Izabela Francuska

Izabela Francuska
Izabela Francuska
	Izabela Francuska
Lični podaci
Datum rođenja	1295.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	22. avgust 1358. (62/63 god.)
Mesto smrti	Dvorac Rising, Kraljevina Engleska
Porodica
Supružnik	Edvard II Plantagenet
Potomstvo	Edvard III Plantagenet, Jovan od Kornvola, Eleonora od Vudstoka, Džoana Engleska
Roditelji	Filip IV; Džoana I od Navare
Dinastija	Kapeti
Engleska kraljica
Period	1308-1327
Prethodnik	Margareta Francuska, kraljica Engleske
Naslednik	Filipa od Enoa

Izabela Francuska (1295 - 22. avgusta 1358) je bila supruga kralja Engleske Edvarda II.

Biografija

Dugoočekivana kćer francuskog kralja Filipa IV verila se za engleskog prestolonaslednika Edvarda II nedugo po svom rođenju. Osnovni razlog za veselje zbog njenog rođenja na francuskom dvoru bilo je upravo to već unapred dogovoreno venčanje. Kako su tadašnji engleski i francuski kralj imali velika teritorijalno sporna pitanja oni su ih nastojali uvek rešiti uz pomoć kraljevskih venčanja i miraza. Prvo takvo venčanje je bilo ono između francuske princeze Margarete koja je imala samo 17 godina i 60-godišnjeg Edvarda I. To venčanje dogodilo se još 1299. godine, nakon čega se čekalo manje od devet godina da bi došlo do venčanja Izabele stare dvanaest godina s novim engleskim kraljem Edvardom II starim dvadeset i sedam godina.

Iako je tokom braka rođeno četvoro dece, on nije bio sretan. Problem koji Izabela nikada ne oprašta mužu su njegove javno iskazane homoseksualne sklonosti. O tome je li stvarni razlog za njenu pobunu protiv muža bilo Edvardovo uzdizanje svojih ljubimaca iznad žene ili Izabela koja je našla ljubavnika s kojim se nije mogla družiti danas se više ne može utvrditi.

Godine 1325. Izabela i Rodžer Mortimer Vigmorski dižu, uz pomoć Izabelinog brata, francuskog kralja Karla X, bunu protiv Edvarda II. U trenutku kada se njena plaćenička vojska iskrcava u Engleskoj 21. septembra 1326. godine niko ne želi braniti nesposobnog kralja. Formalno svrgavanje kralja se izvršava 25. januara 1327. u trenutku krunisanja Edvarda III za kralja Engleske. Vlast tada preuzimaju Izabela i Mortimer kao regenti maloletnog kralja. U tom svojstvu oni naređuju pogubljenje zatvorenog Edvarda II.

Taj događaj njen sin nikad nije oprostio svojoj majci. U trenutku sticanja punoletnosti Edvard III naređuje pogubljenje Mortimera radi pobune protiv kralja Edvarda II, dok je Izabela sinovom odlukom osuđena na život u manastiru. Bez obzira na presudu, Izabeli je bilo dopušteno posećivati dvor, tako da je u 14. veku doživela retko zadovoljstvo da ugleda svoju praunuku pre vlastite smrti 22. avgusta 1358. godine.

Od sve dece kralja Filip IV Izabela je poslednja vladala, iako ne Francuskom i ne kao kraljica nego regentkinja. Njen sin Edvard III će, koristeći se svojim precima po Izabelinoj strani, započeti Stogodišnji rat smatrajući da ima pravo na francusku krunu kao jedini unuk Filipa ΙV.

Porodično stablo

16. Luj VIII

8. Luj IX

17. Blanka od Kastilje

4. Filip III

18. Ramon Berenger IV od Provanse

9. Margareta od Provanse

19. Beatriče Savojska

2. Filip IV

20. Petar II Aragonski

10. Đaume I od Aragona

21. Marija od Monpeljea

5. Izabela Aragonska

22. Andrija II Arpadović

11. Jolanda od Ugarske

23. Jolanda od Kurtenea

1. Izabela Francuska

24. Teobald III od Šampanje

12. Teobald I od Navare

25. Blanka od Navare

6. Enrike I od Navare

26. Archambaud VIII of Bourbon

13. Margareta od Burbona

27. Alix of Forez

3. Huana I od Navare

28. Luj VIII (=16)

14. Robert I od Artoa

29. Blanka od Kastilje (=17)

7. Blanš od Artoa

30. Henri II, vojvoda Brabanta

15. Matilda od Brabanta

31. Marija od Hoenštaufena

Vidi još

Engleske kraljice

Izvori

Ainsworth, Peter. (2006) Representing Royalty: Kings, Queens and Captains in Some Early Fifteenth Century Manuscripts of Froissart's Chroniques. in Kooper (ed) 2006.
Kibler, William W. (1995) Medieval France: an Encyclopedia. London: Routledge.
Kooper, Erik (ed). (2006) The Medieval Chronicle IV. Amsterdam: Rodopi.
Lord, Carla. (2002) Queen Isabella at the Court of France. in Given-Wilson (ed) (2002).