Kambrijum

Прва и најстарија периода у палеозоику, према постојећој геохронологији. Почела је свој развој пре 570 милиона година, а завршила се пре око 5
Pojednostavljena geološka tabela
ERA PERIOD
Kenozoik Kvartar
Neogen
Paleogen
Mezozoik Kreda
Jura
Trijas
Paleozoik Perm
Karbon
Devon
Silur
Ordovicijum
Kambrijum

Kambrijum je prva i najstarija perioda u paleozoiku,[1] prema postojećoj geohronologiji počela je svoj razvoj pre 570 milona godina, a završila se pre oko 510 miliona godina.[2][3] Naziv ove periode potiče od rimskog naziva Cambria za Vels. U kambrijumu se prvi put javljaju životinje sa skeletom, a svoju dominaciju započinju trilobiti.

Njegove podele i baza su donekle u fluktuaciji. Period je ustanovio Adam Sedžvik kao „kambrijsku seriju“[1] koji ga je nazvao po Cambria, latinski naziv za 'Cymru' (Vels), gde su britanske kambrijske stene najbolje izložene.[4][5][6] Sedžvik je identifikovao taj sloj, zajedno sa Roderikom Marčisonom, u kontekstu svog nastojanja da podeli veliku „prelaznu seriju“, iako se dva geologa neko vreme nisu slagala oko odgovarajuće kategorizacije.[1] Kambrijum je jedinstven po svom neobično visokom udelu sedimentnih lagerštatnih naslaga, lokaliteta izuzetnog očuvanja gde su sačuvani „meki” delovi organizama, kao i njihove otpornije školjke. Kao rezultat toga, naše razumevanje biologije kambrijuma prevazilazi ono iz nekih kasnijih perioda.[7]

Kambrijum je označio duboku promenu u životu na Zemlji; pre kambrijuma, većina živih organizama u celini bila je mala, jednoćelijska i jednostavna (edijakarska fauna je izuzetak). Složeni, višećelijski organizmi su postepeno postajali sve češći u milionima godina neposredno pre kambrijuma, ali su tek u ovom periodu mineralizovani, i stoga lako fosilizovani, organizmi postali uobičajeni.[8] Brza diverzifikacija životnih oblika u kambrijumu, poznata kao kambrijska eksplozija, proizvela je prve predstavnike svih savremenih životinjskih razdela. Filogenetska analiza je podržala gledište da su tokom kambrijskog zračenja metazoe (životinje) evoluirale monofiletski od jednog zajedničkog pretka: kolonijalnih protista sa bičama sličnih modernim hoanflagelatima,[9] iako su životinje verovatno nastale najkasnije u kriogenijumu,[10][11][12] ili najranije tokom tonijana.[13]

Podela

uredi

U stratigrafski tipičnoj lokalnosti Britanskih ostrva, u Velsu, izvršena je podela kambrijuma na tri epohe: donji, srednji i gornji kambrijum. Podela je izvršena na osnovu trilobita.

Kambrijum
Perioda Epoha Vek Početak (Ma) Kraj (Ma)
Kambrijum
Gornji Posdamijan 497 ± 1,7 485,4 ± 1,9
Srednji Akadijan 509 ± 1,7 497 ± 1,7
Donji Georgijan 541,0 ± 1,0 509 ± 1,7

Zvanična podela prema ICS:[14]

Perioda Epoha Vek Početak (Ma) Kraj (Ma)
Kambrijum Furgonij 10. vek kambrijuma 489,5 485,4
Džiangšanij 494 489,5
Pejbij 497 494
Mjaolingij Gudžangij 500,5 497
Drumij 504,5 500,5
Vuljuj 509 504,5
2. epoha kambrijuma 4. vek kambrijuma 514 509
3. vek kambrijuma 521 514
Teranovij 2. vek kambrijuma 529 521
Fortunij 541 529

