Ivo Senković i aga od Ribnika

Ivo Senković i aga od Ribnika je srpska narodna epska pesma uskočkog ciklusa. U pesmi mladi Ivo Senković na megdanu spasava ugled i čast uskočke porodice. Glavni nosioci radnje su: stari Đurađ Senković, njegov sin, još dete, Ivo Senković, aga od Ribnika koji oličava tuđinsku vlast.

Radnja

Aga od Ribnika, iskusni ratnik i megdandžija, poziva ostarelog Đurđa Senkovića na megdan, postavljajući mu ponižavajuće uslove: ako ne izađe na megdan, da mu „prede gaće i košulje“, što je u prirodi posla ženska rabota. Nemoćan da krene u borbu, i odbrani čast, a suočen sa poniženjem, Đurađ Senković plače. Šesnaestogodišnji sin, Ivo Senković, hoće da zameni oca na megdanu, iako nije vešt, niti zna za iskušenja na megdanu. Ljubav prema ocu i odsustvo straha dva su razloga što se odlučio na ovu avanturu. Stari Đurađ ga suočava sa opasnostima koje ga tamo očekuju. Hteo bi da ga otrezni od mladalačkog zanosa; da ga pokoleba. Dočarava mu sliku strašnog izgleda age od Ribnika:

• ruho mu je zastrašujuće
• ogrnut je risovinom i samurovinom
• prek konja je međedovina
• koplje je kožom od vuka optočeno

Sve je preteće, zastrašujuće, od čega se može prepasti. Za Iva to su, ipak, samo kožetine, mrtve stvari.

Đurađ oseća strah jer je Ivo premlad, neiskusan, nerazuman (nepromišljen); brzo se zanese, u zanosu zaboravi, što može biti kobno. Videći da ga ne može zaustaviti, pomiren sa njegovom namerom da se bori, stari Đurađ mu daje savete kako da postupa sa konjem, kako da se odnosi prema agi od Ribnika:

„ Oštro gledaj, a oštro besedi,
oštro agu na mejdan izazivaj!... ”

Susret Ive i age od Ribnika

Susretom između mladog Iva i age od Ribnika započinje zaplet. Turčin se ne plaši mladog megdandžije. On bi hteo da ga privoli na miran susret, da ga zarobi i za njega traži otkup. Međutim, u toj nameri ne uspeva. Prkosni Ivo odbija poziv na mir, na predaju. Iako je još mlad, za njega je to ponižavajuće. Ponos je iznad svega. U ovom izazivanju on se ponaša kao stari megdandžija, u čemu sledi savet oca:

„ ... nisam došo da se predajem,
već sam došo da se ogledamo
i junački mejdan podelimo;
već na mejdan, ako žena nisi,
jer mi nije dugo za stajanje! ”

Reakcija age od Ribnika

Ovakav pristup dečaka iznenadio ga je, zatim naljutio („ciknu aga kano zmija ljuta“). U njemu je izazvao bes. Na konju, sa oružjem u ruci, on se ponaša samouvereno, oseća se moćnim („pa poviknu kao zmaj ognjeni“). Osećajući nadmoć, on daje prednost mladom Ivu, ali ga ovaj odbija. Od smrti ga spasava konj koji poznaje strategiju neprijatelja („kleče dorat u zelenu travu,/ Ivu kolje visoko nadmaši“).

Literatura

• Književnost, srpski jezik, kultura izražavanja: za 7. razred osnovne škole: priručnik za učenike / Časlav Đorđević, Mirjana Sekulić Petrović; Novi Sad, 2008.

Vidi još

• Ropstvo Janković Stojana