Klimatopatologija jedna je od oblasti medicinske meteorologije[1] koja se bavi proučavanjem klimatskih činilaca, koji dovode do pogoršanja već postojećih hroničnih bolesti ili uslovljava nastanak neke nove bolesti.[2]
Klima je jedan od činilaca, koji dovode do pogoršanja već postojećih hroničnih bolesti ili uslovljava nastanak neke nove bolesti
Globalne klimatske promene sada većina prihvata kao realnost. Njihov uticaji na životnu sredinu, ljudsko društvo i život ljudi i životinja postaje sve izraženiji, različitiji i značajniji, posebno u epidemiologiji nezaraznih i zaraznih bolesti. U tom smislu postoji neizvesnost i vodi sve veći broj debata i istraživanja o obimu i vremenu pojave klimatskih promena koje se očekuju u 21. veku.[3]
Pod uticajem klimatskog činoca kao što je toplota u organizmu čoveka mogu da nastanu akutni poremećaji kao što su: toplotni udar, sunčanica, psihički poremećaji, i dr.
Pod delovanja hladnoće u organizmu čoveka mogu nastati promrzline, nazeb, „rovovsko stopalo”, i dr.
Promena klime kod kardiovaskularnih bolesnika mogu da utiču na češće napade angine pektoris (bol iza grudne kosti zbog suženja koronarnih krvnih sudova) i značajne varijacije krvnog pritiska.
Klima značajno deluje na sezonska oboljenja kao što su čir na želudcu, sternokardija, hipertenzija, alergijske bolesti, moždani inzulti, psihoze, respiratornene tegobe (astma), poremećaj funkcije koštano–zglobnog sistema (reumatska oboljenja).
Meterološki elementi koji mogu da utiču na pogoršanja već postojećih hroničnih bolesti ili uslovljava nastanak neke nove bolesti mogu različito da se mere.Oni na organizam deluju kompleksno Po biološkim efektima meterološki elementi se mogu se podeliti na 4 kompleksa
Termički - temperatura vazduha, vlažnost vazduha, atmosferski pritisak
Higrički - vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, temperatura vazduha, visina padavini
Različita biometeorološka istraživanja rezultovala su nizom saznanja, o uticaju vremena i klime na ljudski organizam, među otkrićima iz ovih istraživanja značajnija su sledeća:[4][5]
Da su za organizam povoljni vremenski uslovi stimulativni, za razliku od nepovoljnih koji dovode do mnogih oboljenja ili pogoršanja postojećih.
Da su sunčani dani s malom vlažnošću vazduha za većini ljudi najprijatniji.
Da se subjektivne temperature kod čoveka manifestuju kao različiti toplotni osećaji (vidi tabelu):[5]
Osećaj toplote
Subjektivne temperature
Osećaj toplote
Subjektivne temperature
Vanredna hladnoća
<-38,0
Vruće
32,0 do 45,9
Veoma hladno
-38,0 do -20.1
Vrelo
46,0 do5 4,9
Hladnoća
-20.0 do -0,5.
Veoma vrelo
55,0 do 69,9
Hladno
-0,4 do 22,5
Sparno
Preko 70,0
Udobno
22,6 do 31,9
Da su efektivne temperature (ET) kao kombinacija temperature i relativne vlage i vetra limiti kojima se određuje zapara ili granica termičkog komfora. Vrednosti efektivnih temperatura od 24°C su razuman kritički prag vrućine a iznad nje je granična vrednost temperature za ljudski komfor (human comfor). U zavisnosti od geografskih oblasti ona graničnu liniju ET pomera do 30 °C
Đtetno dejstvo klime usled iznenadnih vremenskih promena odnosno prolaza sinoptičkih frontova (u vreme prolaska ciklona).Da štetno dejstvo klime nastaje usled iznenadnih vremenskih promena odnosno prolaza sinoptičkih frontova (u vreme prolaska ciklona). Tada naglo nastaje menjanje meteroloških i elektrometeroloških faktora: atmosferskog pritiska, temperature i električnog stanja vazduha. javljaju se meteorotropne bolesti, kojih je do sada poznato više od 50. Najveća izmena atmosferskog elektriciteta je dva dana pre prolaza sinoptičkih frontova. Zaključeno je, na osnovu raspoložicih podataka, da se dan, dva pre promene vremena (prolaska vazdušnog fronta) kod meteoropata javljaju glavobolja, malaksalost, nesanica, a posebno se neprijatno osećaju kada naiđe vazdušni front. Kod hroničnih bolesnika nastaje pogoršanje bolesti. Laboratorijski nalazi obično pokazuju povećanje nivoa holesterola, natrijuma, protrombina, smanjivanje aktivnosti katalaza i peroksidaza. Ovo je posebno izraženo kod osoba sa neuravnoteženim tipom nervnog sistema.
Dnevni protok promena pritiska vazduha zraka u severnoj Nemačkoj (crnom bojom).