Paleogeografski odnosi

uredi

Tokom kambrijuma, tadašnji kontinenti locirani su oko ekvatora[15]. Dva najveća kontinenta su Laurazija, na severnoj hemisferi, i Gondvana, na jugu, dok su najveći okeani Pantalasa i Japetus. Tokom kambrijuma severna i centralna Evropa su se prostirale na dva kontinenta. Obe su se nalazile na južnoj hemisferi i bile su preplavljene morem. U to vreme nije bilo kontinenata lociranih na polovima. Sredinom i krajem kambrijuma dolazi do transgresije, odnosno, plitko more više puta nadire na kopno. Ovakva sredina bila je prisutna na svim tadašnjim kontinentima, izuzev Gondvane, gde je onda postojala planinska oblast.

Klima

uredi

Potpune i sigurne zaključke o klimi za vreme kambrijuma nije lako izvesti. Poznata je činjenica da, u toku kambrijuma, nije bilo kontinenata koji su bili locirani na polovima, pa se pretpostavlja da nije bilo mogućnosti za razvoj glacijalnog procesa. Misli se da je klima u toku kambrijuma bila topla, vlažna i blaga[15].

Razvoj živog sveta

uredi

Kambrijum se najbolje može opisati kao vreme evolucione eksplozije. Početkom ove periode, životinje razvijaju skeletne, tvrde delove, koji im služe kao zaštita i potpora mekom telu. Svoje predstavnike, tokom kambrijuma, imaju sva kola marinskih beskičmenjaka, izuzev Bryozoa. Dominantni morski beskičmenjaci sa skeletom su trilobiti, brahiopodi i arheocijatidi.

 
Fosil trilobita

U kambrijumskim morima potpunu dominaciju imaju trilobiti. Trilobiti su grupa artropoda (koji su srodnici današnjih rakova), karakterističnog hitinskog oklopa, koji je poprečno podeljen u tri dela - glava, trup i rep. Telo im je najčešće bilo ovalnog ili eliptičnog oblika, prosečne dužine 3-10 cm. Sa leđne strane telo trilobita bilo je pokriveno tankim hitinskim oklopom. Na trbušnoj strani hitinski oklop se nalazio samo na štitu glave, dok je ostali trbušni deo bio pokriven tankom kožnom membranom. Imali su mogućnost da se sklupčaju, kako bi sačuvali nezaštićenu stranu. Disanje im je bilo škržno. Bili su razdvojenih polova. Prva pojava trilobita bila je u donjem kambrijumu, maksimum razvitka dostigli su krajem kambrijuma, u ordovicijumu i siluru, a onda se redukuju i potpuno gase krajem perma.

 
Arheocijati

Takođe, svoj razvitak započinju i sunđeri. Najstariji predstavnici su imali samo organski skelet, izgrađen od spongijskih vlakana, a tek kasnije se pojavio i neorganski skelet, koji je mogao biti krečnjački ili silicijski. Ovaj proces razvoja odvijao se već u prekambrijumu, tako da su, tokom kambrijuma, već postojali predstavnici sa silicijskim skeletom. Živeli su u morskoj vodi, na različitim dubinama, mada češće u plitkoj vodi. Bili su u stanju da samostalno grade sprudove.

U litogenetskom pogledu posebno su bili važni predstavnici arheocijata, koji su bili glavni gradioci sprudova tokom kambrijuma. To su izumrle usamljene ili kolonijalne životinje, peharastog organogeno-karbonatnog skeleta. Naseljavali su plitko more i bili su uglavnom pričvršćeni za podlogu.

U kambrijumskim morima razvijaju se i primitivni brahiopodi. To su usamljeni, sesilni, pretežno morski, bilateralno simetrični organizmi. Za morsko dno bili su pričvršćeni pomoću drške ili direktno kapkom. Ljuštura im je bila karbonatna ili hitinsko-fosfatna.

