Kandilo
Kandilo je posuda za sagorevanje u koju se sipa ulje i stavlja žižak koji pluta u ulju i koji se pali. Kod pravoslavaca je običaj da se pred molitvu pali kandilo i ono gori tokom liturgije ili nekog obreda manjeg obima. Češće se može videti slučaj da se kandilo pali ispred ikone Isusa Hrista, Bogorodice ili nekog drugog svetitelja.
Etimologija
urediReč kandilo u srpskom jeziku dolazi od crkvenoslovenskog kanъdilo. Taj termin je uzet iz starogrčkog κανδήλη, što je od latinskog candela (sveća).
Upotreba u pravoslavlju
urediU pravoslavlju, kandilo se pali ispred ikone tokom molitve ili nekog verskog obreda.
Vladika Nikolaj, u svojim misionarskim pismima, navodi sledeće razloge za paljenje kandila:
- Kao prvo je naveo da je vera naša svetlost i pozvao se na Hristove reči: Ja sam svetlost svetlu. Na osnovu ovoga, svetlost kandila nas opominje na svetlost kojom Hristos obasjava naše duše.
- Kao drugo da nas kandilo dok gori podseti na svetlost karaktera onog svetitelja, pred kojim se pali kandilo, jer su svetitelji poznati i pod nazivom sinovi svetlosti.
- Kao treće da nam kandilo služi kao ukor za naša loša dela, zle misli i želje i da nas pozove i vrati na put svetlosti. Na taj način se trudimo da sledimo reči spasitelja Hrista: Tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra dela.
- Kao četvrto da to bude mala žrtva Bogu, koji se ceo žrtvovao za nas. Jedan mali znak velike blagodarnosti i svetle ljubavi prema onome od koga u molitvi prosimo za život, zdravlje, spasenje i sve ono što samo bezgranična nebeska ljubav može dati.
- Kao peto da tera zle duhove i sile koje nas napadaju ponekad i prilikom molitve i odvode nas u mislima na drugu stranu od Hrista, jer zle sile vole tamu i plaše se svake svetlosti, naročito one koja je namenjena bogu i njegovim podanicima.
- Kao šesto da nas podstakne na samopregorenje kao što ulje i fitilj gore u kandilu po našoj volji i da isto tako gore duše naše plamenom ljubavi u svim stradanjima.
- Kao sedmo da nas nauči da kao što kandilo ne može da se zapali bez naše ruke tako ni srce naše, koje je u simboličkom smislu naše kandilo, ne može zapaliti bez svete vatre Božje blagodati, bez obzira koliko bilo ispunjeno vrlinama.
- Kao osmo da nas opomene da je tvorac sveta pre svega stvorio svetlost, pa onda sve ostalo po redu. I kao što reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost. Tako da na početku našeg duhovnog života mora prvo da se zasija unutra u nama svetlost Hristove istine a od te svetlosti u nama posle se stvara, niče i raste svako dobro.[1]
Galerija
uredi-
Delovi kandila, pozlaćeni kovani metal, 19. vek. Eksponat iz istorijske zbirke Muzeja rudničko-takovskog kraja iz Gornjeg Milanovca.