Komutativna algebra

U apstraktnoj algebri, komutativna algebra proučava komutativne prstene, njihove ideale, i module nad takvim prstenima. I algebarska geometrija i algebarska teorija brojeva su zasnovane na komutativnoj algebri.[1][2] Bitni primeri komutativnih prstena uključuju polinomijalne prstene i algebarske cele brojeve.

Komutativna algebra je glavni tehnički alat u lokalnom proučavanju šema.

Proučavanje prstena koji nisu obavezno komutativni je poznato kao nekomutativna algebra; ona uključuje teoriju prstena, teoriju reprezentacije, i teoriju Banahovih algebri.

Pregled

uredi

Komutativna algebra je u suštini proučavanje prstenova koji se javljaju u algebarskoj teoriji brojeva i algebarskoj geometriji.

U algebarskoj teoriji brojeva, prstenovi algebarskih celih brojeva su Dedekindovi prstenovi, koji stoga čine važnu klasu komutativnih prstenova. Razmatranja vezana za modularnu aritmetiku dovela su do ideje prstena za procenu vrednosti. Ograničenje proširenja algebarskog polja na podprstenove dovelo je do pojmova integralnih ekstenzija i integralno zatvorenih domena, kao i do pojma grananja ekstenzije valuacionih prstenova.

Pojam lokalizacije prstena (posebno lokalizacija u odnosu na primarni ideal, lokalizacija koje se sastoje u invertovanju jednog elementa i ukupnog količnika prstena) je jedna od glavnih razlika između komutativne algebre i teorije nekomutativnih prstenova. To dovodi do važne klase komutativnih prstenova, lokalnih prstenova koji imaju samo jedan maksimalni ideal. Skup primarnih ideala komutativnog prstena prirodno je opremljen topologijom, topologijom Zariski. Svi ovi pojmovi se široko koriste u algebarskoj geometriji i osnovni su tehnički alati za definisanje teorije šema, generalizacije algebarske geometrije koju je uveo Grotendik.

Mnogi drugi pojmovi komutativne algebre su pandani geometrijskih pojmova koji se javljaju u algebarskoj geometriji. Ovo je slučaj Krulove dimenzije, primarne dekompozicije, regularnih prstenova, Koen–Makolijevih prstenova, Gorenštajnovih prstenova i mnogih drugih pojmova.

Istorija

uredi

Predmet, prvo poznat kao teorija ideala,[3] započet je radom Ričarda Dedekinda o idealima, koji je i sam zasnovan na ranijim radovima Ernsta Kumera i Leopolda Kronekera. Kasnije je Dejvid Hilbert uveo termin prsten da bi generalizovao raniji termin brojni prsten. Hilbert je uveo apstraktniji pristup da zameni konkretnije i računarski orijentisane metode zasnovane na stvarima kao što su kompleksna analiza i klasična teorija invarijanta.[4][5][6] Zauzvrat, Hilbert je snažno uticao na Emi Noeter, koja je mnoge ranije rezultate preinačila u smislu stanja uzlaznog lanca,[7][8][9] sada poznatog kao Neterov uslov. Druga važna prekretnica bio je rad Hilbertovog učenika Emanuela Laskera, koji je uveo primarne ideale i dokazao prvu verziju Lasker-Noterove teoreme.[10][11][12]

Glavna figura odgovorna za rađanje komutativne algebre kao zrelog subjekta bio je Volfgang Krul,[13][14][15] koji je uveo osnovne pojmove lokalizacije i kompletiranja prstena, kao i regularnih lokalnih prstenova. On je uspostavio koncept Krulove dimenzije prstena,[16] prvo za Neterove prstenove pre nego što je nastavio da proširi svoju teoriju na opšte vrednovanje prstenova i Krulove prstenove. Do danas, teorema Krulovih glavnih ideala se široko smatra najvažnijom temeljnom teoremom u komutativnoj algebri. Ovi rezultati su utrli put za uvođenje komutativne algebre u algebarsku geometriju, ideja koja bi revolucionirala ovaj drugi predmet.

