Katarina Pavlovna (rus. Екатерина Павловна, rođena 7. maja 1788. u Sankt Peterburgu, umrla 9. januaraa 1819. u Štutgartu) bila je ruska princeza, ćerka cara Pavla I i kraljica Virtemberga.

Katarina Pavlovna
Lični podaci
Puno imeAna Pavlovna
Datum rođenja(1788-05-10)10. maj 1788.
Mesto rođenjaSankt Peterburg, Rusko carstvo
Datum smrti9. januar 1819.(1819-01-09) (30 god.)
Mesto smrtiŠtutgart, Virtemberg
Porodica
SupružnikVovjovda Džordž od Oldenburga, Kralj Vilijam I od Virtemberga
RoditeljiPavle I
Marija Fjodorovna
DinastijaRomanov
kraljica Virtemberga
Period1816-1819

Biografija

uredi

Katerina je rođena u Sankt Peterburgu i dobila je ime po baki Katarini Velikoj.[1] Imala je srećno detinjstvo i njeno obrazovanje pažljivo je nadzirala njena majka. Ekaterina je dobila najbolje obrazovanje i nastavila sama kroz čitanje novih književnih publikacija i ličnih kontakata sa različitim osobama. U porodici je bila poznata kao Kaća, bila je vrlo bliska njenim braćama i sestrama, naročito sa najstarijim bratom carem Aleksandrom. Celog života bila je vrlo bliska sa njim, i ona je bila jedna od retkih osoba koju je Aleksandar bezuslovno voleo. Njegova pisma prema njoj ispunjena su frazama poput "Ja sam tvoj, srce i duša, za života", "Mislim da te volim više sa svakim danom koji prođe" i "volim te više nego što je nemoguće". Iako su Pavle i Marija Fjodorovna na početku bili razočarani zbog rođenja četvrte ćerke, Katarina je kasnije postala omiljena ćerka svoje majke.

Nakon što se Napoleon razveo, nagoveštavao je Aleksandru I da želi da se oženi sa njegovom sestrom Katarinom, želeći da privuče Ruse na svoju stranu. Katarinina porodica je bila užasnuta pa je carica odmah dogovorila brak sa Džordžom od Oldenburga. Iako je brak bio dogovoren, Katarina je bila verna svom mužu. Ipak smrt njenog muža 1812. godine ih je prerano rastavila.[2]

Tokom 1813. i 1815. godine putovala je sa bratom Aleksandrom u Englesku, jer je imala određeni uticaj na političke odluke njenog brata. U Engleskoj se srela sa prestolonaslednikom Vilijamom od Virtemberga, kada se zaljubila na prvi pogled. Međutim on je već bio oženjen, pa je i sam požurio da dođe do razvoda. Vilijam se oženio sa Katarinom 1816. godine u Sankt Peterburgu. Nakon što je njen suprug postao kralj, sada kraljica Katarina iz Virtemberga, postala je aktivna u dobrotvornim akcijama u njenoj novoj domovini.[3] Sa Vilijamom je imala dve ćerke. Katarina je umrla u Štutgartu januara 1819. godine. Njen suprug je njoj u čast izgradio mauzolej Virtemberg u Štugartu. On se kasnije ponovo oženio.

Porodično stablo

uredi
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederik IV od Danske
 
 
 
 
 
 
 
8. Karl Fridrih, vojvoda od Holštajn-Gotorpa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Hidvig Sofija od Švedske
 
 
 
 
 
 
 
4. Petar III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Petar I
 
 
 
 
 
 
 
9. Ana Petrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Katarina I
 
 
 
 
 
 
 
2. Pavle I Petrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Džon Luis I
 
 
 
 
 
 
 
10. Kristijan August
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Kristina Elonora
 
 
 
 
 
 
 
5. Katarina II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Kristijan August
 
 
 
 
 
 
 
11. Johana Elizabeta od Holštajn-Gotorpa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Albertina Frederika
 
 
 
 
 
 
 
1. Katarina Pavlovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Frederik Čarls
 
 
 
 
 
 
 
12. Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Eleonora Džulian
 
 
 
 
 
 
 
6. Fridrih II Eugen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Anselm Franc
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Augusta od Turna i Taksisa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Marija Ludovika
 
 
 
 
 
 
 
3. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Filip Vilijam
 
 
 
 
 
 
 
14. Frederik Vilhem
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Džoana Šarlot
 
 
 
 
 
 
 
7. Frederika Doroteja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Fridrih Vilhelm I
 
 
 
 
 
 
 
15. Sofija Doroteja Pruska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Sofija Doroteja Hanoverska
 
 
 
 
 
 

Reference

uredi
  1. ^ Čteniя v Obщestve istorii i drevnosteй Rossiйskih.1879. —kn.8. — S.871.
  2. ^ (jezik: ruski)„RBS/VT/Olьdenburgskiй, Georgiй Petrovič”. ru.wikisource.org. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  3. ^ Blagotvoritelьnыe učreždeniя korolevы virtembergskoй Ekaterinы Pavlovnы.//Žurnal Ministerstva vnutrennih del — 1861.- № 1-2 — s. 99-132

Literatura

uredi
  • Detlef Jena. Katharina Pawlowna. Großfürstin von Russland - Königin von Württemberg
  • W. Bruce Lincoln. The Romanovs: Autocrats of All the Russians

Spoljašnje veze

uredi