Igumanija Jovana (Srbović)
Jovana (svetovno Sevastija Srbović; Donja Belica kod Struge, 10. jun 1916 — Manastir Vavedenje, 1. mart 1992) bila je srpska igumanija Manastira Sretenja i Vavedenja.
| Jovana (Srbović) | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Sevastija Srbović |
| Datum rođenja | 10. jun 1916. |
| Mesto rođenja | Donja Belica kod Struge, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 1. mart 1992. (75 god.) |
| Mesto smrti | Manastir Vavedenje kod Čačka, SFRJ |
| Grob | Manastir Vavedenje kod Čačka |
| Roditelji | Antonije i Poliksenija |
| igumanija Manastira Sretenja | |
| Godine | 1951—1975 |
| Prethodnik | Ana Adžić |
| Naslednik | Minodora Šišović |
| igumanija Manastira Vavedenja | |
| Godine | 1975—1992 |
| Naslednik | Iraida Milinković |
Biografija
urediIgumanija Jovana (Srbović) rođena je u selu Donja Belica kod Struge u Makedoniji, 10. juna 1916. godine. Roditelji su joj Antonije i Poliksenija Srbović, trgovci iz Struge. Na krštenju dobila je ime Sevastija. Od detinjstva bolovala je od paralize, koja se iz godine u godinu sve više pogoršavala. Usled te bolesti napustila je i osnovnu školu, svršivši svega dva razreda.[1]
Posle smrti Sevastijinog oca, njena majka Poliksenija odlazi u manastir Kalište i tamo posle izvesnog vremena prima monaški postrig od vladike Nikolaja, dobivši monaško ime Paraskeva. Mala i bolesna Sevastija takođe odlazi s majkom u Kalište. Tamo u manastiru ostaje sve do 1936. godine. Pored svoje majke i manastirskih sestara ona se toliko navikla na manastirski život da je i sama zaželela da se u manastiru zamonaši.
Kad je 1936. godine arhimandrit Rafailo poveo iz Kališta u Manastir Jovanje 12 sestara, sa njima je pošla i sestra Sevastija. Bila je malog rasta, punačka i blagodatnog izgleda, ali ničim nije odavala neku osobitu sposobnost. Vladika Nikolaj Velimirović je sve to i sam osetio i doneo odluku da je odmah po prelazu iz Makedonije u Jovanje na Blagovesti 1936. godine zamonaši. To je valjda bilo i prvo monašenje u devičkom Jovanju. Na monašenju je Sevastija dobila monaško ime Jovana.[2]
Godine 1951. mati Jovana je iz Manastira Jovanja premeštena i postavljena za igumaniju u Manastiru Sretenje na Ovčaru, u kojem je već bilo 20 sestara. Zamenivši igumaniju Anu Adžić, mati Jovana se, zahvaljujući svome smirenju, veoma dobro uklopila u novo sestrinstvo. Ali kada je episkop žički Vasilije Kostić odlučio da Manastir Vavedenje od parohijske crkve ponovo vrati i pretvori u ženski manastir, on u Manastiru Sretenju postavlja za igumaniju namesnicu, stariju i iskusniju monahinju Minodoru Šišović, a igumaniju Jovanu sa 11 sestara premešta u Manastir Vavedenje.[3]
Tako mati Jovana, puna vere i blagodatne sile Božje, osniva novo sestrinstvo u ovom manastiru, možda najstarijem među Ovčarskim manstirima, 1975. godine. Pod njenim rukovodstvom Manastir Vavedenje je tako obnovljeno i uređeno kao nikada ranije. Kada je osetila da će promeniti ovim svetom, pripremila je i naimenovala za novu igumaniju iskusnu i veoma sposobnu monahinju Fevroniju. Upokojila se 1. marta 1992. godine i sahranjena je u manastirkoj porti u monaškom groblju.
Reference
uredi- ^ „Liturgijsko sabranje u manastiru Vavedenju | Srpska Pravoslavna Crkva [Zvanični sajt]”. www.spc.rs (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 21. 10. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-21.
- ^ „Srpsko Nasledje”. www.srpsko-nasledje.rs. Arhivirano iz originala 17. 04. 2021. g. Pristupljeno 2021-10-21.
- ^ Vaznesenje, Manastir (16. januar 2016). „Srpski pravoslavni manastir Vaznesenje: Liturgijsko sabranje u manastiru Vavedenju”. Srpski pravoslavni manastir Vaznesenje. Pristupljeno 2021-10-21.
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |