Incident na ostrvu Tri milje
Ostrvo tri milje (engl. Three Mile Island) je ostrvo površine 3,3 kvadratnih kilometara na reci Saskvehana u Pensilvaniji (SAD) i ime nuklearne elektrane. Ime ovog ostrva se veoma često povezuje sa havarijom 28. marta 1979. godine, kada se delimično otopilo jezgro reaktora TMI-2 nuklearne elektrane Ostrvo tri milje. Naziv reaktora nije izveden iz dimenzija ostrva na kome se nalazi, već iz činjenice da se nalazi 3 mi (4,8 km) od gradića Midltaun (engl. Middletown). Elektrana se sastojala iz dva reaktora tipa PWR (engl. TMI-1 i engl. TMI-2).
-2.jpg)
Opis havarije
urediGlavna pumpa za vodu, koja je hladila sekundarni prsten elektrane, isključila se neočekivano oko 4 sata ujutru 28. marta 1979. godine. Kvar je nastao usled mehaničkih i električnih problema (koji su bili česti) što je dovelo do toga da generator pare prestane da hladi vodu primarnog prstena. U ovom slučaju elektrana ima rezervne sisteme hlađenja zone, što znači da ovo iznenadno isključenje pumpi ne bi trebalo da ima nikakve posledice na nuklearnu bezbednost i samu elektranu.
- Posle 2 sekunde se automatski zaustavila parna turbina i generator električne energije a šipke za regulaciju su se spustile u aktivnu zonu reaktora. Automatski se sva para iz generatora pare odvodi na kondenzator a ne na turbinu.
- Nakon 5 sekundi pritisak i toplota su nastavili da se povećavaju u primarnom prstenu reaktora. Spuštanjem šipki za regulaciju potpuno u središtu, došlo je do prestanka rada reaktora. S obzirom da su temperatura i pritisak, dostigli visoke vrednosti u reaktoru, postepeno je voda premeštana u kompenzator zapremine koji se nalazi odmah iznad reaktora a koji ima za ulogu da snizi pritisak i temperaturu u zoni reaktora. Nakon izjednačavanja pritiska, ventil na kompenzatoru bi trebalo da se automatski zatvori.
- 12 sekundi - Pritisak je počeo da opada u reaktoru (što je bilo poželjno) ali sigurnosni ventil na pomenutom kompenzatoru, koji je trebalo da se automatski zatvori, nije se zatvorio. U kontrolnom punktu ništa nije ukazivalo na to da se sigurnosni ventil nije zatvorio. Pritom se pogoršao odvod energije iz reaktora. Voda, koja se automatski menjala u paru na tako visokoj temperaturi, je počela neograničeno da teče iz reaktora u kompenzator zapremine, s obzirom da je ventil ostao otvoren.
- 2min - Upalio se sistem automatskog hlađenja u slučaju havarije kako bi kompenzovao otok vode iz primarnog prstena elektrane.
- 4min - Voda u reaktoru je provrela, povećao se njen nivo u središtu reaktora čak do sigurnosnog ventila. Operatori reaktora, ne znajući da je ventil otvoren, povećanje količine vode su protumačili kao uzrok automatskog hlađenja i ugasili su pumpu za vodu, misleći da je vode bilo previše (a u stvari vode je bilo nedovoljno).
- 8min - Operatori su shvatili da im je takođe zatvoren jedan sigurnosni ventil, koji je trebalo da pusti pomoćni sistem hlađenja odmah na početku celog ovog procesa, odmah nakon što je pumpa koja je hladila sekundarni prsten prestala sa radom. Uspeli su da otvore ovaj ventil, ali kako je hladna voda odjednom naletela na isušene i ugrejane šipke generatora pare, šipke u generatoru pare počinju da pucaju i propuštaju vodu sa primarne strane na sekundarnu stranu.
- 10min - Voda je isticala iz reaktora, pritisak se smanjivao, voda dalje vri u reaktoru, stoga su operatori mislili da vode ima dovoljno i da je para samo u gornjem delu reaktora.
Nakon određenog vremena, kompenzator zapremine se napunio vodom i parom, i na njemu puca membrana. Preko te membrane se para prenela u specijalan kontejnment u kome se nalazi ceo primarni prsten elektrane.
- 2sata - Povećala se radioaktivnost vode u primarnom prstenu.
- 2sata 15min - Izmerena je povećana radioaktivnost i oko elektrane.
- Došlo je do isparavanja velike količine vode koja je trebalo da hladi reaktor i usled toga je došlo do otkrivanja gorivnih šipki. Bez dovoljnog hlađenja, pri visokoj temperaturi od oko 1000 celzijusa, došlo je do topljenja gorivnih šipki. Usled ovoga, cela havarija je na međunarodnoj skali za nuklearne događaje ocenjena sa 5 od 7, s obzirom da je imala velike posledice na sam reaktor i elektranu, iako je do životne sredine pušteno minimalo radioaktivnih materija.
- 2sata 22min - Operateri su zaustavili otok vode iz primarnog prstena elektrane. To je dovelo do pogoršanja hlađenja aktivne zone reaktora, njegovog središta.
- 3sata 20min - Ponovljeno je hlađenje u slučaju havarije. Ubacivana je nova, hladna voda, tako da više nije dolazilo do pregrevanja aktivne zone reaktora.
Prilikom ove katastrofe, nije došlo do ozračenja osoblja koje opslužuje reaktor.
Tih godina, u Americi se planirala izgradnja 129 nuklearne elektrane. Nakon nesreće koja se dogodila, realizovano je samo 53 projekta. Važno je napomenuti, da je pre nesreće oko 70% populacije podržavalo američki nuklearni program, dok je posle nesreće ovaj broj pao na 50% i vremenom je bivao sve manji i manji.
Čišćenje elektrane je počelo u avgustu 1979. godine i završeno je krajem 1993. godine. Od 1985. do 1990. godine, skoro 100 tona radioaktivnog goriva je uklonjeno iz ove nuklearne elektrane.
