Larnaks
Larnaks (grč. λάρναξ [lárnaks]) je tip malog sanduka koji se često koristio za polaganje ljudskih posmrtnih ostataka u antičkoj Makedoniji, bilo samog tela u savijenom položaju, bilo kremiranog pepela.
Prvi larnaksi pojavljuju se u minojsko doba tokom grčkog bronzanog doba i imali su oblik keramičkog kovčega koji je imitirao izgled drvenog sanduka i možda su bili pravljeni po ugledu na staroegipatske kutije od lana. Ti su larnaksi bili bogato ukrašeni apstraktnom dekoracijom, slikama hobotnica i scenama lova i kultnih obreda.[1] Larnaks od terakote iz Hagije Trijade bio je ukrašen predstavama rituala u zagrobnom kultu.[2]
Na slikanim grčkim vazama larnaks se često pojavljuje u mitološkim prizorima. Na jednoj takvoj slici predstavljeni su u larnaksu Danaja i njeno tek rođeno dete, Persej, dok pored njih stoji Akrisije.[3]
Ima i nekoliko larnaksa napravljenih od plemenitih metala, kao što je, na primer, slučaj sa larnaksom iz 4. veka p. n. e. koji je pronađen u Vergini, u severnom delu Egejske Makedonije. Taj je larnaks napravljen od zlata, a poklopac mu je ukrašen predstavom Sunca (što je izvor Sunca iz Vergine kao motiva). Veruje se da je u grobu u kome je ovaj larnaks pronađen bio pokopan Filip II Makedonski, otac Aleksandra Velikog.[4]
Grad Larnaka je po tome dobio ime, jer je Četvorodnevni Lazar po crkvenom predanju rukopoložen od apostola Pavla i Varnave i bio je prvi vladika na Kipru, 30 godina, u Larnaci, gde je po istom predanju, drugi put i umro i bio sahranjen. Larnaka, što na grčkom jeziku znači grobnica je dobila ime upravo po drugoj Lazarevoj grobnici, t.j. larnaksu.[5]
Reference
uredi- ^ Minojski larnaks u Metropolitanskom muzeju; Kasnominojski larkaks iz Knososa na Kritu, Britanski muzej.
- ^ Gavela 1991, str. 69.
- ^ Smith, William (1890), „Arca”, Dictionary of Greek and Roman Antiquities, 1, London, str. 162
- ^ Borza, E. N. In the Shadow of Olympus: The Emergence of Macedon, p. 260. . Princeton University Press. 1990.
- ^ Đidić, Ljubiša (2020). Pravoslavlje, br.1273, 1. april, Prijatelj Hristov Lazar - iscelitelj u Larnaki. SPC. str. 43.
Literatura
uredi- Gavela, Branko (1991). Istorija umetnosti antičke Grčke. Beograd: Naučna knjiga.
