Kelnska katedrala
Kelnska katedrala, službeno Katedrala Svetog Petra (nem. Kölner Dom, Domkirche St. Peter) je rimokatolička crkva u Kelnu, koja je ujedno katedrala Kelnske nadbiskupije. Sveci zaštitnici ove katedrale su Simon Petar i Bogorodica. To je čuveni spomenik nemačkog katolicizma i gotske arhitekture i deklarisana je mestom svetskog nasleđa[1] 1996. godine.[2] Ona je najposećeniji orijentir u Nemačkoj, koji u proseku posećuje 20.000 ljudi na dan.[3].
| Kelnska katedrala Hohe Domkirche St. Petrus | |
|---|---|
 | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Kelnska katedrala |
| Mesto | Altstadt-Nord, Keln, Nemačka |
| Koordinate | 50° 56′ 29″ S; 6° 57′ 30″ I / 50.9414° S; 6.9583° I |
| Površina | 258 ha (27.800.000 sq ft) |
| Uključuje |
|
| Kriterijum | kulturna: i, ii, iv |
| Referenca | 292 |
| Upis | 1996. (20. sednica) |
| Ugroženost | 2004  –2006 |
| Veb-sajt | http://whc.unesco.org/en/list/292 |
Sa 157,38 metara visine, Kelnska katedrala je posle Katedrale u Ulmu, druga po visini katedrala u Evropi, i treća na svetu. Po površini je treća gotička katedrala Evrope (posle katedrala u Sevilji i Milanu). Nalazi se na oko 250 m od Rajne.[4]
Primer je izuzetne harmonije postignute u srednjovekovno-gotičkoj arhitekturi. Projektovana je u obliku latinskog krsta. Njena gradnja je počela 1248, a trajala je sa prekidima do 1880. Duga je 144,5 m, široka 86,5, dok su joj tornjevi visoki 157 m.[5]
U katedrali se čuvaju mošti Sveta tri mudraca, koje su u Keln stigle 1164. One se nalaze u zlatnom sarkofagu iz 13. veka. Tu je i pozlaćeni krst nadbiskupa Gera iz oko 960, i Milanska Madona, drvena skulptura iz oko 1290. Oltarske slike je naslikao Stefan Lohner. Zbog tih relikvija dobija je nova katedrala rang crkve kraljeva, pri čemu se mislilo na Hrista, kao vrhovnog kralja. Zbog toga je u srednjem veku, nadbiskup grada Kelna krunisao tu nemačkog kralja iz Ahena, a oba prva sedišta u horu Kelnskog Doma bila su rezervisana sa careve i pape.
Građevina čija je izgradnja započeta 1248, napredovala je vrlo sporo. Hor je bio završen 1320, a 1322. posvećen. Do 1400. završen je južni zvonik na dva sprata.[6][7] OD XIV do XVI veka sazidani su glavni i bočni brodovi do visine od 15 do 18 m. Na tome je ostalo sve do IX veka. Za bogosluženje korišćen je samo hor.
Kelnska katedrala ima dvanaest zvona, od kojih su četiri iz Srednjeg veka. Najstarije zvono je „Zvono tri kralja“ (Dreikönigenglocke), teško 3,8 tona, izliveno 1418, postavljeno 1437, i ponovo izliveno 1880. Druga dva stara zvona su postavljena 1448. (10,5 tona i 5,6 tona).
Dugo je izgledalo da se ne misli na dovršavanje radova. «Postepeno se gubio svaki smisao i razumevanje srednjovekovnog načina građenja», kaže se u spisu iz 1880. povodom završetka Doma. «Da su sama crkva, velelepni zvonici i ostali delovi građevine bili potpuno izgrađeni, ne bi Evropa imala da pokaže ništa više što bi se moglo suprotstaviti svetskim čudima starog sveta», pisao je jedan posmatrač još 1600. Nije se radilo samo o novcu, već i o promeni shvatanja: «Kada je gotika pala kao žrtva novog duha vremena, prihvaćeni su i u Kelnu kao pogodniji rokoko i perika».
Odlučujuća inicijativa potekla je od S. Boaserea koji je zainteresovao i Getea. U godinama od 1843. do 1880. pridodati su gigantskoj građevini novi delovi «u starom duhu». Ti novi delovi su nerazdvojno vezani sa starim, samo plastika nije dostigla zrelost i izražajnu snagu one iz srednjeg veka. Uskoro je Katedrala postala simbol nemačkog ugleda. Ali njeno dublje značenje leži ipak na drugom području. Dematerijalizacija kamena i svetla (kroz obojenost stakla na prozorima) daje građevini svojstvo jedne nebeske katerdrale koja i pored svoje monumentalnosti deluje kao da nema težinu.
