Kadionica

Ne poistovećivati sa Kandilo.

Kadionica (grč. θυμιατηρια) je bilo koji tip posude koja služi za paljenje tamjana. Upotrebljava se u mnogim religijama taoizmu i budizmu (u Kini i Japanu), hinduizmu (u Indiji) i hrišćanstvu (češće kod pravoslavaca), a koristile su ih i druge drevne civilizacije kao Maje, na primer.

Glinena kućna kadionica i posuda za tamjan.

Kadionice u pravoslavlju

To su ručni sasudi za prinošenje kada Bogu i služe za kađenje ikona i naroda. Prilikom bogosluženja u hramovima, kao i tokom molitve u domovima, koristi se kadionica, koja u hrišćanskoj simbolici predstavlja čovečanstvo kroz Isusa Hrista: žeravica božanstvo, dok je dim dobar miris Sv. duha. O kađenju kao propratnoj radnji svedoče crkveni oci, koji ističu da se ovim činom poštuju svete ikone. Kađenjem vernika primaju se njihove molitve i dele osvećenja koja dolaze nevidljivo kao i miris tamjana.

Kućne kadionice

Kadionice u domu su obično ručne, napravljena od zemlje ili metala, i različitog su oblika u skladu sa hrišćanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta (od uglja ima neprijatan miris) i na žar se stavlja tamjan koji širi prijatan i blagouhan miris. Pošto u gradovima često nema žara, koristi se specijalni briket u kolutićima koji zamenjuje žar.

Kadionica i žar u njoj, simbolizuju žarku ljubav prema veri i toplotu hrišćanske duše. Miris tamjana simbolizuje blagodat Svetoga duha. Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domaćin kadi, držeći u desnoj ruci kadionicu i njome čini znak krsta. Kade se prvo stariji pa mlađi. Kadionica se drži na svečanom mestu u kući.

Galerija

• 
  Otvorena kadionica pre stavljanja tamjana za kađenje.
• 
  Proces stavljanje tamjana radi sagorevanja u svrhu kađenja.
• 
  Kadionica iz manastira Ljubostinja (XIV vek).