Koncentracioni logor Gros-Rozen
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. (oktobar 2024.) |
Koncentracioni logor Gros-Rozen (nem. Groß-Rosen) bio je nacistički koncentracioni logor koji se nalazio u Gros-Rozenu, u Donjoj Šleziji (danas Rogožnica u Poljskoj)
| Koncentracioni logor Gros-Rozen | |
|---|---|
| Koncentracioni logor | |
 Ulaz u Gros-Rozen sa natpisom Arbeit macht frei | |
  | |
| Koordinate | 50° 59′ 57″ S; 16° 16′ 40″ I / 50.999281° S; 16.277704° I |
Uspostavljen je u leto 1940, kao pomoćni logor logora Zahsenhauzen, a nezavisni logor je postao 1. maja 1941. Kako je kompleks rastao, mnogi zatvorenici su bili primorani da rade na izgradnji pomoćnih objekata i logora.
U oktobru 1941, SS je transportovao oko 3.000 sovjetskih ratnih zarobljenika u Gros-Rozen, gde su streljani. Zatvorenici su korišćeni i kao robovi za nemačku industriju. Među kompanijama koje su koristile prisilni rad zatvorenika bili su nemački proizvođači elektronike Blaupunkt i Simens. Najveći broj zatvorenika su bili Jevreji, u početku iz logora Dahau i Zahsenhauzen, a kasnije iz Buhenvalda. Jevreji su u logor dopremani uglavnom iz Poljske i Mađarske, ali i iz Belgije, Francuske, Holandije, Grčke, Jugoslavije, Slovačke i Italije.
Procenjuje se da je kroz logor prošlo ukupno oko 125.000 zatvorenika različitih nacionalnosti, od kojih je oko 40.000 umrlo u logoru ili tokom transporta. Crvena armija je oslobodila logor 14. februara 1945.
Literatura
uredi- Alfried Konieczny, Encyclopaedia of the Holocaust. NY: Macmillan, 1990, vol. 2, pp. 623–626;Inmate accounts
- Willem Lodewijk Harthoorn (2007). Verboden te sterven. Van Gruting. ISBN 978-90-75879-37-7.
- Teunissen, Johannes (2006). Mijn belevenissen in de Duitse concentratiekampen. Kok. ISBN 978-90-435-0367-9.
