La Lupe

La Lupe rođena kao Gvadalupe Viktorija Joli Rejmond (šp. La Lupe; Santjago de Kuba, 23. decembar 1936 — Bronks, 29. februar 1992) bila je kubanska pevačica. Poznata je po pesmama: Puro Teatro (Čisto pozorište), Si Vuelves Tu (Ako se okreneš), Que Te Pedi (Pitala sam te), Cualquiera (Bilo koja) i La Tirana (Žena tiranin), ali i po svojim energičnim i divljim nastupima, koji su neretko skandalizovali javnost i izazivali kontroverze. Smatra se jednom od najkontroverznijih figura latinoameričke muzike. Često se naziva kraljicom latino soula.

La Lupe
Lični podaci
Ime po rođenju	Gvadalupe Viktorija Joli Rejmond
Druga imena	La Lupe
Datum rođenja	(1936-12-23)23. decembar 1936.
Mesto rođenja	Santijago de Kuba, Kuba
Datum smrti	29. februar 1992.(1992-02-29) (55 god.)
Mesto smrti	Bronks, Njujork, SAD
Zanimanje	pevačica
Muzički rad
Instrument	vokal

Započela je karijeru na rodnoj Kubi, gde je u jeku komunističke revolucije za kratko vreme uspela da postane kultna figura. Nakon što je emigrirala u Ameriku, njen specifični nastup i ekscentrično ponašanje omogućili su joj internacionalni uspeh tokom šezdesetih i sedamdesetih. Vodila je buran život, koji je jedan njen prijatelj opisao izrazom „pravi zemljotres”. Posle nekoliko ličnih tragedija okrenula se hrišćanstvu, živeći skromno, propovedajući pentekostalizam i pevajući hrišćanske pesme. Umrla je u siromaštvu kao beskućnica 1992.

Tokom svoje karijere pevala je različite žanrove od son montuna, bolera, bugaloa, rančerasa, portorikanskih plena sve do španskih obrada popularnih pop rok pesama. Iako je zbog saradnje sa Titom Puentom veoma važno ime u sagledavanju geneze salse kao muzičkog žanra, La Lupe je danas široj publici prvenstveno poznata po svojim bolerima. Izvodeći ih sa snažnim ekspresivnim i performativnim elementima, njeni boleri umesto idealizovane ljubavi pevaju o iluzijama ljubavi, čija se nestalnost neretko opisuje pozorišnom metaforikom. Interesovanje novih generacija za La Lupino muzičko stvaralaštvo poraslo je nakon što je španski reditelj Pedro Almodovar iskoristio njen bolero Puro Teatro za muzičku pozadinu na odjavnoj špici filma Žene na ivici nervnog sloma (1988).

Biografija

Uspeh na Kubi

Rođena je kao Gvadalupe Viktoria Joli Rejmond 23. decembra 1936. u siromašnoj porodici radničkog kvarta San Pedrito u gradu Santijagu na Kubi. Od malih nogu pokazaivala je muzički talenat ugledajući se na kubansku pevačicu bolera Olgu Giljot. Završila je učiteljsku školu, te je jedno kratko vreme radila kao učiteljica. Udala se za muzičara Elohia Jojo Rejesa sa kojim će osnovati bend Tropikuba trio. Grupa je izdala album Sa Đavolom u telu (Con el Diablo en el cuerpo). Brak je bio strastven, ali duboko problematičan. Njena sestra je kasnije tvrdila da je Jojo fizički zlostavljao La Lupe i da je usled udaraca dva puta pobacila. Dobili su sina. Grupa i brak su se ubrzo raspali.

Nakon razvoda počela je da nastupa solo u malom noćnom klubu La red. Tamo je u jeku Kubanske revolucije izgradila svoj prepoznatljiv stil. Napadno našminkana i obučena u haljine koje su jedino nosile prostitutke, La Lupe je priređivala upečatljiv nastup tokom kojeg se grohotno smejala, plakala, grebla lice, udarala se po grudima, svlačila odeću, psovala, gađala cipelama publiku i stenjala glumeći orgazam. Ovakvi energični nastupi privlačili su dosta pažnje, pre svega hipika i pripadnika protivkulture koji su dolazili na Kubu privučeni kubanskom revolucijom, ali i intelektualaca. Francuski filozof Žan Pol Sartr prisustvujući njenom nastupu prozvao ju je crnom venerom i muzičkom životinjom, kubanski pisac Giljermo Kabrera Infante ju je prozvao fenomenom, Pikaso genijem, a Ernest Hemingvej stvaraocem umetnosti besa. Među umetnicima privučeni njenim nastupom bili su i Marlon Brando, Simon de Bovoar i Tenesi Vilijams. Takođe, La Lupe je privukla veliki broj obožavaoca homoseksualaca koji do danas čine veliki deo njenih obožavalaca. Međutim, šira kubanska javnost nije blagonaklona gledala na Lupine nastupe natopljene agresijom i seksom. U novinama su njeno pevanje nazivali vrištanjem a nastupe su opisivali kao skandalozne. Netrepeljivost prema nastupima kulminirali su utvrđivanjem komunističke partije na vlasti koja je u prvim decenijama vladavine na Kubi bila seksualno represivna, proganjajući svaki oblik nemoralnog ponašanja.

