Ibrahim I

Ibrahim I
Ibrahim I
Lični podaci
Puno ime	Ibrahim od Ahmeda
Datum rođenja	5. novembar 1615.
Mesto rođenja	Istanbul, Osmansko carstvo
Datum smrti	18. avgust 1648. (32 god.)
Mesto smrti	Istanbul, Osmansko carstvo
Grob	Turbe Mustafe I, Aja Sofija
Porodica
Supružnik	Sultanija Turhan Hatidže, Sultanija Saliha Dilašub, Sultanija Hatidže Muazez, Sultanija Lejla, Sultanija Ajše, Sultanija Mahienver, Sultanija Šivekar, Sultanija Humašah Teli
Potomstvo	Mehmed IV, Sulejman II, Ahmed II
Roditelji	Ahmed I; Sultanija Mahpejker Kosem
Dinastija	Osmanska dinastija
18. Sultan Osmanskog carstva
Period	9. februar 1640. — 8. avgust 1648.
Prethodnik	Murat IV
Naslednik	Mehmed IV

Ibrahim (osm. tur. ابراهيم, tur. İbrahim; Istanbul, 5. novembar 1615 — Istanbul, 18. avgust 1648) je bio Sultan Osmanskog carstva od 1640. do 1648. godine. Rođen je u Istanbulu kao sin Ahmeda I i sultanije Kosem, koja je poreklom bila grkinja i čije je pravo ime bilo Anastasija. Kasnije je prozvan pod imenom Ludi Ibrahim (tur. Deli İbrahim) zbog njegovog mentalnog stanja.

Detinjstvo i mladost

Ibrahim je rođen 5. novembra 1615. godine kao najmlađi sin sultana Ahmeda I i njegove omiljene supruge sultanije Kosem.

Njegov otac je preminuo kada je Ibrahim imao svega nepune dve godine. Nakon smrti njegovog oca carstvom je vladao njegov stric Mustafa I, koji je proterao njegovu majku i porodicu u staru palatu.

Nakon Mustafinog svrgavanja sa prestola, vlast je preuzeo Ibrahimov stariji polubrat Osman II, koji je naredio pogubljenje Koseminog najstarijeg sina Mehmeda 1621. godine. Nedugo zatim, sultan Osman II je ubijen od strane janičara u Jedikule zatvoru, te se na presto vraća sultan Mustafa I, čija je vladavina, i ovaj put, bila kratkoga veka s obzirom na veliko nezadovoljstvo janičara usled sultanove nezainteresovanosti da vlada. Ubrzo je Mustafa ponovo sklonjen sa prestola, a na presto dolazi Ibrahimov stariji brat, sultan Murat IV, koji je tada imao 11 godina. Za vreme vladavine Murata IV sultanija Kosem i njena deca vraćaju se da žive u Topkapi palati.

Godine 1635. Murat IV naređuje pogubljenje svoja dva brata, Kasima i Bajazita. Ibrahim je ovom prilikom pošteđen budući da njegov brat u njemu nije video pretnju po svoju vlast.^{[traži se izvor]}

Rane godine na vlasti

Iako ga je brat poštedeo, Ibrahim je od 1635. godine bio zatvoren u kafesu. To je trajalo sve do 1640. godine, odnosno do smrti sultana Murata IV. Stres koji je Ibrahim doživeo u vreme pogubljenja svoja dva brata bio je toliko veliki da je to ostavilo trajne posledice po njegovo mentalno zdravlje.

Sultan Ibrahim (1640—1648)

Ibrahim je nakon smrti svoga brata bio jedini muški prestolonaslednik iz loze Osmanlija, budući da nijedno muško dete Murata IV nije preživelo rano detinjstvo. Vest o smrti svoga brata Ibrahim je prihvatio sa velikim nepoverenjem. Kada je pozvan da preuzme presto, odbio ga je u strahu od toga da je u pitanju zamka. Tek kada je Kemankeš Mustafa-paša pokazao Ibrahimu beživotno telo sultana Murata IV, on je pristao da preuzme vlast.