Veliki deo savremenog razvoja komutativne algebre stavlja naglasak na module. Oba ideala R-algebre prstena i R-algebre su posebni slučajevi R-modula, tako da teorija modula obuhvata i teoriju ideala i teoriju proširenja prstena. Iako je već bio u začetku u Kronekerovom radu, savremeni pristup komutativnoj algebri koji koristi teoriju modula se obično pripisuje Krulu i Noteru.[17]

Glavni alati i rezultati

uredi

Neterovi prstenovi

uredi

U matematici, tačnije u oblasti moderne algebre poznate kao teorija prstenova, Neterov prsten, nazvani po Emi Neter, je prsten u kojem svaki neprazan skup ideala ima maksimalni element. Ekvivalentno, prsten je Neterov ako zadovoljava uslov uzlaznog lanca na idealima; to jest, s obzirom na bilo koji lanac:[18]

 

postoji n takvo da:

 

Da bi komutativni prsten bio Neterov, dovoljno je da je svaki primarni ideal prstena konačno generisan. (Ovaj rezultat je zasluga I. S. Kohena.)

Pojam Neterovog prstena je od fundamentalnog značaja u komutativnoj i u nekomutativnoj teoriji prstena, zbog uloge koju ima u pojednostavljivanju idealne strukture prstena. Na primer, prsten celih brojeva i polinomski prsten nad poljem su Neterovi prstenovi, i prema tome, takve teoreme kao što su Lasker–Neterova teorema, Krulova teorema preseka i Hilbertova teorema osnove važe za njih. Štaviše, ako je prsten Neterov, onda on zadovoljava uslov opadajućeg lanca na prostim idealima. Ovo svojstvo sugeriše duboku teoriju dimenzija za Neterove prstenove počevši od pojma Krulove dimenzije.

Hilbertova teorema osnova

uredi

Teorema — Ako je R levi (odnosno desni) Neterov prsten, onda je polinomski prsten R[X] takođe levi (odnosno desni) Neterov prsten.

Hilbertova teorema osnova ima neke neposredne posledice:

  • Indukcijom se može pokazati da je   takođe biti Neterov.
  • Pošto se bilo koja afina varijanta nad   (tj. lokusni skup kolekcije polinoma) može napisati kao lokus ideala   i dalje kao lokus njegovih generatora, te sledi da je svaka afina varijanta lokus konačnog broja polinoma – tj. presek konačnog broja hiperpovršina.
  • Ako je   konačno generisana  -algebra, onda se zna da je  , gde je   idealan. Osnovna teorema implicira da   mora biti konačno generisano, recimo  , tj.   je konačno predstavljeno.

Primarna dekompozicija

uredi

Za ideal Q prstena se kaže da je primaran ako je Q pravi i kad god je xyQ, ili xQ ili ynQ za neki pozitivan ceo broj n. U Z, primarni ideali su upravo ideali oblika (pe) gde je p prost, a e pozitivan ceo broj. Dakle, primarna dekompozicija (n) odgovara reprezentaciji (n) kao preseka konačnog broja primarnih ideala.[19]

Lasker-Neterova teorema, ovde data, može se posmatrati kao izvesna generalizacija osnovne aritmetičke teoreme:[20]

Lasker-Neterova teorema — Neka je R komutativni Neterov prsten i neka je I ideal R. Tada se I može napisati kao presek konačnog broja primarnih ideala sa različitim radikalima; stoga je:

 

sa Qi primaran za svako i i Rad(Qi) ≠ Rad(Qj) za ij. Štaviše, ako je:

 

je dekompozicija I sa Rad(Pi) ≠ Rad(Pj) za ij, a obe dekompozicije I su iredundantne (što znači da nema odgovarajućeg podskupa bilo {Q1, ..., Qt} ili {P1, ..., Pk} koji daje presek jednak I), t = k i (nakon eventualnog prenumerisanja Qi) Rad(Qi) = Rad(Pi) za svako i.

Za bilo koju primarnu dekompoziciju I, skup svih radikala, odnosno skup {Rad(Q1), ..., Rad(Qt)} ostaje isti prema Lasker-Noterovoj teoremi. U stvari, ispostavlja se da je (za Neterov prsten) set upravo pridruživač modula R/I; odnosno skup svih anihilatora R/I (gledanih kao modul nad R) koji su prosti.