Da sniženi atmosferski pritisaka sa porastom temperature i vlažnosti vazduha dovodi do pogoršanja kod obolelih od hroničnog bronhitisa, astme, srčanih oboljenja, sniženog krvnog pritiska i anemije, a kod zdravih se smanjuje radna sposobnost.
Da porast atmosferskog pritiska pri suvom i hladnom vremenu nepovoljno deluje na bolesnike sa kardiovaskularnim bolestima i teškim plućnim oštećenjem, a kod zdravih osoba povećava radnu sposobnost.
Kod hroničnih rana bol se pojačava kod pada atmosferskog pritiska uz istovremeni porast vlažnosti i temperature
Da intenzitet bola kod bolesnika sa ranama nakon trauma ili sa svežim operativnim rezovima nakon urađenih operativnih zahvata zavise od vremenskih uslova. Bol se pojavljuje pri padu atmosferskog pritiska uz istovremeni porast vlažnosti i temperature (dakle u uslovima približavanja oluje), a prestaje nakon prolaska oluje.
Da su za hronične bolesnike sa respiratornim i kardiovaskularnim problemima nepovoljni nagli prodori hladnog vazduha, propraćeni jakim i mahovitim vetrom i naglim porastom pritiska vazduha.
Da velike vrućine, mogu kod ljudi uzrokovati toplotni udar, a u najdrastičnijim situacijama i smrt. Zbog lošije termoregulacije teže ih podnose starije osobe i mala deca. Zato se savetuje da se za vreme velikih letnih vrućina smanji fizička aktivnost, pije mnogo tečnosti i što više boravi u klimatizovanim prostorijama.
Da promene vremena utiče na ljudsko raspoloženje, emocije i ponašanje. Tako na primer rezultati nekih studija pokazuju da su za vreme velikih vrućina pozivi policiji zbog nasilja u kući povećani, a samoubistva učestalija.
Da poremećaj atmosferskog elektromagnetskog polja, do kojeg dolazi tokom prelaska atmosferskih frontova slabi koncentraciju, odnosno produbljuje vreme reakcije (vreme potrebno da osoba reaguje na neki nadražaj). Zato su u takvim danima nezgode na poslu i u saobraćaju češće.
Da tmurno vreme tokom dugih, sivih zimskih meseci ima depresivni uticaj na većinu ljudi i čini ih sumornim i loše raspoloženim. Jer je nizak intenzitet sunčeve svetlosti tokom tog perioda vremena premali da bi imao stimulativni uticaj na ljudsku psihu. Ali ne trpi samo psiha već trpe i drugi organski sistemi zbog nedostatka sunčeve svetlosti.
Distribucija ultraljubičastog zračenja
Da su funkcije svih organa ugrožene nedovoljnom izloženošću suncu. Primera radi, za dobro zdravlje kostiju i normalnu gustinu kostiju, kao i za prevenciju osteoporoze (smanjena gustina kostiju i poremećaj mikroarhitekture kostiju) značajna je količina primljene Sunčeve energije. U tom smislu ultraljubičasto zračenje ima veliki značaj za biološke funkcije ljudskog organizma, jer podstiče sintezu vitamina D. Sunce je najvažniji izvor stvaranja vitamina D kod ljudi i životinja, jer pd uticajem sunčevog ultraljubičasto zračenje7-dehidroholesterol, koji se nalazi u koži, pretvara u provitamin D (holekalciferol). Supstance koje utiču na stvaranje vitamina D3 nastaju tek nakon daljih hemijskih konverzija (hidroksilacije) u bubrezima i jetri, odakle se distribuiraju u druge organe. Ultravioletni zraci koji utiču na formiranje vitamina D3 imaju talasnu dužinu od 255 do 320nm (nanometara), a najjače dejstvo je na 295nm. Tokom perioda od oktobra/novembra, pa sve do februara/marta, nikakva ili zanemarujuće mala kolicičina ultraljubičastog zračenje talasne dužine ispod 320nm prodire do zemljine površine. Zato tokom zime ne postoji prirodni izvor vitamina D3, i u tom periodu njegova količina u krvnom serumu značajno manja nego pri kraju leta. Razlika u maksimalnim nivoima vitamina D3 tokom letnjih i zimskih meseci je čak do 10ng/ml i zato mnogi ljudi zimi pate od hipovitaminoze vitamina D3. Ovo dokazuje ključnu ulogu ultraljubičastog zračenja stvaranju depoa vitamina D3 ako se on ne unosi hranom. Kod ljudi koji zimi u hrani unose dosta ovog vitamina, ovaj problem nije toliko izražen.
^Maćejka M. M., (2003) „Klima i njen zdravstveni značaj u banjama Srbije”, SGD, Beograd
^ abBłażejczyk K., 1994, New climatological –and - physiological model of the human heat balance outdoor (MENEX) and its applications in bioclimatic studies in different scales. Zeszyty IGiPZ PAN Nr 28: 27-58