O umetničkom blagu Doma napisane su mnoge knjige. Treba pomenuti da je Raspeće, koje je nastalo oko 970. godine, najstarija sačuvana plastična predstava razapetog Hrista. Međunarodnu slavu dostigao je kovčeg Tri kralja, najveće delo zlatarske veštine na svetu, koje je započeo Nikolaus fon Ferdun 1181, a završili su ga majstori iz Kelna oko 1220. Najznačajnijim vajarskim delima Nemačke ranog XIV veka, smatraju se Apostoli na pregradama hora. Ne manje vredni su i srednjovekovni prozori i blistava dela riznice. Najveće delo kelnske slikarske škole XV veka je Triptih Doma od Stefana Lohnera.
Keln je sravnjen u savezničkom bombardovanju u Drugom svetskom ratu, ali se katedrala održala, iako oštećena. Srušeni su svodovi glavnog broda i severni delovi bočnih brodova. Jedanaest godina sedamdeset ljudi je radilo na otklanjanju štete. Oštećenja su popravljena posle rata, ali ona i danas zahteva stalne popravke i održavanje. Godine 2007. u njoj je postavljeno 113 m² vitraža. Od 1996. Kelnska katedrala je na UNESKO listi Svetske baštine. To je najposećenija turistička atrakcija Nemačke koju je 2004. posetilo 6 miliona turista.[8]
Odlike
urediKelnska katedrala je značajno hodočasničko odredište, ali i prigodna turistička atrakcija koja privlači veliki broj posetilaca godišnje. Otvorena je svakog dana od 6 sati izjutra do 7:30 uveče, a ulaz je slobodan, osim za uspon tornjem i za riznicu. Posetioci se mogu popeti spiralnim stepeništem sa 509 stepenice do vidikovca na platformi koja se nalazi na visini od 98 m.[9]
| Spoljašnja dužina | 144,58 m |
| Spoljašnja visina | 86,25 m |
| Širina zapadne fasade | 61,54 m |
| Širina transepta fasade | 39,95 m |
| Širina glavnog broda (s oba bočna broda) | 45,19 m |
| Visina južnog tornja | 157,31 m |
| Visina severnog tornja | 157,38 m |
| Visina transepta fasade | 69,95 m |
| Visina ruba krova | 61,10 m |
| Visina unutrašnjeg svoda | 43,35 m |
| Površina građevine | 7.914 m² |
| Površina pod staklima | 10.000 m² |
| Površina krova | 12.000 m² |
| Ukupna zapremina bez kontrafora | 407.000 m³ |
Arhitektura Kelnske katedrale je zasnovana na onoj u Amjenu, posebno po tlocrtu, stilu i širini središnjeg broda u odnosu na njenu visinu. Tlocrt je upisanog latinskog krsta, što je uobičajeno za gotske katedrale. Ima dva bočna broda sa obe strane glavnog broda, čime je poduprt jedan od najviših gotskih krsnih svodova, skoro visine katedrale u Boveu, koja je većinom porušena. Spolja je teret spoljašnje opne poduprt kontraforima u francuskom stilu, a istočni kraj ima jedinstven deambulatorijum čiji se prohod rastače u apsidu sa sedam radijalnih kapela.
Izvan, a posebno iz velike udaljenosti, katedralom dominiraju njeni visoki tornjevi koji imaju osoben nemački stil poput tornjeva na katedralama u Ulmu, Beču i Regensburgu.[10]
Reference
uredi- ^ „UNESCO World Heritage Sites, Cologne Cathedral”. Whc.unesco.org. Pristupljeno 15. 8. 2010.
- ^ „Cologne Cathedral”. www.cologne-tourism.com. Arhivirano iz originala 08. 08. 2017. g. Pristupljeno 11. 2. 2016.
- ^ A Little Closer to Heaven Arhivirano 2010-09-14 na sajtu Wayback Machine, the official movie, Cologne Cathedral website. Pristupljeno 7 November 2010.
- ^ „Kölner Dom”. www.koelner-dom.de (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 4. 2019. g. Pristupljeno 2019-05-13.
- ^ Fletcher, Banister (1905). A History of Architecture on the Comparative Method. Scribner's Sons. str. 394—395.
- ^ Leonard Ennen, Der Dom in Köln von seinem Beginne bis zu seiner Vollendung: Festschrift gewidmet den Freunden und Gönnern aus Anlass der Vollendung vom Verstande des Central-Dombauvereins, 1880, p. 79
- ^ „Cologne Cathedral – UNESCO World Heritage Centre”. whc.unesco.org (na jeziku: engleski). UNESCO World Heritage Centre. Arhivirano iz originala 28. 7. 2005. g. Pristupljeno 11. 2. 2016.
- ^ „Cologne Cathedral: Hohe Domkirche Sankt Petrus”. www.cologne-tourism.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 26. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-11-17.
- ^ „Cologne Cathedral official website”. koelner-dom.de. Arhivirano iz originala 13. 6. 2016. g. Pristupljeno 15. 8. 2010.
- ^ Wim Swaan, Banister Fletcher
Literatura
uredi- Roland Gek; Sva čuda sveta; 21,22 strana, Mladinska knjiga, Ljubljana 1973.
- Swaan, Wim; Brooke, Christopher (1969). The Gothic Cathedral. Omega Books. ISBN 978-0-907853-48-0.
- Fletcher, Banister, A History of Architecture on the Comparative Method.
- Hubbard, Howard, Masterpieces of Western Sculpture, Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-23278-1.
- Wolff, Arnold, Cologne Cathedral. Its History – Its Works of Arts, Verlag (editor) Kölner Dom, Cologne:. (2nd изд.). 2003. ISBN 978-3-7743-0342-3.
- „Monsignore Guido Assmann wird neuer Dompropst” (na jeziku: nemački). Erzbistum Köln. 29. 5. 2020. Arhivirano iz originala 3. 6. 2022. g. Pristupljeno 31. 1. 2023.
- „Prof. Dr. Winfried Bönig” (na jeziku: nemački). Kölner Dommusik. Arhivirano iz originala 7. 3. 2023. g. Pristupljeno 28. 1. 2023.
- 70. Dombaubericht by Richard Voigtel in the de: amtliche Mittheilungen des Central-Dombau-Vereins, Nr. 325, 14 April 1882, p. 19
- Schumacher, Thomas (1993). Grossbaustelle Kölner Dom : Technik des 19. Jahrhunderts bei der Vollendung einer gotischen Kathedrale (na jeziku: nemački). Köln: Verlag Kölner Dom. str. 359ff. ISBN 3-922442-20-X. OCLC 31378041.
- Wolff, Arnold; Lauer, Rolf; Zentral-Dombauverein (1991). Kölner Domblatt : Jahrbuch des Zentral-Dombau-Vereins (na jeziku: nemački). [Cologne]: Verlag Kölner Dom. str. 331—332. ISBN 3-922442-14-5. OCLC 223895092.
- Judith Breuer, Hiltrud Kier: Die Domumgebung; in Hugo Borger (ed.): Der Kölner Dombau im Jahrhundert seiner Vollendung. Katalog zur Ausstellung der Historischen Museen in der Josef-Haubrich-Kunsthalle Köln. Vol. 1, Cologne 1980,
- Werner Schäfke: Das neue Köln 1945–1995, exhibition catalogue, 1995, ISBN 3-927396-62-1, p. 219
- Rolf Kampen, Arnold Wolff, Wilhelm Zehe: Kreuzblume aus Beton für Kölner Domplatte, in Zeitschrift Beton 4/92, Kreuzblume aus Beton für Kölner Domplatte
- „Ein neuer Strukturplan für das Planquadrat; Ein Projekt von Markus Ambach und Kay von Keitz im Rahmen des StadtLabor Köln im Auftrag der Stadt Köln” (PDF). Der urbane Kongress (na jeziku: nemački). 2012. str. 64. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- Martin Boldt (10. 8. 2015). „Replik soll umziehen. Die Kreuzblume am Kölner Dom scheidet die Geister”. Kölner Stadt-Anzeiger ksta.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 21. 9. 2021.
- Martin Boldt (15. 12. 2015). „Höffner-Platz Kreuzblume vor dem Kölner Dom soll verschwinden”. Kölner Stadt-Anzeiger ksta.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 21. 9. 2021.
- „Kreuzblumenmodell zieht nach Deutz”. domradio.de (na jeziku: nemački). 6. 10. 2015. Pristupljeno 21. 9. 2021.
- „StadtLabor für Kunst im öffentlichen Raum / Der urbane Kongress (Phase 2); 013-05-21” (na jeziku: nemački). Pristupljeno 21. 9. 2021.
- Jan S. Weber (25. 11. 2015). „Kreuzblume muss vor dem Dom bleiben!”. openpetition.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 21. 9. 2021.
- Tim Attenberger, Andreas Damm (4. 12. 2015). „Debatte um Kreuzblume in Köln. Wohin mit der künstlichen Domspitze?”. Kölner Stadt-Anzeiger ksta.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 21. 9. 2021.
- Susanne Happe (22. 12. 2015). „Standortfrage gelöst. Die Kreuzblume vor dem Kölner Dom darf bleiben”. Kölnische Rundschau rundschau-online.de (na jeziku: nemački). Arhivirano iz originala 10. 01. 2017. g. Pristupljeno 21. 9. 2021.
