Ismihan-sultanija (ćerka Selima II)

ћерка Селима II

Sultanija Ismihan (tur. Ismihаn Sultan 15458. avgust 1585) je bila osmanska sultanija, kći sultana Selima II i sultanije Nurbanu. Bila je udata za velikog vezira Mehmed-pašu Sokolovića.

Ismihan-sultanija
Lični podaci
Datum rođenja1545.
Mesto rođenjaManisa, Osmansko carstvo
Datum smrti8. avgust 1585.(1585-08-08) (39/40 god.)
Mesto smrtiIstanbul, Osmansko carstvo
GrobDžamija Mehmed-paše Sokolovića
Porodica
Supružnik
PotomstvoIbrahim-beg
Safije-sultanija
Gevher-sultanija
RoditeljiSelim II
Sultanija Nurbanu
DinastijaOsmanska dinastija
sultanija Osmanskog carstva

Biografija

uredi

Sultanija Esmahan je rođena u Manisi, gde je njen otac službovao kao naslednik sultana Sulejmana. 1. avgusta 1562. godine se udala za Mehmed-pašu Sokolovića, koji će kasnije postati veliki vezir i najmoćniji čovek u Osmanskom carstvu. Rodila mu je jednog sina, Sultanazada Ibrahima. Bila je jako uticajna u haremu svoga oca i brata, te odgovorna za brojne intrige. Nakon Sokolovićeve smrti, bila je udata za 1584. za Ali-pašu. Sultanija Esmahan je umrla u Istanbulu 1585. godine. Sahranjena je u džamiji svog prvog supruga.

Imala je tri sina koja su umrla kao odojčad, ili kao jako mala: godine, sahranjeni su pored oca:

  • Sultanzade Mehmed (1566—1567)
  • Sultanzade Ahmed (1563—1567)
  • Sultanzade Mahmud (5. avgust 1585-24. septembar 1585) - umro je četrdeset dana nakon smrti majke

Sultanija Esmahan je imala samo troje dece iz braka sa Mehmed-pašom Sokolovićem koji su je nadživeli:

  • Safije-sultanija (1563—nakon 1588) - najstarije dete Esmahan sultanije i Mehmed-paše. Prvi put je udata oko 1577. godine za namesnika Bude Sokolu Mustafa-pašu, rođaka njenog oca, koji je po naređenju sultana Murata pogubljen 30. septembra 1578. Udata drugi put 1581. godine za Džafer-pašu (1523—21. januar 1587) takođe namesnika Bude. U drugom braku je imala blizance, Mehmeda i Džafera, rođene malo nakon smrti oca, koji su umrli u detinjstvu.
  • Sultanzade Ibrahim-beg (1565—1622) - nazivan i Ibrahim-han. Bio je postavljen za namesnika Bude. Imao je moćne potomke koji su viđeni kao potencijalni naslednici prestola 1703. godine tokom pobune protiv sultana Mustafe II. Kada je umro 1621, sahranjen je pored svog oca. Imao je ćerku Hatidže.
  • Gevher-sultanija (1577—1638) - najmlađe dete svojih roditelja. Prvi brak je sklopila sa Abdulbaki-begom, sinom Humašah-sultanije iz braka sa Lala Mustafa-pašom[1]. Tokom 1638. godine, veliki vezir je saznao da je odgovorna za nestanak nekoliko plemića i uglednih trgovaca, koje je ubijala uz pomoć svojeg domaćinstva da bi nezakonito preuzimala njihovo bogatstvo. Nakon što su tela nestalih nađeni u podzemnoj cisterni ispod njene palate, pogubljena je po naređenju Murata IV.

Reference

uredi
  1. ^ Allahverdi 2016, str. 3

Vidi još

uredi