Internacionalni uspeh

Zajedno sa mnogim svojim sunarodnicima La Lupe je 1962. napustila Kubu i emigrirala u Njujork, gde je nastupala u klubu La Baraka. Tu ju je otkrio Mongo Santamarija uz čiju je pomoć počela da gradi karijeru u SAD. U klubu Apolo upoznla se sa Titom Puentom, kraljem latino muzike, koji ju je pozvao da peva u njegovom orkestru. Saradnja je bila veliki komercijalni i kritički uspeh koji joj je omogućio da snimi 23 albuma u sledećih 20 godina. Puente je svirao tradicionalne kubanske ritmove, ali je upravo La Lupe prilagodila zvuk njegovog orkestra da zvuči energičnije, stvarajući ritam koji će se kasnije utemeljiti kao salsa. Proglašena je pevačicom godine od strane latinoameričke štampe. Njena slava je rasla, napunivši Medison skver garden i Karnegi hol u Njujorku i putujući na turneji po SAD i Južnoj Americi. Pojavila se u popularnim televizijskim emisijama Dik Kavit i Meri Grifit šou. Njen moćan glas i energični nastupi tokom kojih je vibrala čitavim telom, bacajući se po podu i skidajući odeću načinili su je najpoznatijom latinoameričkom zvezdom Njujorka šezdesetih. Američka književnica Suzan Zontag u uticajnom eseju Beleške o kempu definisala je njene nastupe kao primer kempa. Pošto su njeni nastupi privlačili dosta pažnje i bilo ih je nemoguće ignorisati, Puente se osećao ugroženo, te je otpustio kubansku pevačicu 1968. navodno zbog nedisciplinovanog ponašanja. Umesto nje uposlio je dva tranvestita da je glume i izvode njen deo. Kubanska pevačica mu je uzvratila u svom stilu opevavši njegovu izdaju u pesmi. Kao solo izvođač napunila je Karnegi hol 1969.

Međutim, početkom sedamdesetih njena slava je počela da bledi, razlozi su bili mnogobrojni. Pre svega njena izdavačka kuća Fanije rekords, koja je u ovom periodu brendirala salsu, odlučila je da je ignoriše, odlučivši da novac usmeri na Siliju Kruz, novu pevačicu Tita Puenta. Njena reputacija bila je narušena time što je La Lupe bila jedna od retkih poznatih latinoamerikanaca koja nije krila da ispoveda santeriju, religiju kontroverznih obreda koja se u javnosti često dovodila u vezu sa vuduom. Takođe, krenuli su tračevi da su njeni energični nastupi postizani uz pomoć droga, što će kasnije njeni prijatelji negirati. Početkom sedamdestih pokušala je da nastavi karijeru u Portoriku, ali je nakon skandala kada se skinula gola tokom uživo prenosa na nacionalnoj televiziji prekinut ugovor. Vrativši se u Njujork La Lupe je snimila nekoliko bolera, uključujući i one po kojima je danas najpoznatija. Iako je krajem sedamdesetih opet snimala albume sa Puentom, nije uspela da postigne veći uspeh.

Propovednik pentekostalizma

Osamdesete su joj donele mnogo nevolja na privatnom planu. Njen drugi muž oboleo od šizofrenije te je njena finasijska ušteđevina polako počela da se topi usled doniranja i plaćanja skupih bolničkih računa. 1984 se saplela i povredila kičmu. U prvim mesecima nakon povrede bila je u invalidskim kolicima. Iako je prohodala, do kraja života koračala je uz pomoć štapa i sa bolovima. Iste godine joj je izgoreo stan. Bez para i bez doma živela je mahom po prihvatnim centrima za beskućnike, napuštena od strane mnogobrojnih prijatelja koje je imala u periodu slave. Nakon razgovora sa sveštenikom pentekostalizma La Lupe prelazi iz Santerije u ovaj oblik hrišćanstva i uskoro postaje njihov propovednik.

Poslednje godine svog života provodi skromno, šireći ovaj oblik hrišćanstva, pevajući hrišćanske pesme i skupljajući dobrotvorne priloge za crkvu. Nije pokazala zanimanje kada je zahvaljujući Almodovarovom filmu Žene na ivici nervnog sloma poraslo interesovanje za njene pesme. Umrla je od srčanog udara 29. februar 1992 u 55. godini života. Sahranjena je na groblju Sent Rejmond u Bronksu.

Posthumno interesovanje

Nakon smrt obnovilo se interesovanje za njen život, pesme i nastupe. Postala je predmet istraživanja u različitim akademskim studijama humanistike poput studija kulture, kvir teorije, feminističke kritike, studija roda i performativnih istraživanja. Snimljeno je nekoliko dokumentaraca i nezavistan film o njenom životu. Takođe je igrano nekoliko predstava i nekoliko modernih baleta inspirisanih njenim životom i nastupima.

La Lupe ima veliku popularnost među LGBT populacijom i iz ovog razloga često je nazivaju latinoameričkom Džudi Garland. Drag kvinovi je često imitiraju i priređuzju omaže njene muzike. Među poznatijim drag kvinovima koji su svoju inspiraciju našli u La Lupe su El Lupo i El Hihiho, a od današnjih Nina Flovers.

Ulica u Bronksu nosi ime po njoj. La Lupe se kao sporedni književni lik pojavljuje u kubanskom romanu Ostrvo večnih ljubavi Daine Ćavijano

Literatura

• Ruiz, Vicki L.; Korrol, Virginia Sánchez (2006). Latinas in the United States, set: A Historical Encyclopedia. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-11169-2. 
• Poey, Delia (2014). Cuban Women and Salsa: To the Beat of Their Own Drum. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-38282-5. 
• Fernandez, Raul A. (2006). From Afro-Cuban Rhythms to Latin Jazz. University of California Press. ISBN 978-0-520-93944-8. 
• Steward, Sue (1999). Musica!: The Rhythm of Latin America - Salsa, Rumba, Merengue, and More. Chronicle Books. ISBN 978-0-8118-2566-5. 

Spoljašnje veze

• (jezik: španski) Snimak nastupa La Lupe
• (jezik: španski) Snimak pevanja pesme Cualquiera