort Longfelou. Bila je počasni član nekoliko američkih naučnih društava.

U knjizi Molekularna i mikroskopska nauka, objavljenoj 1869. godine, kada je Meri bilo 89 godina, napravila je pregled najnovijih otkrića iz fizike i hemije. Iste godine je dovršila biografiju, koju je nakon njene smrti objavila njena ćerka Marta. Iako gluva i fizički slaba u poslednjim godinama svog života, zadržala je mentalni kapacitet i, prema sopstvenim rečima, čitala knjige o algebri i čak rešavala probleme. Pred kraj svog života napisala je o sebi da ponekad matematičke probleme nalazi teškim, ali ostaje uporna, jer ako danas ne uspe, sutra se vraća problemu. Umrla je u Napulju. Somervil koledž u Oksfordu dobio je ime po Meri Somervil.

Dela

• 1826 "On the magnetizing power of the more refrangible solar rays"
• 1831 Mechanism of the heavens. 1831. 
• 1832 „A Preliminary Dissertation on the Mechanisms of the Heavens”. https://books.google.com/books/about/A_preliminary_dissertation_on_the_mechan.html?id=STJYAAAAYAAJ. 
• 1834 On the Connection of the Physical Sciences
• 1848 Physical geography. Philadelphia, Lea & Blanchard. 1850. 
• 1869 0001 https://archive.org/details/b21496766 0001. 
• 1874 Personal recollections, from early life to old age, of Mary Somerville. With selections from her correspondence. Boston, Roberts brothers. 1874.