Kemankeš Mustafa-paša je ostao veliki vezir prve četiri godine Ibrahimove vladavine. Zonskim sporazumom, 15. marta 1642. godine obnovio je mir sa Austrijom, a iste godine povratio je Azov od Kozaka. Njegova čvrsta ruka održavala je snagu i stabilnost Osmanskog carstva. Kemankeš Mustafa-paša je stabilizovao valutu reformom kovanica. Nastojao je stabilizovati ekonomiju sa novim zemljišnim posedima. Smanjio je broj janjičara i obuzdao je moć neposlušnih pokrajinskih guvernera.

Tokom tih godina, Ibrahim se pokazao kao veoma sposoban da pravilno vlada carstvom. Kada je Kemankeš Mustafa-paša napisao memorandum o javnim poslovima, sultan Ibrahim mu je odgovorio. Na osnovu sultanovog odgovora jasno se može videti da je on bio izuzetno obrazovan čovek. Ibrahim je često prerušen vršio inspekciju trgova u Carigradu i naređivao je velikom veziru da ispravlja nepravilnosti koje bi uočavao.

Početak krize i rat sa Venecijom (1645—1669)

Posledice proživljenog stresa počele su da se manifestuju kroz česte i veoma jake glavobolje, kao i napade malaksalosti.

Jedno vreme sultan je bio veoma naklonjen novorođenčetu jedne od njegovih konkubina. Turhan Hatidže sultanija, bila je toliko ljubomorna da se njena ljubomora pretvorila u bes prema samome Ibrahimu. Kada je njen bes izašao na površinu iskalila ga je na Ibrahimu, a on je, razjaren zbog takvog njenog ponašanja, uzeo iz njenih ruku svog sina Mehmeda i bacio ga u bazen. Mali Mehmed se nije udavio jer ga je spasio sluga. Taj pad u bazen ostavio je Mehmedu ožiljak ne čelu, koji ga je pratio do kraja života.

Sultan je pao pod uticaj Turhan Hatidže sultanije, koja je uspevala da smiri njegove, sve češće, izlive besa. Ona se zajedno sa svojim saveznicima Silahdar Jusuf-agom i sultanazadom Mehmed-pašom uspela da osigura pogubljenje velikog vezira Kemankeš Mustafe-paše. Džindži Hoče je postao kadija u Anadoliji, a Jusuf-aga je postao kapudan-paša, odnosno veliki admiral, dok je sultanazade Mehmed-paša postao veliki vezir.

Malteški gusarski brodovi su 1645. godine zaplenili brod koji je prevozio hodočasnike u Meku. Taj događaj je u potpunosti razbesneo sultana, koji je želeo da zbriše sve katolike u Osmanskom carstvu, ali je po nagovoru svojih vezira samo smanjio broj katoličkih sveštenika. Takođe, svi hrišćanski ambasadori su stavljeni u kućni pritvor. Budući da su gusari pristali na Kritu, kapudan Jusuf-paša je ohrabrio Ibrahima da napadne ostrvo. Ovo je bio početak dugog rata sa Venecijom, koji je trajao 24 godine. Krit je postao područje osmanske dominacije tek 1669. godine, kada ga je osvojio Kara Mustafa-paša.

Uprkos padu La Serinizime, venecijski brodovi su ostvarili pobede u Egejskom moru, zauzimajući Teodos (1646. godine) i blokirajući Dardanele. Kapudan Jusuf-paša je imao privremeni uspeh osvajajući Kaneu, započevši ljubomorno rivalstvo sa velikim vezirom koje je dovelo do njegovog pogubljenja u januaru 1646. godine i uklanjanja velikog vezira u decembru 1645. godine.

