Irina Komnina Paleologina

Irina Komnina Paleologina (grčki: Εἰρήνη Κομνηνή Παλαιολογίνα; 12181284), posle 1261. godine, poznata po monaškom imenu Evlogija (Ευλογια), bila je starija sestra vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa. Prvobitno bliska caru, njeno protivljenje Uniji crkava 1273. godine, dovelo je do njihovog otuđenja, pa čak i do intriga Irene protiv cara Mihaila VIII u koje su umešani strani vladari. Kao rezultat toga, bila je zatvorena do kraja njegove vladavine. Posle Mihailove smrti, ohrabrila je cara Andronika II Paleologa da odbaci Uniju.

Život

uredi

Irena je rođena oko 1218. godine, kao druga ćerka mega domestika Andronika Paleologa i Teodore Anđel Paleolog.[1][2] Oko 1240. godine, udala se za Jovana Kantakuzina Komnina Anđela, koji je umro nešto pre 1257. godine.[3][4] Posle muževljeve smrti, Irina se zamonašila i primila monaško ime Evlogija.[5] Ne zna se kada se to tačno dogodilo,[6] ali je ona postala monahinja do 1261. godine.[7]

 
Irinin brat, vizantijski car Mihailo VIII Paleolog.

Irena je bila bliska sa svojim mlađim bratom carem Mihailom VIII Paleologom, na koga je imala veliki uticaj.[8] Istoričar Georgije Pahimer izveštava o tome kako je ona uveravala Mihaila da će on biti budući car koji će povratiti Konstantinopolj od Latinskog carstva;[9] 1261. godine, ona mu je donela vest o tome da je oslobođen Carigrada.[10][11]

Pahimer takođe naglašava Irenin politički uticaj, uključujući i pitanje legitimnog cara, mladog cara Jovana IV Laskarisa. Da bi zaštitila prava Mihailovog sina, Andronika II Paleologa, Irena je nagovarala svog brata da cara Jovana IV Laskarisa potpuno ukloni sa vlasti. Car Jovan IV Laskaris je na kraju bio oslepljen.[12][13] Takođe je igrala ulogu u osramoćenju i kasnijem oslepljenju generala Jovana Makrena.[14] Udaja njene ćerke Marije za bugarskog vladara cara Konstantina I Tiha Asena 1268/69. godine, dodatno je ojačala njenu političku poziciju.[15]

Međutim, ona je odbacila Mihailovo prihvatanje Unije crkava 1273. godine, i postala je vođa antiunionističke frakcije na dvoru.[16] Njen odnos sa bratom pretvorio se u ogorčeno neprijateljstvo. Car Mihailo VIII ju je proterao u tvrđavu Gregorija u Nikomedijskom zalivu.[17] Neprijateljstvo između njih dvoje je bilo takvo, da je posle Mihailove smrti Irina zabranila njegovoj udovici carici Teodori da se moli za njega.[18] Irena takođe nije oklevala da uključi svog zeta u antiunionističku stranku: uz pomoć svoje ćerke podstakla je cara Konstantina I Tiha protiv cara Mihaila VIII, pa čak i bezuspešno pokušala da sklopi savez protiv Vizantije između Bugarske i Mamelučkog sultanata.[19]

Nakon što je car Mihailo VIII umro 1282. godine, car Andronik II Paleolog je odbacio Uniju, delimično zahvaljujući uticaju svoje tetke.[20][21] Irena je umrla početkom decembra 1284. godine.[22]

Porodica

uredi

Irininog muža Jovana Kantakuzina Komnina Anđela, Donald Nikol poistovećuje sa pinkernom Jovanom Kantakuzinom.[23][24] Poznata deca ovog para su:[25][26]

Reference

uredi
  1. ^ Kazhdan 1991, str. 1557–1560
  2. ^ Cheynet & Vannier 1986, str. 178.
  3. ^ Radic 2002.
  4. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  5. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  6. ^ Macrides 2007, p. 380 (note 2).
  7. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  8. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  9. ^ Radic 2002.
  10. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  11. ^ Radic 2002.
  12. ^ Radic 2002.
  13. ^ Macrides 2007, p. 380 (note 2).
  14. ^ Radic 2002.
  15. ^ Radic 2002.
  16. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  17. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  18. ^ Radic 2002.
  19. ^ Radic 2002.
  20. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  21. ^ Radic 2002.
  22. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  23. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  24. ^ Nicol 1968, str. 15
  25. ^ PLP, 21360. Παλαιολογίνα, Εἰρήνη Κομνηνή.
  26. ^ Nicol 1968, str. 15

Literatura

uredi
  • Cheynet, Jean-Claude; Vannier, Jean-François (1986). Études Prosopographiques (in French). Paris: Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-110-4.
  • Geanakoplos, Deno John (1959). Emperor Michael Palaeologus and the West, 1258–1282: A Study in Byzantine-Latin Relations. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. OCLC 1011763434.
  • Kazhdan, Alexander, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Macrides, Ruth (2007). George Akropolites: The History – Introduction, Translation and Commentary. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921067-1.
  • Nicol, Donald (1968). The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460: A Genealogical and Prosopographical Study. Dumbarton Oaks studies 11. Washington, DC: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. OCLC 390843.
  • Radic, Radivoj (2002). "Eirene Palaiologina". Encyclopedia of the Hellenic World, Asia Minor. Athens: Foundation of the Hellenic World.
  • Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer; Sturm-Schnabl, Katja; Kislinger, Ewald; Leontiadis, Ioannis; Kaplaneres, Sokrates (1976–1996). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit (in German). Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3003-1.