Ivan Turgenjev
Ivan Sergejevič Turgenjev (rus. Ива́н Серге́евич Турге́нев; Orel, 9. novembar 1818 — Bužival, 3. septembra 1883) je bio ruski književnik i dramaturg.
| Ivan Turgenjev | |
|---|---|
 Ivan Turgenjev, fotografija Nadara | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Ivan Sergejevič Turgenjev |
| Datum rođenja | 9. novembar 1818. |
| Mesto rođenja | Orel, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 3. septembar 1883. (64 god.) |
| Mesto smrti | Bužival, Francuska |
| Književni rad | |
| Najvažnija dela | Očevi i deca |
| Potpis |  |
| Moskovski državni univerzitet Lomonosov, Državni univerzitet u Sankt Peterburgu, Humboltov univerzitet u Berlinu | |
Njegovo delo Očevi i deca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. veku. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizam kome je suprotstavio „pozitivnog heroja”. Osim toga poznat je i po zbirci pripivedaka Lovčevi zapisi koja je prvi put štampana 1852.
Biografija
urediIvan Turgenjev je rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici 1818. godine.[1][2] Prvih 9 godina života proveo je na imanju svoje majke Spaskoje-Lutovinovo u Orelskoj guberniji.[3] Bogati roditelji su mu obezbedili dobro obrazovanje.[4] Školovao se kod kuće, a kasnije u internatu u Moskvi. Počeo je da studira filologiju 1833. na Univerzitetu u Moskvi, studije je nastavio u Sankt Peterburgu (1834—1837) i Berlinu (1838—1841).[5] Posle povratka u Rusiju 1841, počeo je da radi kao činovnik u ministarstvu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Taj posao je napustio posle dve godine da bi se posvetio književnom radu.
Turgenjev je odbacivao politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I. Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850. Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju. Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju kojim je zaobišao zvanične cenzore. Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861. prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti.[5] U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama.
Ljubavni život
urediPisac je imao ljubavnu vezu sa Avdotjom Jermolajevom, koja je radila kao švalja na imanju Spasko i iz te veze vanbračnu ćerku Pelagiju, što je u vreme piščevog života bilo veliko opterećenje za devojku, pa je ćerku smestio u jedan pansion u Parizu.
U jesen 1843, u Petrogradu je gostovala Italijanska opera, a među članicama i pevačica španskog porekla Polina Garsija Viardo, sa kojom se pisac upoznao i u koju se zaljubio toliko da kad je opera završila gostovanje, pisac je napustio državnu službu da bi otišao u inostranstvo sa primadonom sa kojom je živeo do njene smrti.
Književni rad
urediIako je pisao još kao student, prvo objavljeno delo Turgenjeva je Paraša. Jedna od bitnih osobina proze Turgenjeva je da je rusko selo pomerio sa periferije dešavanja u sam centar zbivanja. On prvi stvara brojnu galeriju ruskih likova seljaka. To naročito dolazi do izražaja u Lovčevim zapisima.
Turgenjev se u književnosti afirmisao pre svega kao romanopisac iako je pisao i drame, brojne zbirke pripovedaka i pesme. Najpoznatiji romani su Ruđin, Plemićko gnezdo, Očevi i deca, Uoči novih dana itd. Osobina njegovih romana je da piše o najaktuelnijim problemima svog vremena. Lik suvišnog čoveka postojao je u delima ruskih pisaca i pre Turgenjeva (Aleksandar Puškin, Mihail Ljermontov itd.), ali on je prvi uveo taj naziv u književnost pripovetkom Dnevnik suvišnog čoveka.
Od ostalih pripovedaka značajna je priča Prolećne vode, koja nosi gotovo sve osobine Turgenjevljevog motiva ljubavi. Napisao ju je kada se vraćao preko Italije i Švajcarske u Nemačku pa je doživeo zanimljiv susret u Frankfurtu na Majni. I pripovetka Prva ljubav ima autobiografske elemente. To je priča o odnosu njegovog oca i majke ispričana kroz lik šesnaestogodišnjeg Vladimira Petroviča, koji predstavlja samog pisca. Osobine Turgenjevljevog tipa ruske žene prikazane su kroz tri lika: Natalije iz romana Ruđin, Asje iz istoimene pripovetke i Marjane u romanu Novina.