Reference

uredi
  1. ^ Christensen, Lars Winther; Striuli, Janet; Veliche, Oana (2010), „Growth in the minimal injective resolution of a local ring”, Journal of the London Mathematical Society, Second Series, 81 (1): 24—44, S2CID 14764965, arXiv:0812.4672 , doi:10.1112/jlms/jdp058 
  2. ^ Eisenbud, David (1995), Commutative algebra. With a view toward algebraic geometry., Graduate Texts in Mathematics, 150, Berlin, New York: Springer-Verlag, ISBN 978-0-387-94268-1, MR 1322960 
  3. ^ Huneke, Craig; Swanson, Irena (2006), Integral closure of ideals, rings, and modules, London Mathematical Society Lecture Note Series, 336, Cambridge, UK: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-68860-4, MR 2266432, Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g., Pristupljeno 23. 07. 2022 
  4. ^ Dieudonné, Jean A.; Carrell, James B. (1970), „Invariant theory, old and new”, Advances in Mathematics, 4: 1—80, ISSN 0001-8708, MR 0255525, doi:10.1016/0001-8708(70)90015-0   Reprinted as Dieudonné, Jean A.; Carrell, James B. (1971), „Invariant theory, old and new”, Advances in Mathematics, Boston, MA: Academic Press, 4: 1—80, ISBN 978-0-12-215540-6, MR 0279102, doi:10.1016/0001-8708(70)90015-0  
  5. ^ Dolgachev, Igor (2003), Lectures on invariant theory, London Mathematical Society Lecture Note Series, 296, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-52548-0, MR 2004511, doi:10.1017/CBO9780511615436 
  6. ^ Grace, J. H.; Young, Alfred (1903), The algebra of invariants, Cambridge: Cambridge University Press 
  7. ^ Hazewinkel, Gubareni & Kirichenko (2004), p.6, Prop. 1.1.4.
  8. ^ Fraleigh & Katz (1967), p. 366, Lemma 7.1
  9. ^ Jacobson 2009, str. 142 and 147
  10. ^ Grete Hermann (1926)
  11. ^ Ciliberto, Ciro; Hirzebruch, Friedrich; Miranda, Rick; Teicher, Mina, ur. (2001). Applications of Algebraic Geometry to Coding Theory, Physics and Computation (na jeziku: engleski). Dordrecht: Springer Netherlands. ISBN 978-94-010-1011-5. 
  12. ^ Hermann, G. (1926). „Die Frage der endlich vielen Schritte in der Theorie der Polynomideale”. Mathematische Annalen (na jeziku: nemački). 95: 736—788. doi:10.1007/BF01206635. 
  13. ^ Krull, Wolfgang (1937), „Beiträge zur Arithmetik kommutativer Integritätsbereiche III”, Math. Z.: 745—766, doi:10.1007/BF01160110 
  14. ^ Zariski, Oscar (1940), „Algebraic varieties over ground fields of characteristic 0”, Amer. J. Math., 62: 187—221, doi:10.2307/2371447 
  15. ^ Zariski, Oscar (1947), „The concept of a simple point of an abstract algebraic variety”, Trans. Amer. Math. Soc., 62: 1—52, doi:10.1090/s0002-9947-1947-0021694-1  
  16. ^ Atiyah & Macdonald 1969, str. 123, Theorem 11.22.
  17. ^ Krull, Wolfgang (1928), „Zur Theorie der zweiseitigen Ideale in nichtkommutativen Bereichen”, Mathematische Zeitschrift, 28 (1): 481—503, doi:10.1007/BF01181179 
  18. ^ Lam 2001, str. 19
  19. ^ Curtis, Charles (1952), „On Additive Ideal Theory in General Rings”, American Journal of Mathematics, The Johns Hopkins University Press, 74 (3): 687—700, JSTOR 2372273, doi:10.2307/2372273 
  20. ^ Noether, Emmy (1921), „Idealtheorie in Ringbereichen”, Mathematische Annalen, 83 (1): 24—66, doi:10.1007/BF01464225 

Literatura

uredi