Kristina, kraljica Švedske

Kristina Avgusta (šved. Kristina Augusta; Stokholm, 8. decembar 1626 — Rim, 19. april 1689) je bila vladajuća švedska kraljica 1632—1654.

Kristina od Švedske
Lični podaci
Datum rođenja	(1626-12-08)8. decembar 1626.
Mesto rođenja	Stokholm, Švedska
Datum smrti	19. april 1689.(1689-04-19) (62 god.)
Mesto smrti	Rim, Papska država
Porodica
Roditelji	Gustav II Adolf Marija Eleonora od Brandenburga
Dinastija	Vasa
Prethodnik	Gustaf II Adolf Švedski
Naslednik	Karl X Gustaf Švedski

Biografija

Bila je ćerka švedskog kralja Gustava II Adolfa i Marije Eleonore od Brandenburga. Postala je kraljica u šestoj godini, a krunisana 12 godina kasnije. Bila je jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila mecena nauke i književnosti i na dvoru okupljala učene ljude, među njima francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena je da abdicira 1654, prešla u katolicizam i živela po evropskim gradovima. Živela je jedno vreme u dvorcu Fontenblo. Umrla je 1689. i sahranjena u crkvi svetog Petra u Rimu.

Detinjstvo i dolazak na presto

Njeno rođenje se odvijalo pod retkim astrološkim fenomenom koji je svima ulivao nadu da će Marija Eleonora roditi muško dete. Međutim, ipak je rodila ćerku. Ali zato je od samog početka bila odgajana kao muško; išla je u lov i bavila se sportom. Njen otac je posebno na tome insistirao jer je znao da će ona biti buduća kraljica Švedske, kao njegov jedini potomak. Kasnije je na zahtev njenog oca odvojena od majke jer je on smatrao da ima loš uticaj na nju. Izrasla je u čvrstu, muškobanjastu, tvrdoglavu i jako inteligentnu ženu. Što se tiče ljubavnog života, imala je vezu sa svojim rođakom Karlom ali je veza okončana 1645. godine. Nakon pogibije njenog oca, 1632. godine tokom bitke kod Licena, bila je primorana da postane kraljica sa samo šest godina. Pošto je bila maloletna, umesto nje vlada namesništvo. Vladalo je sve do 1644. godine kada je Kristina postala punoletna. Iste godine je krunisana za kraljicu. Njen odnos sa namesnikom Akselom Oksenšernom se pogoršavao i u godinama pre nego što je došla na vlast. Nisu se slagali oko mnogo stvari, posebno oko Tridesetogodišnjeg rata. Ona je za razliku od njega zagovarala primirje, koje se i dogodilo 1648. mirom u Vestfalenu, za koje je i ona bila zaslužna. Što se tiče naslednika, Kristina je donela jasnu odluku da se neće udati. Ipak je izabrala naslednika, a to nije bio niko drugi do njen rođak Karlo. Namesnik i plemstvo se sa tom odlukom nisu slagali, ali Kristina je pridobila plemstvo na svoju stranu u toku gospodarske i socijalne krize 1650. godine, a za krizu je ona bila delimično odgovorna darujući bogatim poklonima, te kraljevskom zemljom.

Prelaz sa politike na religiju

Nakon što je njen naslednik bio potvrđen i od strane parlamenta 1650. godine, Kristina je sve više gubila interes za politiku te se okreće književnosti i nauci. Na svoj dvor poziva razne učitelje, pesnike, muzičare i filozofe. Takođe finansira i mnoge pozorišne predstave. Uspela je da pretvori Švedsku u važno kulturno središte, Stokholm su nazvali Atina Severa. Jedan od njenih najpoznatijih učitelja je bio francuski filozof Rene Dekart. Sa njim se dopisivala neko vreme pre nego što ga je pozvala na svoj dvor u Švedskoj. Vodili su duboke filozofske rasprave i Kristina se jako divila Dekartu. Međutim on je ubrzo oboleo od upale pluća i umro. Nju je njegova smrt jako pogodila. Od 1650. situacija za Kristinu je postala teža jer se razboleo i namesnik. Ne samo to, poljski kralj Jan Kazimir II je bio uzrujan jer je Kristina za naslednika izabrala Karla, a ne njega. Jan je takođe bio iz dinastije Vasa pa je polagao pravo na Švedsku krunu. On je pretio Švedskoj posredstvom Francuske ali ipak nije došlo do otvorenog sukoba. U Libeku se 1651. održala mirovna konferencija na kojoj su Poljaci odbijali da priznaju Kristinu kao kraljicu Švedske. Jan je pretio okupacijom Danziga, na to je Kristina odgovorila tako što je poslala vojsku u Finsku i Livoniju, zahtevala je da je priznaju za kraljicu, no Poljaci su još uvek ostajali pri svojoj odluci. Mirovna konferencija nije bila uspešna.

Posle nekog vremena je primila katoličku veru. Pošto je to bio kazneni čin u Švedskoj, ona je sve više razmišljala o tome da se odrekne krune dobrovoljno, što se retko dešavalo. Međutim, to nije bio jedini razlog za abdikaciju. Već 1650. godine Švedska je upala u finansijsku krizu što je izazvalo društvene nemire. Ona je 1651. godine donela odluku o stupanju sa prestola. Imala je poteškoće sa tim, no 1653. je konačno uspela da se izbori za to da napusti Švedsku. Procedura abdiciranja je trajala do 1654. i tada je formalno kruna pripala njenom rođaku Karlu.

Porodično stablo

16. Erik Johanson

8. Gustav Vasa

17. Sesilija Monsdoter Eka

4. Karl IX Švedski

18. Erik Abrahamsson Leijonhufvud

9. Margaret Lejonhufvud

19. Ebba Eriksdotter Vasa

2. Gustav II Adolf

20. Frederik I Danski

10. Adolf, Duke of Holstein-Gottorp

21. Sofija od Pomeranije

5. Kristina od Holštajn-Gotorpa

22. Filip I od Hesena

11. Christine of Hesse

23. Kristina od Saksonije

1. Kristina Švedska

24. Johan Georg, izbornik Brandenburga

12. Joachim III Frederick, Elector of Brandenburg

25. Sophie of Legnica

6. Johan Sigismund, izbornik Brandenurga

26. John, Margrave of Brandenburg-Küstrin

13. Catherine of Brandenburg-Küstrin

27. Katarina od Braunšvajg-Volfenbitela

3. Marija Eleonora od Brandenburga

28. Albert, Duke of Prussia

14. Albert Fridrih, vojvoda Pruske

29. Anna Marie of Brunswick-Lüneburg

7. Ana od Pruske

30. William, Duke of Jülich-Cleves-Berg

15. Marie Eleonore of Cleves

31. Maria of Austria