Zeleni Austrije
Zeleni – Zelena alternativa (nem. Die Grünen – Die Grüne Alternative) je zelena politička partija u Austriji.
Zeleni Austrije Die Grünen – Die Grüne Alternative | |
|---|---|
 | |
| Portparol Austrijske zelene partije | Verner Kogler |
| Izvršni direktor | Angela Stojčev |
| Osnovana | 1993. |
| Sedište | Beč, Šesti okrug (Mariahilfer Straße 37–39, 1060 Wien)  Austrija |
| Ideologija | Zelena politika, Feminizam, Evrocentrizam, Progresivizam |
| Politička pozicija | Levi centar |
| Evropsko članstvo | Evropska zelena stranka |
| Međunarodno članstvo | Globalni zeleni |
| Grupa Evropskog parlamenta | Zeleni — Evropski slobodni savez |
| Boje | zelena |
| Nacionalno veće | 26 / 183
|
| Savezno veće | 5 / 61
|
| Evropski parlament | 3 / 19
|
| Veb-sajt | |
| https://www.gruene.at | |
Stranka je osnovana 1986. godine pod nazivom „Zelena alternativa“ (nem. Grüne Alternative), nakon spajanja konzervativnije "Zelene stranke Ujedinjeni zeleni Austrije" (nem. Vereinte Grüne Österreichs - VGÖ), koja je osnovana 1982. godine, i progresivnije stranke "Alternativna austrijska lista" (nem. Alternative Liste Österreichs - ALÖ), takođe osnovane 1982. Od 1993. godine, stranka nosi zvanični naziv koji ima i danas: „Austrijski Zeleni“, koji se često koristi u svojoj engleskoj formi Ostrijan Grins (engl. Austrian Greens). I dalje postoje razlike između bivših članova stare ALO i VGO frakcija unutar stranke, koje se ogledaju u različitim pristupima na saveznom nivou i nivou ogranaka partije pojedinačnih austrijskih saveznih država.[1]
Pored ekoloških pitanja kao što je zaštita životne sredine, Zeleni takođe vode kampanju za prava manjina i zalažu se za socio-ekološku (ekosocijalnu) poresku reformu. Prema povelji Zelenih iz 2001. godine, njihove osnovne vrednosti su: „direktna demokratija, nenasilje, ekologija, solidarnost, feminizam i samoopredeljenje“.[2] Stranka je članica Evropske zelene partije i Globalnih zelenih.
Istorija
urediGodine 1978. austrijski zeleni pokret je započeo uspešnom kampanjom da spreči otvaranje nuklearne elektrane u Cventendorfu (koju je favorizovala vlada Bruna Krajskog). Zelena stranka je stvorena 1984. tokom protesta koji su sprečili izgradnju hidroelektrane na Dunavu kod u Hajnburga.[3]
Federalni nivo
urediNa parlamentarnim izborima 1986. Zelena stranka je dobila 4,82% glasova i ušla u parlament sa osam mandata Nacionalnog saveta. Na prevremenim izborima za 2002. godine, Zelena stranka u celoj zemlji je dobila 9,47% glasova[4] i osvojila 17 mandata u Nacionalnom savetu. U to vreme, to je bio najveći broj glasova bilo koje evropske zelene stranke.[5]
Kada su Zeleni prvi put zauzeli svoja mesta u parlamentu, odlučili su da deluju pomalo nekonvencionalno. Oni su u početku odbijali da prilagode svoje ponašanje ponašanju drugih strana; primer za to je njihovo odbijanje da izaberu predsednika i umesto toga odredili lutku napravljenu od slame.[6] Delegati Zelenih bi se pojavljivali u parlamentu obučeni u ležernu odeću kao što su farmerke i patike. Pažnju širom sveta privuklo je kada je delegat Zelenih Andreas Vabl podigao zastavu sa svastikom na govornici u austrijskom parlamentu, protestujući protiv tadašnjeg saveznog predsednika Kurta Valdhajma.[7]
Nakon nacionalnih izbora 2002. godine, Zeleni su ušli u preliminarne pregovore o mogućoj koalicionoj vladi sa konzervativnom OVP.
Nakon izbora 2006. godine, Zeleni su dobili još četiri mesta i završili sa ukupno 21. mestom i postali treća stranka po veličini u parlamentu, međutim nisu imali dovoljno mandata da formiraju koalicionu vladu ni sa Austrijskom narodnom partijom (OVP) niti sa Socijaldemokratskom partijom (SPO). Tako su Zeleni postali najveća opoziciona stranka, dok su SPO i OVP formirali vladu velike koalicije.[8]
Zelena partija je patila od unutrašnjih borbi 2017. godine, izgubila je svoje Omladinsko krilo (koje se odvojilo i formiralo efemernu zajedničku listu sa Komunističkom partijom Austrije), a kasnije je doživelo rascep i formiranje frakcije Petera Pilca.[9]
Parlamentarni izbori 2017. godine doveli su do kolapsa za stranku, sa samo 3,8% osvojenih glasova čime je stranka izgubila svoju zastupljenost u Nacionalnom veću po prvi put od 1986. godine. Nakon rezultata, portparol stranke Ingrid Felipe dala je ostavku na svoju funkciju i na njeno mesto stupio je Verner Kogler.[10]
Stranka je doživela preporod na evropskim izborima 2019. godine, na kojima su osvojili 14,1% i 2 poslanika za evropski parlament.
Stranka je imala dobre rezultate uoči vanrednih parlamentarnih izbora 2019. godine: Zeleni su se vratili u Nacionalni savet (nem. Nationalrat) sa svojim najboljim rezultatom na parlamentarnim izborima, sa 13,9% glasova i 26 poslaničkih mandata, što je porast od 10,2% u odnosu na 2017. godinu.[11]
Lideri Zelenih od 1986. do 2025. godine
uredi
Grafikon ispod prikazuje vremensku liniju lidera (portparola) Zelenih i tada vladajućih kancelara Austrije. Leva zelena traka prikazuje sve lidere Zelene partije, a desna traka prikazuje sastav austrijske vlade u to vreme. Crvena (SPO), crna (OVP) i svetlosiva (Nezavisna) boja odgovara partiji koja je vodila austrijsku vladu. Prikazana su prezimena kancelara, rimski broj označava ponovno sastavljanje kabineta od strane kancelara koji je već ranije bio na toj funkciji.
Organizacija partije
urediZeleni su 2004. imali oko 3.000 članova širom zemlje. Broj članova je narastao na 4.600 do 2008. i 7.000 2017. godine.[12] Osim članova, Zeleni se i dalj oslanjaju na veliki broj volontera. Partija je ranije funkcionisala na principima demokratije na bazi rotacije, ali je to vremenom zaustavljeno. Poslednji osnovni-demokratski element bio je Ur-abštimung (nem. Urabstimmung - što se može prevesti kao pra-glasanje ili iskonsko-glasanje), koji predstavlja glasanje o bilo kom pitanju koje se može pokrenuti uz peticiju od najmanje 100 članova. Međutim, od 2003. godine takvo glasanje nije održano.
Najviši organ je Savezni kongres, koji se sastaje najmanje jednom godišnje. Sve savezne državne organizacije šalju svoje delegate, a iseljeničkoj organizaciji je dozvoljeno da šalje delegate kao "deseta austrijska država". Savezni kongres odlučuje o izbornim listama za izbore za Nacionalni savet i izbore za Evropski parlament. Kongres takođe bira saveznog portparola - Bundes šprehera (nem. Bundesprecher или Bundesprecherin). Portparol je i najviša funkcija u stranci koju sada obavlja Verner Kogler. Kongres takođe odlučuje o programu stranke i postavlja partijske smernice.
U poslednjih nekoliko godina, savezna izvršna vlast se razvila u stvarni centar za donošenje odluka. Sastaje se najmanje jednom nedeljno, uglavnom utorkom, i određuje smernice dnevne politike. Savezna izvršna vlast odlučuje i o partijskim finansijama. Proširena federalna izvršna vlast sastoji se od manjeg broja delegata iz svake države i sastaje se najmanje jednom mesečno. Brine se o sprovođenju partijskih smernica, koje je utvrdio partijski kongres. Takođe bira predstavnike portparola stranke.
Postoje različite zelene ili zelenkaste organizacije unutar same stranke. One uključuju:
- Obrnuti zeleni (nem. Grünen Andersrum) je gej, lezbejska i transrodna organizacija, koja je različito organizovana od države do države. Postoji u svim saveznim državama osim Forarlberga i Burgenlanda.
- Zeleni seniori (nem. Grünen SeniorInnen) je organizacija za starije građane. Osnovana je 9. marta 2001. godine u Beču. Bore se za bolju politiku prema starijim građanima i njihovo pravo da vode aktivan, ispunjen i samoopredeljen život.
- Zelena inicijativa prema migrantima (nem. Initiative Grüne MigrantInnen) je grupa za imigrante u Austriji. Njihovi zahtevi su za olakšavanje integracije stranaca u Austriji, jednaka prava i jednake mogućnosti, borba protiv rasizma i druga pitanja koja se tiču migranata.
- Zelena studentska alternativa (nem. Grüne und Alternative Studierende) je posebna stranka koja se kandiduje na izborima za Austrijsku nacionalnu uniju studenata, gde čine izvršni komitet zajedno sa Socijalističkim studentima Austrije.
- Zelena alternativa mladih (nem. Grünalternative Jugend) je omladinska organizacija Zelene stranke. Postoje od 1990-ih. Članovi su Federacije mladih evropskih zelenih. Vide sebe kao ekstremnu levicu.[13]
- Zelana organizacija žena (nem. Grüne Frauenorganisation) postoji od 2005.
- EKO Studenti (engl. ECO Students) zelena studentska organizacija, koja trenutno postoji samo u Štajerskoj.
- Zelena privreda (nem. Grüne Wirtschaft) je organizacija koja učestvuje na izborima za Privredni parlament Savezne privredne komore Austrije.
- Alternativa nezavisnih privrednika (nem. Alternative und Unabhängige GewerkschafterInnen) je Zeleni radnički sindikat. Izlazi na izborima za radnički parlament Austrijske Radničke komore (nem. Arbeiterkammer).
Zelena partija obrazovanje i obuku svojih novih političara vrši preko Zelene učionice (nem. Grüne Bildungswerkstatt), nezavisnog volonterskog udruženja. Zelenu učionicu finansira republika Austrija, kako je regulisano austrijskim zakonom za jednak tretman svih parlamentarnih partija.
Rezultati izbora
urediNacionalni savet
uredi| Izbori | Ukupan broj glasova | % glasova
(# rang među partijama) |
Broj osvojenih mandata
/ od ukupnog broja sedišta |
Napredak u odnosu na prethodne izbore
+/– |
Status stranke nakon izbora |
|---|---|---|---|---|---|
| 1983 | 159,616 | 3.4 (#4) | 0 / 183
|
0 | Vanparlamentarni |
| 1986 | 234,028 | 4.8 (#4) | 8 / 183
|
 8
|
Opozicija |
| 1990 | 225,084 | 4.8 (#4) | 10 / 183
|
2
|
Opozicija |
| 1994 | 338,538 | 7.3 (#4) | 13 / 183
|
3
|
Opozicija |
| 1995 | 233,208 | 4.8 (#5) | 9 / 183
|
 4
|
Opozicija |
| 1999 | 342,260 | 7.4 (#4) | 14 / 183
|
5
|
Opozicija |
| 2002 | 464,980 | 9.5 (#4) | 17 / 183
|
3
|
Opozicija |
| 2006 | 520,130 | 11.1 (#3) | 21 / 183
|
4
|
Opozicija |
| 2008 | 509,936 | 10.4 (#5) | 20 / 183
|
1
|
Opozicija |
| 2013 | 582,657 | 12.4 (#4) | 24 / 183
|
4
|
Opozicija |
| 2017 | 192,638 | 3.8 (#6) | 0 / 183
|
24
|
Vanparlamentarni |
| 2019 | 664,055 | 13.9 (#4) | 26 / 183
|
26
|
U vladajućoj koaliciji sa OVP |
| 2024 | 402,107 | 8.2 (#5) | 15 / 183
|
11
|
Opozicija |
Predsednik Austrije iz redova Zelenih
urediNa austrijskim predsedničkim izborima 2016. godine Aleksandar Fan der Belen je pobedio sa 50,35% glasova, ispred Norberta Hofera iz Slobodarske partije Austrije koji je dobio 49,65% glasova. Ustavni sud je 1. jula poništio rezultate izbora i naložio ponovni izbor zbog nepravilnosti tokom procesa prebrojavanja. Fan der Belen je 4. decembra 2016. pobedio u ponovljenom drugom krugu sa 53,79% glasova u odnosu na Hoferovih 46,21%.[14] Fan der Belen je postao prvi predsednik Austrije iz redova Zelenih.
Izbori za Evropski parlament
uredi| Izbori | Ukupan broj glasova | % glasova
(# rang među partijama) |
Broj osvojenih mandata
/ od ukupnog broja sedišta |
Napredak u odnosu na prethodne izbore
+/– |
|---|---|---|---|---|
| 1996 | 258.250 | 6.8 (#4) | 1 / 21
|
|
| 1999 | 260,273 | 9.3 (#4) | 2 / 21
|
1
|
| 2004 | 322,429 | 12.9 (#4) | 2 / 18
|
 0
|
| 2009 | 284,505 | 9.9 (#5) | 2 / 17 2 / 19 |
0
|
| 2014 | 410,089 | 14.5 (#4) | 3 / 18
|
1
|
| 2019 | 532,194 | 14.1 (#4) | 3 / 19
|
0
|
| 2024 | 364,251 | 10.74 (#4) | 2 / 20
|
1
|
Poređenje izbornih rezultati po godinama
uredi| Godina | Izbori za Nacionalni savet Austrije
|
Izbori za Evropski parlament
|
|---|---|---|
| 1983 | 3.3 | N/A |
| 1984 | ||
| 1985 | ||
| 1986 | 4.8
| |
| 1987 | ||
| 1988 | ||
| 1989 | ||
| 1990 | 4.8
| |
| 1991 | ||
| 1992 | ||
| 1993 | ||
| 1994 | 7.3
| |
| 1995 | 4.8
| |
| 1996 | 6.8 | |
| 1997 | ||
| 1998 | ||
| 1999 | 7.4
|
9.3
|
| 2000 | ||
| 2001 | ||
| 2002 | 9.5
| |
| 2003 | ||
| 2004 | 12.9
| |
| 2005 | ||
| 2006 | 11.1
| |
| 2007 | ||
| 2008 | 10.4
| |
| 2009 | 9.9
| |
| 2010 | ||
| 2011 | ||
| 2012 | ||
| 2013 | 12.4
| |
| 2014 | 14.5
| |
| 2015 | ||
| 2016 | ||
| 2017 | 3.8
| |
| 2018 | ||
| 2019 | 13.9
|
14.1
|
| 2020 | ||
| 2021 | ||
| 2022 | ||
| 2023 | ||
| 2024 | 8.2
|
10,74
|
| 2025 | ||
| Godina | Austrija |
 EU |
| Boldovano označava najbolji rezultat ikada. Prisutni u parlamentu kao opozicija Manjinski koalicioni partner | ||
Istaknuti članovi
urediMeđu najznačajnijim osnivačima i mentorima su profesor Aleksandar Tolman, slikar Fridensrajh Hundertvaser, glumac Herbert Fuks, gradonačelnik Štajrega Jozef Buner (prvi zeleni gradonačelnik u Austriji – 1987. isključen iz poslaničkog kluba Zelenih), Freda Majsne-Blau i Ginter Nening, koji su zajedno sa laureatom Nobelove nagrade Konradom Lorencom podržavali proteste u Hajnburgu 1984. godine.
Poslanici Evropskog parlamenta
uredi- Mercedes Eherer (nem. Mercedes Echerer), član EP od 1999–2004.
- Eva Lihtenberger (nem. Eva Lichtenberger), zastupnica Evropskog parlamenta od 2004, članica austrijske nacionalne konvencije.
- Johanes Fogenhuber (nem. