Lazar Karno
Lazar Nikolas Margerit, grof Karnoa (13. maj 1753—2. avgust 1823) je bio francuski političar, inženjer, mason i matematičar. Istaknuti je učesnik Francuske revolucije tokom koje je obavljao funkciju predsednika Nacionalnog konventa (1794) i direktora (1795-1797).
Lazar Karno | |
|---|---|
 Lazar Karno | |
| Puno ime | Lazar Nikolas Margerit, grof Karnoa |
| Datum rođenja | 13. maj 1753. |
| Mesto rođenja | Nolaj, Kraljevstvo Francuska |
| Datum smrti | 2. avgust 1823. (70 god.) |
| Mesto smrti | Magdeburg, Pruska |
| Potpis | |
 | |
Mladost
urediRođen je u Nolaju. Školovao se u Burgundiji za artiljerijskog generala i inženjera. Studirao je zajedno sa Bendžaminom Frenklinom. Godine 1784. unapređen je u čin kapetana. Po izbijanju Francuske revolucije (1789), uključuje se u politički život. Postao je delegat u Zakonodavnoj skupštini 1791. godine. Iako je bio član Skupštine, izabran je u Komitet za javne instrukcije. Radio je na reformi nastavnog i obrazovnog sistema, ali njegovi predlozi nisu sprovedeni zbog nasilne društvene i ekonomske klime revolucije.
Politička karijera
urediKarno je od 1792. godine član Nacionalnog konventa koji je nasledio Zakonodavnu skupštinu. Poslednje mesece 1792. godine proveo je u Bajonu gde je imao zadatak da spreči eventualni prodor Španaca. Po povratku u Pariz, Karno je glasao za pogubljenje Luja XVI, iako je bio odsutan tokom njegovog suđenja. Dana 14. avgusta 1793. godine Karno je izabran u Komitet javnog spasa kao jedan od ministara rata.
Karno je radio na stvaranju francuske nacionalne armije koja bi se suprotstavila snagama Prve koalicije. Uveo je vojnu obavezu. Karnoove reforme podigle su broj francuskih vojnika sa 645.000 (sredinom 1793. godine) na 1.500.000 (septembar 1794. godine). Zaslužan je za gušenje ustanka u Vandeji zbog čega je stekao nadimak "Organizator pobede". Na jesen 1793. godine preuzeo je komandu nad armijom koja se borila na severnom frontu i doprineo je pobedi Žana-Batista Žurdana u bici kod Vatinjija. Karno nije preduzeo nikakve korake u cilju sprečavanja jakobinskog terora, ali je uzeo učešća u Termidorskoj reakciji tokom koje je Maksimilijan Robespjer zbačen sa vlasti zajedno sa jakobincima.
Direktorijum
urediNakon osnivanja Direktorijuma (1795), Karno je postao jedan od petorice direktora. Prve godine postojanja Direktorijuma, direktori nisu radili u skladu sa zakonodavnim organima - Savetom starijih i Savetom pet stotina. Došlo je do razlaza direktora Karnoa, Etjena Fransoa Leturnera i Fransoa Bartelemija sa jedne i Paula Barasa, Žana-Fransoa Revbela i Luja Maria de la Lareveljera-Lepoa sa druge strane. Karno i Bartelemi podržavali su ideju pregovora sa članicama Prve koalicije kako bi se zaustavio rat. Leturner je na njegovu umerenost gledao kao na slabost. Karno je sa vlasti zbačen u državnom udaru 18. fruktidora (4. septembar 1797) koga su organizovali generali Lazar Oš, Pjer Ožero i Napoleon Bonaparta. Utočište je pronašao u Ženevi.
Francusko carstvo
urediNapoleon Bonaparta je u državnom udaru 18. brimera zbacio vlast Direktorijuma (1799). Sledeće godine postavio je Karnoa za ministra rata. Karno je obavljao svoju funkciju u vreme bitke kod Marenga. Protivio se ideji da Napoleon imenuje svoje sinove za naslednike smatrajući da će time njegova vlast postati despotska. Nakon Napoleonovog krunisanja za cara (1804), povlači se iz javnog života. Vratio se u politički život posle Napoleonovog katastrofalnog poraza u Rusiji. Vodio je odbranu Antverpena od snaga Šeste koalicije. Predao ga je na zahtev grofa Artoa, mlađeg brata Luja XVIII i kasnijeg kralja Karla X.
Tokom Napoleonovih sto dana, Karno je služio kao ministar unutrašnjih poslova. Prognan je iz Francuske nakon Burbonske restauracije. Preselio se u Varšavu, a zatim u Prusku. Umro je u Magdeburgu. Njegovi posmrtni ostaci pokopani su u pariskom Panteonu 1889. godine istovremeno kad i ostaci Fransoa Marsoa, još jednog istaknutog generala Francuskih revolucionarnih ratova.
Literatura
uredi- Arnold, James R. (2009). The Aftermath of the French Revolution. Minneapolis, MN: Twenty-First Century Books.
- W. W. Rouse Ball, A Short Account of the History of Mathematics (4th Edition, 1908)
- Brett-James, Anthony. The Hundred Days; Napoleon's Last Campaign from Eye-Witness Accounts. London: McMillan (1964)
- Chisholm, Hugh, ed. . "Carnot, Lazare Nicolas Marguerite". Encyclopædia Britannica. 5 (11th ed.). Cambridge University Press. (1911). str. 376.–377.
- Gagnon, Paul A. France Since 1789. New York: Harper & Row (1964)
- Furet, François and Mona Ozouf, eds. A Critical Dictionary of the French Revolution (1989). str. 197.–203
- Charles Coulston Gillispie (1971). Lazare Carnot. Savant: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08082-6.
- David Hamilton-Williams. Waterloo: New Perspectives. The Great Battle Reappraised. New York: John Wiley & Sons (1994)
- Daniel P. Resnick. The White Terror and the Political Reaction After Waterloo. Cambridge: Harvard University Press (1966)
