Karl van Vehten
Karl van Vehten (engl. Carl Van Vechten; Sidar Rapids, 17. jun 1880 — Njujork, 21. decembar 1964) bio je američki književnik, fotograf, kolekcionar i pozorišni kritičar. Njegov književni opus uključuje nekoliko zabavnih i oštroumnih romana o životu bogatih i privilegovanih ljudi u gradskim sredinama, koji su bili hvaljeni od strane tadašnje književne kritike.[1] Danas se Van Vehten prvenstveno pamti kao jedna od vodećih figura i zaštitnika Harlemske renesanse, perioda u američkoj kulturi dvadesetih godina kada je cvetala afroamerička kultura. Iako je omogućio štampanje pojedinih knjiga crnačkih književnika i što je u svojim tekstovima isticao značaj afroameričke kulture, njegov doprinos pokretu je danas predmet debate, nakon što su pojedini proučavaoci ukazali na probleme ekplotacije, stereotipa i primitivizma prisutnih u njegovom opusu i stavovima.[2]
Karl van Vehten | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 17. jun 1880. |
Mesto rođenja | Sidar Rapids, SAD |
Datum smrti | 21. decembar 1964.84 god.) ( |
Mesto smrti | Njujork, SAD |
Književni rad | |
Najvažnija dela | „Raj za crnje“, „Piter Vifl“, „Petarde“ |
U svojim pedesetima okrenuo se fotografiji. Njegove fotografije su gotovo isključivo crno beli portreti poznatih ljudi. Svoje radove je retko izlagao tokom života i nikada nije pristajao da za njih primi honorar. Njegov talenat za detalj i raznovrsnost ljudi koje je slikao učinile su njegove fotografije važnim svedočanstvom o umetnicima dvadesetog veka.[3] Među mnogobrojnim poznatim umetnicima koje je fotografisao nalaze se i srpska slikarka Milena Pavlović Barili i srpski baletski igrač Milorad Mišković.
Biografija
urediRođen je u Sidar Rapidsu, Ajova, kao najmlađe dete Čarlsa i Ade van Vehten. Maturirao je u srednjoj školi u Vašingtonu 1898. i diplomirao na Čikaškom univerzitetu 1903. Preselio se za Njujork 1906, gde je dobio posao pomoćnika muzičkog kritičara u Njujork Tajmsu. Ubrzo je napustio posao da bi proputovao Evropom, gde se upoznavao sa onovremenim novim tendencijama u operi, baletu i umetnosti. U Engleskoj se oženio svojom drugaricom iz detinjstva Anom Snajder. Vrativši se u Njujork 1909, zaposlio se ponovo u Njujork tajmsu, gde je postao prvi američki pozorišni kritičar koji je pisao o modernom plesu. U to vreme u Njujorku su nastupila neka od najznačajnijih imena modernog baleta poput Isidore Dankan, Ane Pavlove i Loi Fuler. Razveo se od Ane Snajder 1912, da bi se 1914. oženio glumicom Faniom Marinof sa kojom je ostao u braku do svoje smrti. Pored ova dva braka, Van Vehten je imao vanbračne homoseksualne veze, o čemu svedoče njegova pisma i dnevnik.[4][5]
Van Vehtena je interesovala crnačka kultura i poznat je kao jedan od pokrovitelja, takozvane, Harlemske renesanse. Među umetnicima koje je pomagao bili su i Langston Hjuz, Etel Voters, Ričard Rajt i Valas Terman. U Parizu je upoznao Gertrudu Stajn sa kojom je postao veoma blizak prijatelj. Nakon njene smrti, Van Vehten je autorkinom voljom postao književni izvršilac, izdajući njena neobjavljena dela.
Objavio je nekoliko knjiga eseja u vremenskom periodu između 1915. i 1920, i sedam romana u periodu od 1922. do 1930. Roman „Raj za crnje“ iz 1926. ostao je najpoznatije i najkontroverznije Vehtenovo književno delo. Nakon ovog plodonosnog perioda, Van Vehten je malo pisao.
