Ikarus Sivi soko
Ikarus "Sivi soko" (ili Ikarus-Mikl L-1) je jugoslovenski jednomotorni, dvosedi, laki dvokrilni avion, koji se koristio kao avion za trenažu, početnu obuku pilota i panoramske letove (turistički aviona), između dva svetska rata.
| Ikarus Sivi soko | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | školski, turistički | |
| Posada | 1 | |
| Broj putnika | 1 | |
| Poreklo |  Kraljevina Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Ikarus Novi Sad | |
| Probni let | 1928. | |
| Uveden u upotrebu | 1928. | |
| Povučen iz upotrebe | 1932. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Ikarus | |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 6,70 m | |
| Visina | 2,35 m | |
| Raspon krila | 9,50 m | |
| Površina krila | 16,7 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 304 kg | |
| Maksimalna | 516 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 h Salmson AD 9 | |
| Snaga KEM-a | 30 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 40 ks | |
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
![Ikarus "Sivi soko"[1]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ikarus_L-1_right_front_L%27A%C3%A9ronautique_August,1929.jpg)
Projektovanje i razvoj
urediAvion "Sivi soko" je proizvela 1928. godine jugoslovenska firma za proizvodnju aviona Ikarus - pogon u Novom Sadu. Projektant aviona je bio inž. Josip Mikl tada tehnički direktor i glavni konstruktor Ikarusa i ovo mu je bio prvi projekt kopnenog aviona s obzirom da je bio stručnjak i godinama se bavio projektovanjem hidroaviona. Po projektantu avion se popularno zvao i Ikarus-Mikl L-1[2].
Tehnički opis
uredi
Avion je bio opremljen vazduhom hlađenim devetocilindričnim radijalnim motorom Salmson AD 9 snage 40 - 45 KS, na koga je bila pričvršćena dvokraka drvena elisa fiksnog koraka. Noseća konstrukcija trupa aviona je bila mešovita od drveta čelika i duraluminijuma. Rep je potpuno metalni. U trupu su se nalazile dve kabine u tandem rasporedu (jedna iza druge). Avion "Sivi soko" je bio dvokrilac ali ne klasičan. Krila su mu bila pravougaonog oblika sa polukružnim krajevima, gornje krilo je imalo veći razmah od donjeg i bilo je pomereno ka kljunu aviona. Gornje krilo je bilo izvedeno kao kod aviona visokokrilca (parasol), izdignuto na baldahin i poduprto upornicama V oblika čiji su se spojeni krajevi oslanjali na trup aviona a razdvojeni su podupirali ramenjače krila. Konstrukcija krila je kombinacija drveta i duraluminijuma a obloga je od platna. Rezervoar od 47 litara u obliku krila je od duraluminijuma, smešten na sredini baldahina na spoju krila tako da sa dve polovine krila čini celinu. Donje krilo je bilo samonoseće, debnjeg profila od gornjeg krila, drvene konstrukcije sa dve ramenjače a obloženo drvenom lepenkom. Gornje i donje krilo kod ovog aviona nisu bila spojena nikakvim upornicama niti zatezačima i predstavljale su nezavisne konstruktivne celine i u tome je bila specifičnost ovog aviona.
Stajni trap je bio klasičan fiksan sa nezavisnim gumenim točkovima, bez osovine sa razmakom između točkova od 1,6m. Točkovi su bili vezani za čelične trouglaste viljuške koje su svojim kracima bile vezane za sredinu trupa aviona a vertikalni nosači su jednim svojim krajem bili vezani sa spojem viljuške i rukavca točka a drugim krajem za noseću konstrukciju trupa. U vertikalnim nosačima stajnog trapa bili su ugrađeni elastični amortizeri sa gumenim prstenima koji rade na kompresijonom pricipu. Na kraju repa aviona nalazila se elastična drljača kao treća oslona tačka aviona. Za poletanje ovom avionu je bila potrebna poletna staza od 60m a za sletanje 50m.
Zemlje koje su koristile avion Ikarus "Sivi Soko"
urediOperativno korišćenje
urediAvion Ikarus "Sivi soko" je projektovan i prototip napravljen 1928. godine. Izvesno vreme je bio u vlasništvu Fabrike aero i hidroplana Ikarus A. D. iz Novog Sada koja ga je koristila za ispitivanja, prezentacije i reklamu. U leto 1929. godine avion je dobio registarsku oznaku UN-KPS. Ovaj avion je sa jednim slovenačkim pilotom poslat na međunarodno takmičenje turističkih aviona (Challenge Internationale de Tourisme), koje se odvijalo od 4. avgusta 1929. godine i Parizu. "Sivi soko" je bio jedini avion iz Jugoslavije i ubačen je u englesku ekipu sa oznakom H8. Nažalost, avion je bio eliminisan na tehničkim probama zbog velike potrošnje goriva.
Avion "Sivi soko" je kršten imenom "Naša nada" u Novom Sadu 13. aprila 1930. godine. Kuma mu je bila gospođica Dunđerski ćerka dr. Gedeona Dunđerskog suvlasnika Ikarusa koji je ovaj avion poklonio Udruženju rezervnih avijatičara (URA)[3]. Aprila meseca 1930. godine prelazi u vlasništvo Udruženja rezervnih avijatičara iz Beograda, gde je služio za trenažu rezervnih pilota ovog udruženja. Nakon pripajanja URA Kraljevskom Aero Klubu, "Sivi soko" prelazi u vlasništvo Središnje uprave Aero Kluba iz Beograda koja ga februara meseca 1932. godine otpisuje i briše iz registra civilnih aviona.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Le biplan "Ikarus" Mickl L-1
- ^ Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. YU-Beograd: Ikarbus.
- ^ Mikić, Sava (1933), Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
Literatura
uredi- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije. 2. Beograd. ISBN 978-86-901623-4-5.
- O. Petrović; Civilni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije 1925 do 1941, Let 1. Beograd, 2004.
- Mikić, Sava (1933), Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
- Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. YU-Beograd: Ikarbus.
- Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.
- Radovanović, Radovan (2015). Nebojša D. Đokić. „FABRIKA IKARUS I POČECI SRPSKE VAZDUHOPLOVNE IDUSTRIJE”. „ZAPISI“ Godišnjak Istorijskog arhiva Požarevac (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijskog arhiva Požarevac. 4: 179 — 192. ISSN 2334-7082.
- Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082.