Nasleđe
uredi
Umetnička čistoća Turgenjeva učinila ga je miljenikom istomišljenika pisaca sledeće generacije poput Henrija Džejmsa i Džozefa Konrada, koji su obojica više voleli Turgenjeva nego Tolstoja i Dostojevskog. Džejms, koji je napisao ne manje od pet kritičkih eseja o Turgenjevljevom delu, tvrdio je da je "njegova zasluga forme prvog reda" (1873) i pohvalio je njegovu "izuzetnu delikatnost" zbog koje se čini da nas previše njegovih rivala drži, za poređenje nasilnim sredstvima, i upoznajte nas, za poređenje sa vulgarnim stvarima “(1896). Vladimir Nabokov, poznat po ležernom otpuštanju mnogih velikih pisaca, pohvalio je Turgenjevljevu „plastičnu muzičku prozu“ ali je kritikovao njegove „naporne epiloge“ i „banalno rukovanje zapletima“. Nabokov je izjavio da Turgenjev "nije veliki pisac, iako prijatan" i svrstao ga je na četvrto mesto među ruskim proznim piscima 19. veka, iza Tolstoja, Gogolja i Čehova, a ispred Dostojevskog. Njegove idealističke ideje o ljubavi, posebno odanost koju žena treba da pokaže mužu, cinično su pominjali likovi u Čehovljevoj „Anonimnoj priči“. Isaija Berlin pohvalio je Turgenjevljevu posvećenost humanizmu, pluralizmu i postepenim reformama nad nasilnom revolucijom kao najbolje aspekte ruskog liberalizma.
Bibliografija
urediOdabrani romani
uredi- 1857 - Rudin
- 1859 - Dvorianskoie gnezdo
- 1860 - Nakanune
- 1862 - Ottsi i deti
- 1867 - Dim
- 1872 - Vesne vodi
- 1877 - Novembar
Odabrana kraća beletristika
uredi- 1850 - Dnevnik suvišne osobe
- 1852 - Beleške jednog lovca
- 1854 - Mumu
- 1855 - Jakov Pasinkov
- 1855 - Faust
- 1858 - Asja
- 1860 - Prva ljubav
- 1870 - Stepski kralj Lir
- 1881 - Pesma pobedničke ljubavi
- 1883. - Clara Milich
Reference
uredi- ^ Turgenev coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 4, December 7, 1799 (in Russian)
- ^ Richard Pipes, U.S.–Soviet Relations in the Era of Détente: a Tragedy of Errors, Westview Press (1981), p. 17.
- ^ Lutovinov coat of arms by All-Russian Armorials of Noble Houses of the Russian Empire. Part 8, January 25, 1807 (in Russian)
- ^ Yuri Lebedev (1990). Turgenev. — Moscow: Molodaya Gvardiya, 608 pages. ISBN 978-5-235-00789-5. str. 8-103.
- ^ a b Turgenjev, Ivan Sergejevič. Izabrana dela. [Knj. ]2. Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2014. str. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
Literatura
uredi- Turgenjev, Ivan Sergejevič. Izabrana dela. [Knj. ]2. Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2014. str. 392—394. ISBN 978-86-7543-298-2.
- Milosav Babović: Ruska književnost XIX veka, Naučna Knjiga, Beograd, 1971; Napomene priređivača izabranih dela Turgenjeva, Matica srpska, Novi Sad, 1977.
- Cecil, David. 1949. "Turgenev," in David Cecil, Poets and Story-tellers: A Book of Critical Essays. New York: Macmillan Co.: 123-138.
- Freeborn, Richard. 1960. Turgenev: the Novelist's Novelist, a Study. London: Oxford University Press.
- Magarshack, David. 1954. Turgenev: a Life. London: Faber and Faber.
- Sokolowska, Katarzyna. 2011. Conrad and Turgenev: Towards the Real. Boulder: Eastern European Monographs.
- Troyat, Henri. 1988. Turgenev. New York: Dutton.
- Yarmolinsky, Avrahm. 1959. Turgenev, the Man, his Art and his Age. New York: Orion Press.