Tokom tridesetih Van Vehten je počeo da fotografiše. Među mnogim poznatim ličnostima koje je fotografisao, nalaze se i: Milena Pavlović-Barili, Gertruda Stajn, Malhala Džekson, F. Skot Ficdžerald, Besi Smit, Gor Vidal, Marlon Brando, Norman Majler, Frida Kalo, Kristofer Ašervud, V. H. Oden, Ivlin Vo, Ela Ficdžerald, Truman Kapote, Bili Holidej, Vilijam Fokner, Dizi Gilespi, Žozefina Beker, Orson Vels, Džejms Stjuart, Karson Mekalers, Lorens Olivije, Salvador Dali, Žoan Miro, Đorđo de Kiriko, Anri Matis, Džejms Boldvin, Edna Vinsent Milej, Talula Bankhed, Merijen Mur i mnogi drugi.
Umro je u Njujorku 21. decembra 1964. u svojoj 84 godini života. Njegovi rukopisi čuvaju se na Jejlu, dok se njegove fotografije nalaze u Kongresnoj biblioteci.
Galerija
urediIzabrana dela
uredi- „Muzika nakon Velikog rata“ („Music After the Great War“, 1915)
- „Muzika i loši maniri“ („Music and Bad Manners“, 1916)
- „Interpretatori i interpretacije“ („Interpreters and Interpretations“, 1917)
- „Vrteška“ („The Merry-Go-Round“, 1918)
- „Muzika Španije“ („The Music of Spain“, 1918)
- „U potkrovlju“ („In the Garret“, 1919)
- „Tigar u kući“ („The Tiger in the House“, 1920)
- „Gospodari krovova“ („Lords of the Housetops“, 1921)
- „Piter Vifl“ („Peter Whiffle“, 1922)
- „Slepi Kupidon“ („The Blind Bow-Boy“, 1923)
- „Tetovirana grofica“ („The Tattooed Countess“, 1924)
- „Crvena“ („Red“, 1925)
- „Petarde“ („Firecrackers“, 1925)
- „Iskopine“ („Excavations“, 1926)
- „Raj za crnje“ („Nigger Heaven“, 1926)
- „Dečak pauk“ („Spider Boy“, 1928)
- „Zabave“ („Parties“, 1930)
- „Pera“ („Feathers“, 1930)
- „Sveti i profani memoari“ („Sacred and Profane Memories“, 1932)
Reference
uredi- ^ The Encyclopedia of Twentieth-Century Fiction. John Wiley & Sons. 2010. str. 885—. ISBN 978-1-4051-9244-6.
- ^ Cary D. Wintz; Paul Finkelman (2004). Encyclopedia of the Harlem Renaissance: K-Y. Taylor & Francis. str. 1204—. ISBN 978-1-57958-458-0.
- ^ Lynne Warren (2005). Encyclopedia of Twentieth-Century Photography, 3-Volume Set. Routledge. str. 1605—. ISBN 978-1-135-20536-2.
- ^ Hugh Stevens (2011). The Cambridge Companion to Gay and Lesbian Writing. Cambridge University Press. str. 223—. ISBN 978-0-521-88844-8.
- ^ Robert Aldrich; Garry Wotherspoon (2002). Who's who in Gay and Lesbian History: From Antiquity to World War II. Psychology Press. str. 538—. ISBN 978-0-415-15983-8.
Literatura
uredi- Cary D. Wintz; Paul Finkelman (2004). Encyclopedia of the Harlem Renaissance: K-Y. Taylor & Francis. str. 1204—. ISBN 978-1-57958-458-0.
- The Encyclopedia of Twentieth-Century Fiction. John Wiley & Sons. 2010. str. 885—. ISBN 978-1-4051-9244-6.