Leo Delib

Leo Delib
Leo Delib
	Leo Delib
Lični podaci
Puno ime	Kleman Filiber Leo Delib
Datum rođenja	21. februar 1836.
Mesto rođenja	Sen Žermen di Val, Francuska
Datum smrti	16. januar 1891. (54 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska

Kleman Filiber Leo Delib (fr. Léo Delibes; Sen Žermen di Val, 21. februar 1836 — Pariz, 16. januar 1891) je bio francuski kompozitor romantizma.

Delib je rođen 1836. godine kao sin poštara i muzikalne majke, ali i kao unuk operskog pevača. Odgajili su ga uglavnom njegova majka i ujak, zbog rane očeve smrti. Godine 1871, sa 35 godina, Delib se oženio Leontinom Estel Danen. Delib je umro 20 godina kasnije, 1891. godine, i sahranjen je na groblju na Monmartru u Parizu.

Biografija

Delibov portret

Od 1847. godine, Delib je studirao kompoziciju na Pariskom konzervatorijumu kao student Adolfa Adama. Godinu dana kasnije, počeo je sa časovima pevanja, mada je kasnije postao mnogo bolji orguljaš nego pevač. Bio je korepetitor i dirigent hora u Théâtre-Lyrique, drugi dirigent hora u Pariskoj operi (1864) i orguljaš u Sen Pjer de Šajou između 1865. i 1871. godine. Prva od njegovih mnogobrojnih opereta bila je Deux sous le charbon, napisana 1856. godine za Foli-Nuvel. Delib je dostigao pravu slavu 1870. godine sa uspehom svog baleta Coppélia; naziv tog baleta se odnosi na lutku, opisanu u delu, koja postaje živa. Ostali baleti uključuju Sylvia (1876) i La Source (1866), njegov prvi balet, koji je napisao sa Ludvigom Minkusom.

Delib je takođe komponovao razne opere, od kojih poslednja, Lakmé (1883), sadrži, među brojnim numerama, poznatu koloraturu poznatu kao Légende du Paria kao i The Flower Duet, barkarolu koju su reklame Britiš ervejza popularizovale 1990-ih godina. U to vreme, njegove opere su impresionirale Čajkovskog dovoljno da ga on oceni bolje od Bramsa.

Godine 1867, Delib je komponovao Divertissement Le Jardin Animé za oživljavanje baleta Žozefa Mazilijea/Adolfa Adama, Le Corsaire; napisao je masu, kantatu na temu Alžira; komponovao je operete i muziku za pozorište, kao što su igre za Igoov Le roi s'amuse, komad koji je Verdi pretvorio u Rigoleto. Neki muzikolozi veruju da je balet u Gunoovom Faustu zapravo komponovao Delib.

Uticaj

Delibova dela su poznata po tome što su veoma uticala na kompozitore kao što su Čajkovski, Sen-San i Debisi. Njegov balet Sylvia bio je od posebnog interesa za Čajkovskog.

Isečak iz Delibove kompozicije: Prvih nekoliko taktova Picikata iz Sylvia

Literatura

BalletNotes (2001). „Leo Delib“, Pristupljeno 25. 6. 2005.
Mullany, Janet (2005). Leo Delib, Pristupljeno 25. 6. 2005.
All Music Guide (2001). Leo Delib Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. mart 2007), Pristupljeno 25. 6. 2005.

Spoljašnje veze

Easybyte - besplatna klavirska muzika