Menica
Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac (trasant) izdaje bezuslovni nalog drugom licu (trasatu) da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu[1].
Svaku menicu karakterišu:
- Pismenost
- Formalnost
- Inkorporiranost
- Strogost
- Samostalnost
- Solidarnost
U savremenom prometu može da se pojavi više tipova menica :
- blanko,
- cirkulaciona,
- domicilirana,
- komisiona,
- kreditna,
- operativna...
Ipak razlikujemo dva osnovna tipa menica :
1. trasirana
2. sopstvena
Suštinska razlika između trasirane i sopstvene menice je u tome što kod sopstvene menice postoji izjava o neopozivoj isplati dok kod trasirane postoji naredba o neopozivoj isplati. Takođe, razlika između trasirane i sopstvene menice je i u tome što se kod sopstvene menice koju izdaje dužnik kao izdavalac, dužnik obavezuje da će sam platiti dug poveriocu u skladu sa propisima o menici, dok se kod trasirane menice radi o pravnom odnosu između triju osoba: 1. dužnika iz pravnog posla, npr. kupca iz prodajnog ugovora (trasant), 2. prodavca iz istog ugovora (poverioca - remitenta) i 3. lica koje se pridružuje dužniku sa izjavom da će on platiti dug dužnika poverioca (trasat).
Karakteristike trasirane (vučene) menice:
- Trasant (onaj koji izdaje menicu)
- Trasat (preduzeće koje vrši plaćanje u roku menice)
- Remitent (preduzeće kom plaćanje treba da se izvrši)
- Dan, mesec, godina i mesto izdavanja menice
- Dan, mesec, godina i mesto dospeća menice
- Mesto gde treba izvršiti plaćanje
- Oznaka da je menica
- Bezuslovan uput za plaćanje određene svote
Sopstvena menica postoji u onom slučaju kada njen izdavalac nije izdao nalog trasatu nego se sam obavezao (unošenjem klauzule „platiću") na plaćanje svote na koju menica glasi.