- Belogolovый N. A. (1897). Vospominaniя i drugie statьi, Koe-čto o bolezni I. S. Turgeneva. M.: Tipo-litografiя K.F. Aleksandrova.
- Generalova N. P. (2003). I. S. Turgenev: Rossiя i Evropa. Iz istorii russko-evropeйskih literaturnыh i obщestvennыh otnošeniй. SPb.: RHGI. ISBN 5-88812-192-4.
- Geršenzon M. O. Mečta i mыslь I. S. Turgeneva. — M.: Tovariщestvo «Knigoizdatelьstvo pisateleй v Moskve», 1919. — 170 s.
- Desse, R. (2009). Sumerki lюbvi. Putešestviя s Turgenevыm. M.: Tekst.
- Dostoevskiй F. M. (1972—1990). Polnoe sobranie sočineniй v 30 t. (33 kn.). V. G. Bazanov, F. Я. Priйma, G. M. Fridlender i dr (Akademiя nauk SSSR izd.). L.: «Nauka», Leningradskoe otdelenie.
- Žitova V. N. (1961). Vospominaniя o semьe I.S. Turgeneva. Redakciя teksta, vstupitelьnaя statья i kommentarii T. N. Volkovoй. Tula: Tulьskoe knižnoe izdatelьstvo.
- Zaйcev B. K. (1949). Žiznь Turgeneva. Pariž: YMCA Press. Arhivirano iz originala 01. 02. 2014. g. Pristupljeno 02. 02. 2023.
- Istoriя odnoй vraždы. Perepiska Dostoevskogo i Turgeneva / Pod red., s vved. i prim. I. S. Zilьberšteйna; predisl. N. F. Belьčikova. L.: Academia, 1928. VIII, 200 s., ill.
- Kleman M. K. Letopisь žizni i tvorčestva I. S. Turgeneva. M.; L., 1934
- Korovin V. L. Turgenev, Ivan Sergeevič // Эnciklopediя Krugosvet
- Letopisь žizni i tvorčestva I. S. Turgeneva (1818—1858) / Sost. Nikitina N. S.. SPb., 1995.
- Lotman L. M. (1979). I. S. Turgenev. Polnoe sobranie sočineniй i pisem v 30 t. 2. Pod red. Baskakova V. N. (2-e izd.). M.: Nauka.
- Lotman L. M. (1982). Rascvet realizma. Istoriя russkoй literaturы: V 4 t. 3. L.: AN SSSR. Institut russkoй literaturы.
- Markovič V. M. (1990). Russkie pisateli : Bibliografičeskiй slovarь. V 2 č. pod red. P. A. Nikolaeva. M.: Prosveщenie. str. 314—326. ISBN 5-09-001172-9.
- Nedzveckiй V. A.; Pustovoйt, Pёtr Grigorьevič; Poltavec, Elena Юrьevna (2000). I. S. Turgenev. V pomoщь prepodavatelяm, staršeklassnikam i abiturientam. M.: Izdatelьstvo MGU. ISBN 5211042999.
- Polяkova L. I. (1983). Povesti I. S. Turgeneva 70-h godov. K.: Naukova dumka.
- Turgenev i ego vremя: Sbornik. Pod red. N. L. Brodskogo. M.: Gosizdat. 1923.
- I. S. Turgenev: Materialы i issledovaniя: Sbornik. Pod red. N. L. Brodskogo. Orёl. 1940.
- I. S. Turgenev: Novыe materialы i issledovaniя. Literaturnoe nasledstvo. 76. Red. toma A. N. Dubovikov i I. S. Zilьberšteйn. M.: AN SSSR. 1967.
- Černov N. M. (2003). Provincialьnый Turgenev. Rossiя zabыtaя i neizvestnaя. Pod red. Blagovo V. A. M.: Centrpoligraf. ISBN 5-9524-0071-X.
- Šatalov S. E. (1979). Hudožestvennый mir I. S. Turgeneva. Otv. red. U. A. Guralьnik. Institut mirovoй literaturы im. A. M. Gorьkogo AN SSSR. M.: Nauka.
- Kurdюmova T. F. (1981). Turgenev v škole. Posobie dlя učiteleй. M.: Prosveщenie.
- Bogoslovskiй N. V. (1959). Turgenev. N. Bogoslovskiй (1-e izdanie izd.). M.: Molodaя gvardiя.
- Bogoslovskiй N. V. (1961). Turgenev. Žiznь zamečatelьnыh lюdeй. Pod red. G. E. Pomerancevoй (2-e izdanie izd.). M.
- Bogoslovskiй N. V. (1964). Turgenev. Žiznь zamečatelьnыh lюdeй. N. Bogoslovskiй (3-e izdanie izd.). M.
- Lebedev, Юriй Vladimirovič (1990). Turgenev. Žiznь zamečatelьnыh lюdeй. Vыp. 706. Юriй Lebedev. M. ISBN 5235007891.
- Krivenko, Sergeй Nikolaevič (1890). „Iz literaturnыh vospominaniй. Vospominaniя ob I. S. Turgeneve”. 39 (2) (Istoričeskiй vestnik izd.). SPb. Arhivirano iz originala 15. 04. 2019. g. Pristupljeno 02. 02. 2023.
- Nemzer A. S. Turgenev Ivan Sergeevič — žiznennый putь i tvorčestvo Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015)
- Obodovskiй K. P. (1893). „Rasskazы ob I. S. Turgeneve”. 51 (Istoričeskiй vestnik izd.). SPb.: 359—366. Arhivirano iz originala 02. 10. 2019. g. Pristupljeno 02. 02. 2023.
- Pospelov G. N. (1939). Literaturnaя эnciklopediя 1929—1939. 11. M.: Hudožestvennaя literatura. str. 419—439.
- Zateeva T. V., Lenhoboeva T. R. Recepciя romanov I. S. Turgeneva v trudah V. M. Markoviča // Vestnik Burяtskogo gosudarstvennogo universiteta. Filosofiя. — 2014.
- Novikova E. G. Turgenevedenie XXI v. Recenziя na knigi: I. S. Turgenev. Novыe issledovaniя i materialы / Otv. red. N. P. Generalova, V. A. Lukina. 2009-2012. Vыp. 1-3 // Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo universiteta. Filologiя. — 2015.
- Vasilьev M. I. Seriйnыe sborniki kak problema sovremennogo literaturovedeniя (I. S. Turgenev: Novыe issledovaniя i materialы. Vыp. 1–3 / Otv. red. N. P. Generalova, V. A. Lukina. M.; SPb., 2009–2012; A. A. Fet: Materialы i issledovaniя. Vыp. 1–2 / Otv. red. N. P. Generalova, V. A. Lukina. M.; SPb., 2010–2013) // Vestnik «Alьяns-Arheo». — 2015.
- Generalova N. P. Akademičeskoe turgenevedenie na sovremennom эtape // Vestnik Rossiйskoй akademii nauk. — 2018. — T. 88, № 9. — S. 793–803
- Karpov A. A., Tverьяnovič K. Ю. Turgenevedenie segodnя: itogi i problemы izučeniя tvorčestva pisatelя // Mir russkogo slova. — 2019.
- Domanskiй V. A. I. S. Turgenev v škole: tradicii i preodolenie stereotipov // Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo pedagogičeskogo universiteta. — 2019.
- Domanskiй V. A., Kafanova O. B. Turgenevskie юbileйnыe konferencii 2018 goda: obzor i refleksiя // Vestnik Tomskogo gosudarstvennogo pedagogičeskogo universiteta. — 2020.
Spoljašnje veze
uredi- Ivan Turgenjev na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
- Ivan Turgenjev na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
- Ivan Turgenjev na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
- Ivan Turgenev poetry
- Online archive of Turgenev's novels in the original Russian
- Turgenev's works
- Turgenev Society
- Turgenev Museum in Bougival
- Turgenev Bibliography 1983– by Nicholas Žekulin
- The Novels of Ivan Turgenev: Symbols and Emblems by Richard Peace
- Text of A Sportsman's Sketches, in English as translated from the Russian
- English translations of 4 Poetic Miniatures
- English translations of 4 late Prose Poems
- English translation of eight late prose poems by Alexander Stillmark in Modern Poetry in Translation, No.11 (1997).
- Elena Bekhtieva. The Tretyakov Family and Ivan Turgenev. The Tretyakov Gallery magazine, #1 2009 (22)