Takvo ponašanje visokih državnih zvaničnika urušilo je sultanov ugled, kao i kredibilitet njegove vlade. Kasnije je došlo i do promene u ponašanju kod samog sultana. On je 8 konkubina načinio haseki sultanijama, te im je davao silna bogatstva i posede. Jednoj od njih je čak dao i palatu velikog vezira.^{[traži se izvor]}

Pogubljenje

Mladi sultan Mehmed IV (1648-1687)

Kosem sultanija, žena sultana Ahmeda I, majka sultana Murata IV i sultana Ibrahima.

Venecijska blokada Dardanela izazvala je krizu unutar prestonice, ali je izazvala i nametanje teških poreza, koji su bili neophodni za nastavak daljeg ratovanja. Godine 1647. veliki vezir Salih-paša, sultanija Kosem i šejhulislam Abdurahim efendija bezuspešno su pokušavali da zaustave sultana i uspostave red u carstvu. Salih-paša je bio pogubljen, a sultanija Kosem proterana iz harema.

To je izazvalo nezadovoljstvo u redovima janičara koje je eskaliralo naredne godine. Osmog avgusta 1648. godine korumpirani veliki vezir Ahmed-paša je zadavljen i iskidan na komade od strane nezadovoljne mase, čime je dobio posmrtni nadimak "Hazarpare" ("hiljadu komada"). Istog dana, Ibrahim je uhvaćen i zarobljen unutar Topkapi palate. Sultanija Kosem je dala saglasnost za oduzimanje titule sinu rekavši: "Na kraju nećemo ostati ni vi ni mi u životu. Čitavo društvo je u ruševinama. Neka se odmah ukloni sa prestola." Ibrahimu je oduzeta titula sultana, a na vlast je došao njegov sedmogodišnji sin Mehmed IV.

Novi veliki vezir Sofu Mehmed-paša izdao je peticiju šejhulislamu za fetvu kako bi pogubio Ibrahima. To je bilo odobreno, sa porukom "Ako postoje dva halifa, jedan od njih mora biti ubijen". Ibrahim je zadavljen 18. avgusta 1648. godine ispred svoje palate. Time je postao treći sultan u istoriji Osmanskog carstva koji je ubijen.

Postoji priča da je sultan Ibrahim naredio da se 280 njegovih konkubina iz harema baci u Bosfor. Jedina koja je preživela bila je Turhan Hatidže sultanija. Ta priča nastala je baš u vreme pobune protiv Ibrahima kako bi se ocrnilo njegovo ime i povećao već veliki gnev naroda.

Sultan Ibrahim je pokopan pored svoga strica, sultana Mustafe I.

Lični život

Sultan Ibrahim bio je otac trojice budućih sultana: Mehmeda IV, Sulejmana II i Ahmeda II.

Ibrahimove najistaknutije konkubine su bile: Turhan Hatidže (majka Mehmeda IV), Saliha Dilašub (majka Sulejmana II) i Hatidže Muazez (majka Ahmeda II).

Živeo je sarajskim životom, a najveći deo svoga vremena provodio je u haremu. Posebno je bila evidentna njegova ljubav prema muzici i religiji.^{[traži se izvor]}

Posledice pogubljenja

Po dolasku na presto Mehmeda IV situacija u državi bila je haotična. Kako bi se sprečili dalji neredi unutar imperije, Kosem sultanija postavila se kao regent maloletnog sultana. To je jako zasmetalo sultanovoj majki, Turhan Hatidže sultaniji. Između Kosem i Turhan Hatidže sultanije je postojalo ogromno rivalstvo. Ono je dovelo do mnogih unutrašnjih podela i sukoba unutar carstva. Kao pobednik iz tih sukoba izašla je Turhan Hatidže sultanija, koja je naredila da se 1651. godine Kosem sultanija pogubi. Tako je i bilo. Godine 1651. sultanija Kosem zadavljena je svilenim gajtanom od strane dželata. Njena smrt izazvala je još veće nerede unutar carstva. Titula velikog vezira dodeljivana je neverovatnih 13 puta naredne godine. Najveća posledica ovih sukoba bio je gubitak izvršne vlasti sultana, koja je 1656. godine po nalogu Turhan Hatidže sultanije, iz ruku sultana Mehmeda IV prešla u ruke Koprulu Mehmed-paše.

Porodica

Supruge

Sultanija Teli Humašah (1626 — 1686): Ibrahimova venčana žena, koja je došla 1647. godine u Harem. Majka šehzade Osmana.
Sultanija Turhan Hatidže (1626 — 1683): kako je bila majka najstarijeg legitimnog princa, dobila je titulu glavne Haseki-sultanije. Pre nego što je darovana sultanu Ibrahimu, podučena je od strane Atike-sultanije. Majka Mehmeda IV, Gevherhan-sultanije, Atike-sultanije i Bejhan-sultanije.
Sultanija Saliha Dilašub (1625 — 1689): srpskog porekla, prva konkubina koja je darovana sultanu Ibrahimu kad je stupio na presto. Bila je prema zapisima starija od svih drugih Ibrahimovih žena. Kasnije dobija titulu druge Haseki-sultanije. Majka Sulejmana II, Hatidže-sultanije,Safije-sultanije i Ajše-sultanije.
Sultanija Hatidže Muazez (1627 — 1687): treća Haseki-sultanija. Majka Ahmeda II i Umigulsum-sultanije.
Sultanija Ajše: četvrta Haseki-sultanija. Majka šehzade Murata.
Sultanija Lejla: peta Haseki-sultanija. Majka šehzade Selima.
Sultanija Mahienver: šesta Haseki-sultanija. Majka šehzade Osmana.
Sultanija Šivekar (ubijena 1647): sedma Haseki-sultanija. Majka šehzade Bajazita i šehzade Džihangira.

Muška deca

Sultan Ibrahim je imao jedanaest sinova:

šehzade Osman (1639; Istanbul — nakon 1645; majka — Zarife-hatun^[1]) — nije bio priznat kao legitimni sin. Kada ih je sultanija Kosem proterala u Egipat, oteti su od gusara i odvedeni u Maltu, gde su i Zarife i njen sin prešli u hrišćanstvo.
Mehmed IV (1642 — 1693 ; majka — Turhan-sultanija)
Sulejman II (1642 — 1691 ; majka — Dilašub-sultanija)
Ahmed II (1643 — 1695 ; majka — Muazez-sultanija)
šehzade Murat (1643 — 1644 ; majka — Ajše-sultanija^[2])
princ Osman (1644 — 1646 ; majka — Mahienver-sultanija^[1])
princ Selim (1644 — septembar 1669; majka — Lejla-sultanija^[1])
princ Bajazit (1646 — 1647 ; majka — Šivekar-sultanija^[2])
princ Džihangir (1646 — 1648 ; majka — Šivekar-sultanija^[2])
princ Orhan (1648 — 1650 ; majka — Humašah-sultanija^[3])

Ženska deca

Sultan Ibrahim je imao osam ćerki:

Hatidže-sultanija (1640 — 1658; majka — Dilašub-sultanija^[1]) — najstarija Ibrahimova kći. Udata je 1648. godine za Baki-bega.
Safije-sultanija (1641 — nakon 1700; majka — Dilašub-sultanija); Postoje zapisi o tome da je ova sultanija bila živa za vreme vladavine sve svoje braće kao i da je preminula za vreme vladavine Mustafe Drugog.
Gevherhan-sultanija (1641^[4] — 27. oktobar 1694. ; majka — Turhan-sultanija^[4])
Umigulsum-sultanija (mart 1642 — 1655 ^[1]; majka — Muazez-sultanija) — udata je 1654. godine za Abaza Husein-pašu (pogubljen 1656).
Fatma-sultanija (septembar 1642 — maj 1661 ; majka — preminula konkubina)
Ajše-sultanija (1643 — 1684 ; majka- Dilašub-sultanija)
Atike-sultanija (1644 — 1674 ; majka — Turhan-sultanija^[1])
Bejhan-sultanija (1645 — 5. mart 1701. ; majka — Turhan sultanija^[4])