Мачак у Чизмама

Mačak u Čizmama je evropska bajka, prvi put objavljena 1697. godine u delu Šarla Peroa.[1] Najraniji pronađeni tekst pripadao je Đovaniju Frančesku Straparoli, a drugu verziju je nešto kasnije objavio Đambatista Bazile. Braća Grim su je kasnije uvrstili u svoju kolekciju bajki “Dečje i domaće bajke” pod brojem 33 samo u prvom izdanju (KHM 33A).

Mačak u Čizmama
Mačak u Čizmama - Gravura iz 19. veka
Nastanak
AutorĐovani Frančesko Straparola, Đambatista Bazile, Šarl Pero, braća Grim
Zemlja Italija,  Francuska,  Nemačka
Jezikitalijanski, francuski, nemački
Sadržaj
Žanr / vrsta delaBajka
TemePriča o sposobnom i mudrom mačku koji je uspeo da privredi bogatstvo svome gospodaru i tako mu se oduži za to što ga ovaj nije ubio.
Mesto i vreme
radnje
Daleka zemlja; Nekada davno

Mačak u Čizmama je vekovima pružao inspiraciju kompozitorima, koreografima i drugim umetnicima. Mačak u Čizmama se pojavljuje u trećem činu pas de caractère baleta Čajkovskog Uspavana lepotica zajedno sa belom mačkom,[2] pojavljuje se u nastavcima i istoimenom izdanju animiranog filma Šrek i označena je u logotipu japanskog anime studija Toei Animation. Mačak u Čizmama je takođe popularna pantomima u Velikoj Britaniji.

Priča

uredi

Posle smrti staroga mlinara, njegova zaostavština biva razdeljena, a najmlađem sinu pripade mačka. Razočaran i siromašan, mlinarev sin poče da razmišlja o tome da li da pojede mačka, ali životinja odjednom skoči i reče mu da ga ne pojede i da ne brine. Učiniće ga najbogatijim čovekom u zemlji, ali zauzvrat mlinarev sin mora da mu da u zamenu za to jedan par čizama i torbu. Sin mlinara, iznenađen mačkom koji govori i nemajući šta da izgubi nabavi mu par čizama i torbu.

 
Predstava Mačak u Čizmama, u izvođenju glumaca pozorišta Boško Buha, koja se održala u Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Mačak u Čizmama uze torbu i ulovi jednog podebljeg zeca, koga stavi u tu torbu i odnese kralju pod izgovorom da mu je to poklonio lično "Markiz od Karabasa" (ili u Grimovoj verziji grof) kao znak dobre volje i prijateljstva. Koji dan kasnije mačak saznade da će uskoro kralj i njegova kćer proći putujući pored puta blizu reke. On otrča do mlinarevog sina (koji sve ovo nije ni naslućivao) da ode da se okupa u reci u vreme kada kralj bude prošao kočijama pored tog mesta. Dečko to i uradi, a dok se mladić kupao, mačak mu ukrade odeću i ostavi ga golog u reci. Posle toga mačak brzo otrči do kraja vičući kako su njegovog gazdu (Markiza od Karabasa) pokrali dok se kupao u reci i uzeli mu svu odeću. Kralj posla po mladića, naredivši da njegovog prijatelja obuku u najraskošniju moguću odeću.

Dok su se oni upoznavali i vozili kočijom mačak je već bio na putu ka zamku velikog džina. On sretnu neke ljude koji su radili na polju (koji je pripadao lokalnom džinu) i pripreti radnicima da kada dođe kralj oni kažu da polja pripadaju Markizu de Karabasu, u suprotnom će ih iseckati na komade. Kasnije kada je došao do džina i njegovog dvorca (koji je inače bio upoznat sa magijom i mogao se pretvoriti u bilo koje stvorenje na planeti), mačak ga prevari, izazivajući ga da se pretvori u miša, koga je pojeo. Zamak postade mačkov, i kada je kralj došao u zamak mačak ih dočeka u ime Markiza de Karabasa.

Na kraju priče mlinarev sin oženi se kraljevom kćerkom i uzme je za ženu, a mačak u Čizmama postade osoba od poštovanja, koji više nije lovio miševe za jelo, jedino za zabavu.

Analiza

uredi

Danas se dosta govori o moralnosti ove priče. Neki stručnjaci čak smatraju da nije za decu, zato što umesto neke važne i dobre pouke, decu uči da se prevara i laž isplati u životu više od teškoga rada i talenta. Nekim se čitaocima čak čini i loše što je mačak ucenio i pretio radnicima da kažu da polja pripadaju Markizu od Marabasa, umesto od džina. Zato u nekim modernim verzijama taj detalj je izmenjen, govoreći da su se mačak i radnici na polju dogovorili da kada naiđe kralj kažu da polja pripadaju Markizu od Karabasa, u zamenu da ih mačak oslobodi torture džina.

Analiza likova

uredi

Mačak

uredi
 
"Le Maître Chat" iz 1695.

Domišljata je životinja koja je svojom pameću uspela da priskrbi bogatstvo svome gospodaru. Da nije bilo tako, verovatno bi bio pretvoren u par loših rukavica. Bio je marljiv pa je svaki dan odlazio u lov na jarebice da bi dobio carevu naklonost. Bio je i ljubazan, pa mu je car dopustio da se odmara u njegovom dvorcu gde god i kad god je želeo. Mačak je znao da bude i veoma uverljiv kad je to hteo. Zapretio je smrću svim seljacima da lažu čija je zemlja i oni su to napravili jer su se plašili životinje koja je u čizama stajala, poput čoveka, na dve noge. Ipak, sve šta je radio, radio je iz dobrih namera. Obogatio je svog vlasnika, koji ga je, pošto je mačak bio pametan, kasnije postavio za svog prvog ministra u vođenju carstva.[3]

Dobar, ali i lakoveran čovek. Mnogo je voleo da jede jarebice, pa se obradovao kad je video da mu je mačak doneo celu vreću tih ptica i to svaki dan novu, pogotovo jer se jarebice nije moglo lako uloviti u njegovom carstvu. Stekao je veliko poverenje u mačka. Bio je odmah spreman pomoći kad je vidio da je mačkov gospodar u nevolji. Na kraju mu je dao i ruku svoje ćerke, jer ne samo da je vodeničarev sin bio mlad i lep, već je car mislio i da je grof.[3]

Reference

uredi
  1. ^ Opie, Iona (1974). The classic fairy tales. Peter Opie. London: Oxford University Press. ISBN 0-19-211559-6. OCLC 1082973. 
  2. ^ Brown, David (2007). Tchaikovsky : the man and his music. New York: Pegasus Books. ISBN 978-1-933648-30-9. OCLC 85845310. 
  3. ^ a b „Mačak u čizmama prepričano, Braća Grim | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Pristupljeno 2021-08-27. 

Spoljašnje veze

uredi