Kikno

Kikno (grč. Κύκνος) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.

Zevs (delimično), Atena i Arej, dok Kikno juri u kočijama (desno), a Herakle pristiže (levo), (ova scena je takođe interpretirana i kao gigantomahija) na atičkom crnofiguralnom voluta-krateru, 540–510. p. n. e. Nikosten (Britanski muzej).

Mitologija

• Bio je Arejev i Pelopijin sin, zet trahinskog kralja Keika. Navukao je na sebe gnev Apolona, jer je u njegovom svetilištu otimao darove namenjene bogu. Zato je Apolon podstakao Herakla da napadne Kikna, kada je ovaj došao u Trahin. Herakle je i zatekao Kikna i njegovog oca u Apolonovom hramu blizu Pagase. Tamo su se junaci sukobili, ali je Herakle pobedio uz Ateninu pomoć. Potom je i Arej napao Herakla, ali je i njega savladao uz Ateninu pomoć i čak ga ranio, tako da su Dim i Fobos morali da ga vrate na Olimp. Herakle je opljačkao mrtvog Kikna i otišao. Kiknov tast ga je sahranio, ali je Apolon naredio rečici Anauru da nabuja i zbriše njegov grob. Prema kasnijem predanju, Kikno je bio ubica, koji je od lobanja putnika, njegovih žrtava, gradio hram. Herakle je morao da ustukne kada ga je prvi put video, jer je Arej bio uz svog sina, ali ga je potom, kada je ostao sam, savladao i ubio.

• Prema Apolodoru, još jedan Arejev sin, koga je imao sa Pirenom i koji je izazvao Herakla na borbu jedan na jedan kraj reke Ehedor u Makedoniji. U toj borbi je bio ubijen. Ova dva Kikna, Arejeva sina, često se mešaju jedan sa drugim.

• Posejdonov i Kalikin (ili Harpalin ili Skamandrodikin) sin, koji je bio učesnik trojanskog rata. Bio je, zajedno sa Hektorom, najljući neprijatelj Grka i Ahil je nakon Protesilajeve smrti namerio da ga ubije. U sukobu koji je usledio između njih dvojice, Ahil je čak tri puta hitnuo koplje na njega, ali je shvatio da Posejdonovog sina ne može da ubije oružjem. Zato ga je udarcima oborio na zemlju i ugušio. Posejdon je svog sina tada preobrazio u belog labuda. Kikno je bio vladar Kolone u blizini Troje. Po rođenju, majka ga je ostavila na obali mora, ali ga je odgajio jedan labud. Kada je odrastao, oženio je Laomedontovu kćerku Prokleju sa kojom je imao Teneda i Hemiteju, a nakon smrti svoje supruge oženio je Filonomu. Filonoma se zaljubila u svog pastorka, ali je on odbio njenu ljubav. Zato ga je oklevetala da je on navodi na preljubu. Kikno joj je poverovao i zatvorio je sina i kćerku u kovčeg i bacio u more. Talasi su ih odneli na ostrvo Leukofris, kasnije nazvano Tened. Međutim, otkrio je da ga je supruga lagala i živu ju je zakopao, te otišao na Tened da traži oproštaj od sina. Sin mu nije oprostio i čak je presekao uže kojim je lađa njegovog oca bila privezana za obalu. Ipak, postoji i verzija priče prema kojoj se Kikno izmirio sa decom i dočekao smrt na ostrvu svog sina.

• Prema Higinu, još jedan učesnik trojanskog rata, lider Argosa, Okitov sin.

• Prema Ovidijevim Metamorfozama i Vergilijevoj „Enejidi“, bio je Stenelov sin (i neke Okeanide) i kralj Ligurije. Bio je Faetontov prijatelj i kada je Faetonta Zevs ubio munjom, Kikno je napustio svoju zemlju i na obali jedne reke tugovao za prijateljem. Tako je dočekao i starost, ali umesto sede kose, pokrilo ga je belo perje i on se pretvorio u labuda. Sa tužnom pesmom, vinuo se u zvezde. Pominje se i da ga je preobrazio bog Apolon. Ovaj Kikno se pominje i kao otac Kinire i Kupauo.

• Sin Apolona i Tirije (ili Hirije), koji je živeo u Etoliji. Opisan je kao veoma lep, ali i ohol i odbijao je svaku ponuđenu ljubav. Jedino mu je ostao privržen Filije, ali je Kikno sve vreme iskušavao njegovu ljubav postavljajući mu zadatke koji su zahtevali nadljudske sposobnosti. Filije je uspevao da ispuni sve hirove svog ljubimca, a uz Heraklovu pomoć, ali ga je konačno prezreo i napustio. Zbog povređene sujete, Kikno se bacio u jezero, a otac ga je preobrazio u labuda.

• Prema Apolodoru, jedan od Penelopinih prosilaca iz Dulihijuma.

Biologija

Latinsko ime ovih ličnosti (Cygnus) je naziv za rod labudova, koji se pominju u više priča. Ovo je takođe i sinonim za rod leptira Panthiades.

Spoljašnje veze

[[fi:Kyknos]