Maron Sirijski
Prepodobni Maron Sirijski je hrišćanski svetitelj[1] iz 4.-5. veka (umro 410. godine), monah pustinjak.
Maron Sirijski | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | IV vek |
Mesto rođenja | Sirija, |
Datum smrti | 410. |
Mesto smrti | Levant, |
Religija | Pravoslavlje |
Svetovni podaci | |
Praznik | 14 (27) februar |
Biografija
urediPodatke o Maronovom životu iznosi Teodorit Kirski u 16. poglavlju svoje knjige „Istorija bogoljubaca“[2]. Prema njegovim rečima, Maron je u Siriji, na desnoj obali reke Oronta, vodio pustinjački život, a za svoje prebivalište odabrao je vrh antiohijske planine Kire, koju su ranije poštovali pagani. Ovde su u gaju ranije prinošene paganske žrtve. Osvetio je mesto nekadašnjih idolskih žrtava i učinio ga mestom služenja Bogu; sagradio je sebi malu kolibu, pokrivši je kožama. Koliba je izgrađena kao zaklon od kiše i snega, ali Maron ju je retko posećivao. Teodorit izveštava da je Maron za života primio dar čuda od Boga; mnogi ljudi su mu dolazili. Uz pomoć molitve Maron je isceljivao ne samo telesne, već i duševne bolesti.
Maron je monaha Zevina (4.-5. vek) nazvao svojim duhovnim ocem, učiteljem i primerom svake vrline, zadivio se Zevinovim vrlinama, i naredio je svima koji ga posećuju da odu kod starca Zevina i dobiju od njega blagoslov. Tražio je da se oboje stave u isti kovčeg, ali mu se ta želja nije ispunila. Maron je umro nakon kratke bolesti. Posle njegove smrti nastala je jaka polemika oko njegovih moštiju. Stanovnici jednog susednog mnogoljudnog sela su se okupili i sabrali, zgrabili mošti Marona, a ostale rasterali; iz tog razloga, Maronovo telo nije stavljeno u isti kovčeg kao i Zevin, koji je umro i ležao u kovčegu. Sagradili su mu veliki hram i uveli praznik u spomen na Marona. Slava o vrlinskom podvižničkom životu i čudima koje je činio monah dovela je do toga da je posle njegove smrti podignut manastir na mestu podvižništva Svetog Marona. Svetom Maronu je upućena poruka Jovana Zlatoustog, upućena „svešteniku podvižniku Maronu“. Teodorit Kirski izveštava da su Maronovi učenici bili Jakov Pustinjak i Limnije Sirijac.
Pravoslavna crkva pominje svetog Marona 14(27) februara.
Izvori
uredi- ^ „Maron of Syria - OrthodoxWiki”. orthodoxwiki.org. Pristupljeno 2023-09-25.
- ^ „Istoriя bogolюbcev - blažennый Feodorit Kirskiй - čitatь, skačatь”. azbyka.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-09-25.