Što se tiče flore, u kambrijumskim morima razvijale su se modrozelene, crvene i zelene alge.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b v Howe 1911, str. 86.
  2. ^ Rabrenović D., Knežević S., Rundić Lj. 2003. Istorijska geologija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za regionalnu geologiju i paleontologiju
  3. ^ „Stratigraphic Chart 2012” (PDF). International Stratigraphic Commission. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 4. 2013. g. Pristupljeno 9. 11. 2012. 
  4. ^ Sedgwick and R. I. Murchison (1835) "On the Silurian and Cambrian systems, exhibiting the order in which the older sedimentary strata succeed each other in England and Wales," Notices and Abstracts of Communications to the British Association for the Advancement of Science at the Dublin meeting, August 1835, pp. 59–61, in: Report of the Fifth Meeting of the British Association for the Advancement of Science; held in Dublin in 1835 (1836). From p. 60: "Professor Sedgwick then described in descending order the groups of slate rocks, as they are seen in Wales and Cumberland. To the highest he gave the name of Upper Cambrian group. ... To the next inferior group he gave the name of Middle Cambrian. ... The Lower Cambrian group occupies the S.W. coast of Cærnarvonshire,"
  5. ^ Sedgwick, A. (1852). „On the classification and nomenclature of the Lower Paleozoic rocks of England and Wales”. Q. J. Geol. Soc. Lond. 8 (1–2): 136—138. S2CID 130896939. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.20. 
  6. ^ Chambers 21st Century Dictionary. Chambers Dictionary (Revised izd.). New Dehli: Allied Publishers. 2008. str. 203. ISBN 978-81-8424-329-1. 
  7. ^ Orr, P. J.; Benton, M. J.; Briggs, D. E. G. (2003). „Post-Cambrian closure of the deep-water slope-basin taphonomic window”. Geology. 31 (9): 769—772. Bibcode:2003Geo....31..769O. doi:10.1130/G19193.1. 
  8. ^ Butterfield, N. J. (2007). „Macroevolution and macroecology through deep time”. Palaeontology. 50 (1): 41—55. doi:10.1111/j.1475-4983.2006.00613.x . 
  9. ^ Carr M, Leadbeater BS, Hassan R, Nelson M, Baldauf SL (oktobar 2008). „Molecular phylogeny of choanoflagellates, the sister group to Metazoa”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 105 (43): 16641—6. Bibcode:2008PNAS..10516641C. PMC 2575473 . PMID 18922774. doi:10.1073/pnas.0801667105 . 
  10. ^ Love; Grosjean, Emmanuelle; Stalvies, Charlotte; Fike, David A.; Grotzinger, John P.; Bradley, Alexander S.; Kelly, Amy E.; Bhatia, Maya; Meredith, William; et al. (2009). „Fossil steroids record the appearance of Demospongiae during the Cryogenian period” (PDF). Nature. 457 (7230): 718—721. Bibcode:2009Natur.457..718L. PMID 19194449. S2CID 4314662. doi:10.1038/nature07673. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 5. 2018. g. Pristupljeno 7. 12. 2021. 
  11. ^ Maloof, Adam C.; Rose, Catherine V.; Beach, Robert; Samuels, Bradley M.; Calmet, Claire C.; Erwin, Douglas H.; Poirier, Gerald R.; Yao, Nan; Simons, Frederik J. (17. 8. 2010). „Possible animal-body fossils in pre-Marinoan limestones from South Australia”. Nature Geoscience. 3 (9): 653—659. Bibcode:2010NatGe...3..653M. doi:10.1038/ngeo934. 
  12. ^ „Discovery of possible earliest animal life pushes back fossil record”. 2010-08-17. 
  13. ^ Kliman, Richard M. (14. 4. 2016). Encyclopedia of Evolutionary Biology. Academic Press. str. 251. ISBN 9780128004265. 
  14. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Pristupljeno 23. 3. 2021. 
  15. ^ a b The Cambrian Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. novembar 2010) Palaeos.com (jezik: engleski)

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Era:
Periode: