Makarov PM (rus. Пистолет Макарова ПМ) je poznati sovjetski poluautomatski pištolj kalibra 9×18 mm, uveden u upotrebu 1951. godine kao zamena za stari TT-33. Pištolj je nazvan po svom konstruktoru Nikolaju Fjodoroviču Makarovu i nalazi se u naoružanju oružanih snaga i policije SSSR i Rusije, već duže od šest decenija.[1]

Makarov PM
Pištolj Makarov sa okvirom
VrstaPištolj
Poreklo Sovjetski Savez
Upotreba
Upotreba uSSSR i drugi
Bojno delovanjeVijetnamski rat
Građanski rat u Laosu
Građanski rat u Kambodži
Kambodžansko-vijetnamski rat
Nikaragvanska revolucija
Sovjetski rat u Avganistanu
Prvi čečenski rat
Drugi čečenski rat
Građanski rat u Libiji
Građanski rat u Siriji
Rat na istoku Ukrajine
Proizvodnja
ProizvođačIžmaš (Rusija)
Norinco (Kina)
Thaelmann (I. Nemačka)
Arsenal AD (Bugarska)
Factory 626 (Kina)
Specifikacije
Masa0,730 kg
Dužina161.5 mm
Dužina cevi93.5 mm
Kalibar9x18 mm
Vrsta operacijeSlobodni zatvarač
Način dejstvapoluautomatski
Brzina zrna315 m/s
Maks. ef. domet50 m
Magacin8 metaka
Nišanmehanički

Oružane snage Ruske Federacije su započele postepenu zamenu Makarova novim modernijim pištoljem MP-443 Grač.[2]

Istorija i razvoj

uredi

Nakon Drugog svetskog rata, Crvena armija je ponovo reaktivirala plan da se pištolji Tokarev TT-33 zamene u službi novim pištoljem. Uporedo sa uvođenjem AK-47 je donesen zaključak da novi pištolj mora biti lagan i kompaktan. Stariji Tokarev TT-33 je bio neprilagođen za tu ulogu jer je bio teži i njegov metak 7.62 je posedovao slabiju zaustavnu moć. Kočnica na Tetejcu je procenjena kao preslaba, a okviri su se lako gubili.

Decembra 1945. je održano testiranje pištoljske municije 7.62mm i 9mm. Ispostavilo se da je metak 9.2×18mm, koji je dizajnirao B. V. Semin, najbolji za tu ulogu. Manji pritisak municije je dozvoljavao funkcionisanje sistemom povratnog zatvarača, što je smanjivalo cenu i pružalo manji trzaj i bolju zaustavnu moć.

Više ruskih inžinjera je učestvovalo u opitovanju, među njima: Vojvodin, Korovin, Barišev, Simonov, Rakov, Klimov, Lobanov, Sevrjugin i Makarov. Posebna pažnja je posvećena bezbednosti, prijatnosti rukovanja, preciznosti i zaustavnoj moći. Nakon svih testova, izdvojio se prototip Nikolaja Makarova, baziran na nemačkom pištolju Valter PP.[3][4] Njegov pištolj se u odnosu na ostale odlikovao relativnom jednostavnošću, pristojnom preciznošću i robusnošću. Tokom aprila 1948. Makarovljev pištolj je pretrpeo 20 puta manje zastoja u odnosu na prototipe svojih konkurenata Bariševa i Sevrjugina i još važnije imao je manji broj delova. Pištolj Makarova je 1949. definitivno pobedio i odabran je za masovnu proizvodnju i uvođenje u službu. Mašine i oprema za proizvodnju su spremljene u Iževskoj fabrici mašinogradnje (Ižmaš). Nakon izvesnih izmena i poboljšanja, Makarovljev pištolj je decembra 1951. uveden u naoružanje kao „9mm Pistolet Makarova”, skraćeno PM.

u Sovjetskom Savezu, pištolj Makarova su dužili podoficiri, policajci, specijalci i posade oklopnih vozila, tenkova i vazdušne posade. Makarov je ostao u naoružanju sovjetskih bezbednosnih struktura sve do raspada SSSR 1991. godine, a nakon toga i u policijama i vojskama njegovih naslednica. Varijante ovog pištolja se proizvode u Rusiji, Bugarskoj i Kini. Na američkom civilnom tržištu, pištolji Makarov proizvedeni u SSSR-u i Istočnoj Nemačkoj su od strane federalnog biroa ATF, deklarisani kao kolekcionarsko oružje i relikvije posebnog značaja jer države proizvodnje više ne postoje.[5]

Do 2003. Oružane snage Ruske Federacije su započele zamenu Makarova modernijim pištoljem MP-443 Grač, međutim do današnjih dana, veliki broj Makarova je i dalje ostao u naoružanju.[6]

Zemlje korisnice

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Hogg, Ian; Walter, John (29. 08. 2004). Pistols of the World. David & Charles. str. 180. ISBN 978-0-87349-460-1. Pristupljeno 10. 07. 2013. 
  2. ^ Makarov.com, Makarov Basics, Pristupljeno 27. 01. 2008 
  3. ^ Dowling, Timothy C. (2015). Russia at War. ABC CLIO. str. 496. ISBN 978-1-59884-947-9. Pristupljeno 28. 10. 2016. 
  4. ^ Sweeney, Patrick (2009). Gunsmithing - Pistols and Revolvers. GunDigest Books. str. 355. ISBN 978-1-4402-0389-3. Arhivirano iz originala 09. 08. 2017. g. Pristupljeno 28. 10. 2016. 
  5. ^ Peterson, Philip (23. 06. 2011). „How Did They Get Here?”. Standard Catalog of Military Firearms: The Collector's Price and Reference Guide. Iola, Wisconsin: F+W Media. str. 13. ISBN 978-1-4402-2881-0. Pristupljeno 10. 07. 2013. 
  6. ^ world.guns.ru, Modern Firearms - Makarov PM, Arhivirano iz originala 05. 04. 2008. g., Pristupljeno 27. 01. 2008 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi