Википедија

Зец

род сисара
Za druge upotrebe, pogledajte Zec (višeznačna odrednica).

Zec (lat. Lepus) je rod sitnih sisara iz istoimene porodice (Leporidae), u okviru reda paglodara (Lagomorpha). Rod zečeva se od kunića razlikuje načinom života (zečevi ne kopaju jazbine) i na svet donose mlade skoro potpuno sposobne za samostalni život (prekocijalni mladunci).

Zec
Žbunski zec (Lepus saxatilis)
Evropski zec
(Lepus europaeus)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Mammalia
Red:
Lagomorpha
Porodica:
Leporidae
Rod:
Lepus

Linnaeus, 1758
Tipska vrsta
Lepus timidus
Linnaeus, 1758
Vrste

Vidi tekst

Zečevi su biljojedi, i žive usamljeno ili u paru. Gnezde se u blagim udubljenjima zvanim forme, a njihovi mladi su u stanju da se sami snalaze ubrzo nakon rođenja. Rod uključuje najveće lagomorfe. Većina njih su brzi trkači sa dugim, moćnim zadnjim nogama i velikim ušima za odvođenje telesne toplote.[1] Zečije vrste su poreklom iz Afrike, Evroazije i Severne Amerike. Zec mlađi od godinu dana naziva se „leveret”.

Članovi roda Lepus smatraju se pravim zečevima, što ih razlikuje od zečeva koji čine ostatak porodice Leporidae. Međutim, postoji pet vrsta leporida sa rečju „zec“ u uobičajenim nazivima koji se ne smatraju pravim zečevima: čekinjasti kunić (Caprolagus hispidus) i četiri vrste poznate kao crvenokameni zečevi (koji obuhvataju Pronolagus). Nasuprot tome, nekoliko Lepus vrsta se nazivaju „džekkunići“, ali se klasifikuju kao zečevi, a ne kunići. Kućni ljubimac poznat kao belgijski zec je pripitomljeni evropski kunić koji je selektivno uzgajan da liči na zeca.[2]

Biologija

uredi

Zečevi su brze životinje i mogu trčati do 80 km/h (50 mph) na kratke udaljenosti.[3] Na većim udaljenostima, evropski zec (Lepus europaeus) može trčati do 55 km/h (35 mph).[4][5] Pet vrsta zečeva koji se nalaze u centralnoj i zapadnoj Severnoj Americi mogu da trče brzinom od 65 km/h (40 mph) na dužim razdaljinama i mogu da skaču i do 3 m (10 ft) istovremeno.[6]

Uobičajeno stidljiva životinja, evropski smeđi zec menja svoje ponašanje u proleće, kada se tokom dana može videti kako juri druge zečeve. Čini se da je ovo takmičenje između mužjaka da postignu dominaciju u razmnožavanju. Tokom ove prolećne pomame, životinje oba pola mogu se videti da se „boksuju“, kako jedan zec udara šapama drugog. Ovo ponašanje dovodi do idioma „lud kao martovski zec“.[7] Ovo je prisutno ne samo u nadmetanju među mužjacima, već i među ženkama prema mužjacima kako bi se sprečila kopulacija.[8][9]

Razlike od kunića

uredi
Glavni članak: Kunić

Većina kunića živi pod zemljom u jazbinama ili jamama, dok zečevi žive u jednostavnim gnezdima iznad zemlje i obično ne žive u grupama. Zečevi ne nose svoje mlade ispod zemlje u jazbinama kao drugi leporidi, već u plitkoj udubini ili spljoštenom gnezdu trave zvanom forma. Mladi zečevi su prilagođeni nedostatku fizičke zaštite, u odnosu na onu koju pruža jazbina, tako što se rađaju potpuno krzneni i otvorenih očiju. Oni su stoga prekosijalni, tako da su u stanju da se sami brinu za sebe ubrzo nakon rođenja. Nasuprot tome, kunići su altrični, imaju mlade koji se rađaju slepi i bez dlake.[10]

Sistematika roda

uredi

Rod Lepus obuhvata devet podrodova, sa oko 30 vrsta.[11][12]

Rod zec (Lepus):[13]

Hrana

uredi

Meso

uredi
 
Mladi zec, akvarel, 1502, umetnika Albrehta Direra

Zečevi i kunići su brojni u mnogim oblastima, prilagođavaju se najrazličitijim uslovima i brzo se razmnožavaju, tako da je lov često manje regulisan nego za druge vrste divljači. U ruralnim oblastima Severne Amerike, a posebno u pionirska vremena,[14] oni su bili uobičajen izvor mesa. Zbog svog izuzetno niskog sadržaja masti, loš su izbor kao hrana za preživljavanje.[15]

Zečevi se mogu pripremiti na isti način kao i kunići - obično pečeni ili iskomadani za paniranje i prženje.

Hasenpfeffer (takođe se piše Hasenfeffer) je tradicionalni nemački gulaš napravljen od mariniranog kunića ili zeca. Pfeffer ovde ne znači samo očigledno začinjavanje biberom i drugim začinima, već znači i jelo u kome se krv životinje koristi kao sredstvo za zgušnjavanje sosa. Vino ili sirće su takođe istaknuti sastojak, koji daju kiselost jelu.

Lagos stifado (Λαγός στιφάδο) — čorba od zeca sa bisernim lukom, sirćetom, crvenim vinom i cimetom — je veoma cenjeno jelo koje se servira u Grčkoj i na Kipru i zajednicama u dijaspori, posebno u Australiji, gde se zec lovi kao štetočina.

Zec (a u novije vreme i kunić) je glavni proizvod malteške kuhinje. Jelo je predstavljeno ostrvskim velemajstorima Suverenog vojnog Malteškog reda, kao i renesansnim inkvizitorima koji žive na ostrvu, od kojih su neki kasnije postali pape.

Prema jevrejskoj tradiciji, zec je među sisarima za koje se smatra da nisu košer, pa ga stoga Jevreji koji poštuju običaje ne jedu. Muslimani smatraju da je meso (kunića, pika, damana) halal, a u Egiptu su zec i kunić popularno meso za muluhiju (supu od lišća jute), posebno u Kairu.[16]

Krv

uredi

Krv sveže ubijenog zeca može se sakupljati za konzumaciju u čorbi ili kaserolu u procesu kuvanja poznatom kao dinstanje. Prvo se iz zečjeg trupa uklanja iznutrica pre nego što se okači u ostavi za zadnje noge, zbog čega se krv nakuplja u grudnoj šupljini. Jedan način očuvanja krvi nakon isceđivanja iz zeca (pošto zec obično visi nedelju dana ili više) je da se pomeša sa crvenim vinskim sirćetom da bi se sprečila koagulacija, a zatim da se čuva u zamrzivaču[17][18]

Dinstani zec, poznat kao civet de lièvre u Francuskoj, je ceo zec, isečen na komade, mariniran i kuvan sa crvenim vinom i bobicama kleke u visokom bokalu koji stoji u posudi sa vodom. Tradicionalno se služi sa zečjom krvlju (ili se krv dodaje odmah na kraju procesa kuvanja) i porto vinom.[19][20][21][22]

Dinstani zec je opisan u uticajnom engleskom kuvaru iz 18. veka, Umetnost kuvanja, Hane Glas, sa receptom pod nazivom „Dinstani zec“, koji počinje: „Isecite ga na male komade, premažite ih i lojem tu i tamo...“ Recept dalje opisuje kuvanje komada zeca u vodi u posudi postavljenoj u kupki sa ključalom vodom da se kuva tri sata.[23] U 19. veku se pojavio mit da je Glasov recept počinjao rečima „Prvo uhvati svog zeca.“[20]

Mnogi drugi britanski kuvari od pre sredine 20. veka imaju recepte za dinstanog zeca. Merl i Rajč[24] imaju sledeće da kažu o dinstanom zecu, na primer:

Najbolji deo zeca, kada je pečen, su slabina i debeli deo zadnje noge; ostali delovi su prikladni samo za dinstanje ili seckanje. Uobičajeno je da se prvo zec ispeče, a da se deo koji se ne pojede prvog dana dinsta ili dopeče. ...
engl. To Jug A Hare.. Ovakav način kuvanja zeca je veoma poželjan kada postoji sumnja u njegovu starost, jer se od starog zeca, koji bi inače bio nejestiv, može napraviti prijatno jelo.

Godine 2006, istraživanje na uzorku od 2021 osobe za televizijski kanal UKTV Food otkrilo je da je samo 1,6% ljudi mlađih od 25 godina prepoznalo zeca po imenu. Sedam od 10 izjavilo je da bi odbilo da jedu dinstanog zeca ako bi ga poslužili u kući prijatelja ili rođaka.[25]

Reference

uredi
  1. ^ Smith, Andrew. „Hare”. Britannica. Pristupljeno 6. 2. 2022. 
  2. ^ „Rabbit - Belgian Hare Small Breed Profile | PetPlanet.co.uk”. PetPlanet. 
  3. ^ Chapman, Joseph; Flux, John (1990). Rabbits, Hares and Pikas : Status Survey and Conservation Action Plan. IUCN Species Survival Commission (SSC), Lagomorph Specialist Group. str. 2. ISBN 2831700191. 
  4. ^ McKay, George; McGhee, Karen (10. 10. 2006). National Geographic Encyclopedia of Animals . National Geographic Books. str. 68. ISBN 9780792259367. 
  5. ^ Vu, Alan. „Lepus europaeus: European hare”. Animal Diversity Web. University of Michigan Museum of Zoology. Pristupljeno 9. 1. 2013. 
  6. ^ „Jackrabbits, Jackrabbit Pictures, Jackrabbit Facts - National Geographic”. Animals.nationalgeographic.com. Arhivirano iz originala 07. 02. 2010. g. Pristupljeno 2013-01-12. 
  7. ^ „Definition of 'March hare'”. Collins. 
  8. ^ Holly, A.J.F.; Greenwood, P.J. (1984). „The myth of the mad March hare”. Nature. 309 (5968): 549—550. PMID 6539424. doi:10.1038/309549a0. 
  9. ^ Flux, J.E.C. (1987). „Myths and mad March hares”. Nature. 325 (6106): 737. PMID 3821863. doi:10.1038/325737a0. 
  10. ^ Langley, Liz (19. 12. 2014). „What's the Difference Between Rabbits and Hares?”. National Geographic. 
  11. ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). „Order Lagomorpha”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 195—205. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  12. ^ Database, Mammal Diversity (2022-02-01), Mammal Diversity Database, Zenodo, Pristupljeno 2022-03-24 
  13. ^ Hoffman, R.S.; Smith, A.T. (2005). "Order Lagomorpha". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" pp. 194–211.
  14. ^ Brock (2009-05-18). „Mormon Pioneer Foodways: Rabbit, anyone?”. Pioneerfoodie.blogspot.com. Pristupljeno 2010-03-20. 
  15. ^ Gary L. Benton. „Vitamins, Minerals, and Survival”. Preparedness and Self-Reliance. Arhivirano iz originala 15. 03. 2015. g. Pristupljeno 2017-10-30. 
  16. ^ „Rabbit Molokhia”. SBS Food. 
  17. ^ Bill Deans. „Hares, Brown, Blue or White.”. Arhivirano iz originala 2007-09-30. g. 
  18. ^ John Seymour; Sally Seymour (1976). „Farming for Self-Sufficiency Independence on a 5-acre Farm”. Mother Earth News (41). Arhivirano iz originala 2006-09-01. g. 
  19. ^ Tom Jaine. „A Glossary of Cookery and other Terms”. The History of English Cookery. Prospect Books. 
  20. ^ a b „Chips are down for Britain's old culinary classics”. The Guardian. 2006-07-25. str. 6. 
  21. ^ „Jugged”. The Great British Kitchen. The British Food Trust. 
  22. ^ „Recipes: Game: Jugged Hare”. The Great British Kitchen. The British Food Trust. 
  23. ^ Glasse, Hannah (1747). The Art of Cookery, Made Plain and Easy. London. str. 50. 
  24. ^ Gibbons Merle; John Reitch (1842). The domestic dictionary and housekeeper's manual. London: William Strange. str. 113. 
  25. ^ „Hannah Glasse's Jugged Hare”. Pristupljeno 2017-10-30. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Zec na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Zec.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Зец&oldid=28412866”