Koral

Korali (Anthozoa) su žarnjaci koji imaju samo oblik polipa, solitarnih ili kolonijalnih, ali uvek sesilnih (pričvršćenih za podlogu). Telo im je cilindričnog oblika sa usnim otvorom u obliku pukotine oko koga je venac pipaka. Usni otvor se nalazi na slobodnom kraju i nastavlja se na gastrovaskularnu duplju.

Korali Vremenski raspon:
Crvenomorski prsti (Alcyonium glomeratum), meki koral
Brazdasti moždani koral (Diploria labyrinthiformis), tvrdi koral
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Cnidaria
Klasa:	Anthozoa Ehrenberg, 1834
Podpodele
Helioporacea Alcyonacea Scleractinia Antipatharia †Rugosa †Tabulata

Koralna „grupa” je kolonija velikog broja genetski identičnih polipa. Svaki polip je životinja nalik na vreću, obično samo nekoliko milimetara u prečniku i nekoliko centimetara u visinu. Skup pipaka okružuje centralni otvor za usta. Svaki polip izlučuje egzoskelet u blizini baze. Tokom mnogih generacija, kolonija tako stvara skelet karakterističan za vrstu koji može da meri i do nekoliko metara. Pojedinačne kolonije rastu aseksualnom reprodukcijom polipa. Korali se takođe razmnožavaju polno mreštenjem: polipi iste vrste oslobađaju gamete istovremeno preko noći, često oko punog meseca. Oplođena jaja formiraju planule, mobilni rani oblik koralnog polipa koji, kada sazri, formira novu koloniju.

Iako su neki korali u stanju da uhvate plankton i male ribe koristeći ubodne ćelije na svojim pipcima, većina korala dobija većinu svoje energije i hranljivih materija iz fotosintetskih jednoćelijskih dinoflagelata iz roda Symbiodinium koji žive u njihovim tkivima. One su opšte poznate kao zooksantele i daju boju korala. Takvi korali zahtevaju sunčevu svetlost i rastu u čistoj, plitkoj vodi, obično na dubinama manjim od 60 metres (200 feet; 33 fathoms). Korali daju veliki doprinos fizičkoj strukturi koralnih grebena koji se razvijaju u tropskim i suptropskim vodama, kao što je Veliki koralni greben kod obale Australije. Ovi korali su sve više izloženi riziku od izbeljivanja gde polipi izbacuju zuksantele kao odgovor na stres kao što su visoka temperatura vode ili toksini.

Drugi korali se ne oslanjaju na zuksantele i mogu da žive globalno u mnogo dubljim vodama, kao što je hladnovodni rod Lophelia koji može da preživi i do 3.300 metres (10.800 feet; 1.800 fathoms). Neki su pronađeni čak na severu do Darvinovih humki, severozapadno od rta Rat u Škotskoj, a drugi kod obale države Vašington i Aleutskih ostrva.

Taksonomija

O klasifikaciji korala se raspravlja milenijumima, zbog sličnosti sa biljkama i životinjama. Aristotelov učenik Teofrast je opisao crveni koral, korallion, u svojoj knjizi o kamenju, nagoveštavajući da je mineral, ali ga je opisao kao biljku dubokog mora u svojim istraživanjima o biljkama, gde takođe pominje velike kamene biljke koje otkrivaju svetle cvetove kada su pod vodom u Zalivu heroja. Plinije Stariji je hrabro izjavio da nekoliko morskih stvorenja, uključujući morske koprive i sunđere, „nisu ni životinje ni biljke, već poseduju treću prirodu (tertia natura)“. Petrus Gilijus je kopirao Plinija, uvodeći termin zufita za ovu treću grupu u svojoj knjizi iz 1535. godine O francuskim i latinskim nazivima riba u oblasti Marselja; popularno, ali pogrešno se pretpostavlja da je Aristotel stvorio termin. Gilije je dalje primetio, prateći Aristotela, koliko je teško definisati šta je biljka, a šta životinja. Vavilonski Talmud pominje koral među spiskom vrsta drveća, a francuski komentator Raši iz 11. veka ga opisuje kao „vrstu drveta (מין עץ) koja raste pod vodom i koja nosi (francuski) naziv „koral“.

Uvod

Oblikom najčešće podsećaju na razgranato drvo zahvaljujući čemu su još u antičkom dobu bili poznati kao morsko drveće. Osim toga i kod njih se kao i kod drveća prilikom rasta obrazuju godovi. Stari narodi, Grci i Egipćani, su im pripisivali magijske moći pa ih posvećivali boginjama ljubavi i lepote, a darivali mladencima. Arapska i indijska narodna medicina im daje još veći značaj smatrajući ih izuzetno lekovitim. U savremenoj medicini se koriste prilikom presađivanja kostiju. Kao prva asocijacija na ove životinje svakako je nakit koji se od njih pravi neverovatno dugo, smatra se 20 000 godina. Jedno more je po njima dobilo naziv.

Građa

Građa koralnog polipa

Najsrodniji su morskim sasama (anemonama) i meduzama. Za razliku od njih, imaju dobro razvijen skelet i sastoje se od ogromnog broja jedinki (polipa) koje žive zajedno udružene u kolonije. Telo pojedinačnih jedinki je slične građe kao meduze, što znači da:

• sadrži žarne ćelije
• telesni zid je dvoslojan i dr.

Videti: žarnjaci i meduza

Prisustvo skeleta im je glavni znak raspoznavanja, odnosno, ono što se u svakodnevnom životu naziva koralom. Skelet je kod najvećeg broja vrsta izgrađen od kalcijum-karbonata, poznatijeg kao krečnjak, mada postoje i malobrojne vrste sa rožnim skeletom kakva su, recimo, tanana, fina morska pera (Pennatula). Njihov skelet ima simetričnu građu, sastoji se iz jednog stabla sa koga polaze perasto raspoređene grane živo obojene crveno ili ljubičasto. Neki korali, kao npr. gorgonije sadrže u skeletu poprilične količine joda pa su se u srednjem veku primenjivali u medicini. Boja skeleta zavisi od uslova života i organskog sastava (hrane) i može veoma da varira od plave do crne, žute ili crvene.

Prema mestu gde se stvara skelet može biti:

• spoljašnji ili
• unutrašnji.

U spoljašnjem kao u sićušnoj čašici žive pojedinačni polipi, da bi se hiljade i hiljade tih čašica povezalo i nagradilo razgranatu koloniju. Unutrašnji se obrazuje u samom telu polipa pa izgleda kao da je živo telo kolonije navučeno na njega (kao rukavica na ruku).

Koralni sprudovi

Veliki koralni sprud

Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive sa koralima.

Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20 °C, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m. Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda. Rast skeleta ovih životinjica je jako spor, smatra se da grana prečnika 1 cm raste godišnje 2-10 cm. Neobično je važno da određeni uslovi sredine, pogotovo temperatura morske vode, budu optimalni da bi i sam rast to bio.

U morima, gde su takvi uslovi obezbeđeni, obrazuju se sprudovi zaista impozantnih razmera. Veliki koralni greben na obali Australije, inače i najveći koralni greben na svetu, dugačak je 2000 km i predstavlja pravo čudo prirode, jer je tih 2000 km nagradilo mnoštvo sićušnih polipa (radi se o milionima i milionima) udruženih u kolonije.

Značaj i upotreba

U izradi nakita i različitih ukrasnih predmeta koristi se iz samo pet od ukupno 27 vrsta korala. U Mediteranu se u te svrhe koristi crveni koral (Corallium rubrum) koji je sada zaštićena vrsta. Skelet crvenog korala izgrađen je od mnoštva iglica koje stapanjem u čvrstu masu grade stablo kolonije. Živi na dubini od 20-200 m u obliku razgranatog drveta bez listova koje je okrenuto naglavačke, odnosno visi sa podvodnih stena.

Oduvek su korali predstavljali nepoznanicu zbog čega su im u narodnim verovanjima pripisivane magijske i isceljiteljske moći. Takva verovanja su se prenosila sa kolena na koleno i kod mnogih naroda zadržala do danas.

U antičko doba U Grčkoj se korali posvećuju boginji lepote Veneri, Egipćani boginji ljubavi Izidi i koriste u lečenju različitih oboljenja. Slično je bilo i kod Arapa koji su od korala pravili prah za lečenje očnih, kožnih oboljenja i čišćenje organizma. Za Rimljane su imali značenje amuleta koji donose sreću i dug život. I Indiji se za korale veruje da zaustavljaju ludilo i donose mudrost, dok među afričkim plemenima su još cenjeniji i vrede čitavo bogatstvo.

Savremena medicina im baš ne veruje toliko, ali su i tu našli primenu. Telo čoveka lako prihvata korale jer je njihov mineralni sastav sličan ljudskom pa ih ortopedski hirurzi koriste za presađivanje kostiju. Po nekim alternativnim mišljenjima mineralima iz korala može se nadoknaditi njihov eventualni nedostatak u organizmu čoveka i time sprečiti oboljenje izazvano tim nedostatkom.

Interesantno je da se rast korala može uporediti sa debljanjem stabla drvenastih biljaka jer se oba odvijaju obrazovanjem godova. Savremeni paleontolozi utvrdili su u fosilima korala fine godove za koje se smatra da predstavljaju ne godišnje (kao kod drveća), već dnevne godove rasta. Na osnovu te dnevne stope rasta utvrđeno je da je godina krajem perioda devona trajala oko 400 dana, dok savremeni korali nagrade oko 360 godova godišnje.

Ugroženost korala

Idealno stanište za podvodni svet tropskih i suptropskih mora predstavljaju koralne šume, sprudovi i atoli. U njima živi mnoštvo raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi. Nemarnošću, nebrigom čoveka taj svet postaje ozbiljno ugrožen.

Globalno zagrevanje, izazvano zagađenjem sredine, uzima svoj pozamašan danak i u koralima. Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i vole topla mora. U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane usled čega pobele i uginu. Takve, beživotne korale napuštaju i životinje koje su tu nalazile hranu i sklonište.

Danas je sve više i više pobelelih korala pri čemu se dešava da se neki povrate u prethodno stanje, ali veliki broj njih ugine. Po nekim podacima je 1998. godine bila najpogubnija za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo. Po najcrnjim prognozama ako se u narednih 10-tak godina ne zaustavi zagađivanje sredine i rast temperature doći će do potpunog uništenja korala.

Klasifikacija

Klasa antozoa (Anthozoa) deli se na dve potklase:

1. oktokoralije (Octocorallia ili Alcyonaria) koje su uvek kolonijalne i imaju osmozračnu simetriju i osam perastih tentakula (pipaka); ova potklasa se deli na redove:

• Stolonifera
• Telestacea
• Alcyonacea
• Coenothecalia
• Gorgonacea
• Pennatulacea

1. heksakoralije (Hexacorallia ili Zoantharia) su organizmi sa šestozračnom simetrijom, mogu biti pojedinačni ili kolonijalni i tentakule su jednostavne (nisu peraste), poređane u jedan ili veći broj nizova oko usnog otvora tako da grade krunu pipaka; pripadaju im kako korali (kameni, odnosno, oni koji obrazuju sprudove) tako i morske sase koje se svrstavaju u redove:

• Actinaria (morske sase)
• Madreporaria
• Zoanthidea
• Antipatharia
• Ceriantharia
• Corallimorpharia
• Numidiaphyllida †
• Scleractinia
• Kilbuchophyllida †
• Heterocorallida †
• Rugosa †
• Heliolitida †
• Tabulata †
• Cothoniida †
• Tabuloconida †
• Ptychodactiaria

Literatura

• Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
• Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
• Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.
• Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
• Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
• Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
• Allen, G.R.; R. Steene (1994). Indo-Pacific Coral Reef Field Guide. ISBN 978-981-00-5687-2. 
• Calfo, Anthony (2007). Book of Coral Propagation. ISBN 978-0-9802365-0-7. 
• Colin, P.L.; C. Arneson (1995). Tropical Pacific Invertebrates. ISBN 978-0-9645625-0-9. 
• Fagerstrom, J.A. (1987). The Evolution of Reef Communities. ISBN 978-0-471-81528-0. 
• Gosliner, T.; D. Behrens; G. Williams (1996). Coral Reef Animals of the Indo-Pacific, Animals Life from Africa to Hawai'i (invertebrates). ISBN 978-0-930118-21-1. 
• Nybakken, J.W. (2004). Marine Biology, An Ecological Approach. ISBN 978-0-8053-4582-7. 
• Redhill, Surrey. Corals of the World: Biology and Field Guide. 
• Segaloff, Nat; Paul Erickson (1991). A Reef Comes to Life. Creating an Undersea Exhibit. ISBN 978-0-531-10994-6. 
• Sheppard, Charles R.C.; Davy, Simon K.; Pilling, Graham M. (25. 6. 2009). The Biology of Coral Reefs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-105734-2. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Veron, J.E.N. (1993). Corals of Australia and the Indo-Pacific. ISBN 978-0-8248-1504-2. 
• Wells, Susan (1988). Coral Reefs of the World. IUCN, UNEP. ISBN 9782880329440. 

Spoljašnje veze

• Coral Reefs The Ocean Portal by the Smithsonian Institution
• NOAA - Coral Reef Conservation Program
• NOAA CoRIS – Coral Reef Biology
• NOAA Office for Coastal Management - Fast Facts - Coral Reefs
• NOAA Ocean Service Education – Corals
• „What is a coral?”. Stanford microdocs project. Arhivirano iz originala 2014-01-06. g. Pristupljeno 2017-02-04.