Matusja Blum
Matusja Blum (Kišinjev, 10. januar 1914 — Sarajevo, 1998) bila je pijanistkinja i klavirski pedagog.
| Matusja Blum | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. januar 1914. |
| Mesto rođenja | Kišinjev |
| Datum smrti | 1998. (83/84 god.) |
| Mesto smrti | Sarajevo |
| Zanimanje | pijanistkinja, klavirski pedagog |
Rođena je u Kišinjevu (bivši SSSR) i tamo započela studije klavira. Školovanje zaokružila 1939. na Praškom konzervatoriju u prestižnoj majstorskoj klasi češkog pedagoga V. Kurza iz čije su škole izašli vodeći češki pijanisti (R. Firkusni i I. Moravec). U Sarajevo je došla 1939. i odmah je započela bogatu koncertnu i pedagošku delatnost. Nastupala na tada avangardnim priredbama Kolegijuma artistikuma. Od 1945. je predavala na Srednjoj muzičkoj školi u Sarajevu, od 1948 — 1952. je delovala u Beogradu. Jedan od prvih profesora Muzičke akademije u Sarajevu (od 1955), dva puta je bila dekan.[1] Matusja Blum je bila izuzetno predan klavirski pedagog. Svoju odličnu klavirsku školu (sinkretizam velike ruske i prefinjene češke klavirske škole) neumorno je usavršavala i prenosila na veliki broj svojih učenika.[2]Studenti Matusje Blum danas su istaknuti pedagozi na prostorima širom bivše Jugoslavije: Božena Griner, Vladimir Đenader, Milanka Mišević, Zlata Maleš (Srbija); Farida Mušanović (BiH); Milica Šnajder i Planinka Jurišić- Atić (Slovenija), Zrinka Gavrić (Engleska) i dr. Jedan od njenih studenata je i afirmirani pijanista Atila Graca koji živi u Švedskoj i ima lepu umetničku karijeru. U klasama studenata Matusje Blum odnegovani su, danas afirmirani umetnici različitih generacija: Aleksandra Romanić, Peđa Mužijević, Vladimir Valjarević, Lidija Bizjak, Stefan Ćirić i Sanja Bizjak. Iako je delovala izvan velikih kulturnih centara, ima velike zasluge za unapređenje pijanizma u Bih i bivšoj Jugoslaviji.[3]
Reference
uredi- ^ „Matusja Blum”. Pristupljeno 25. 1. 2021.[mrtva veza]
- ^ „Biografija Matusja Blum”. Arhivirano iz originala 14. 06. 2020. g. Pristupljeno 25. 1. 2021.
- ^ „Blum, Matusja”. doi:10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0002293386.
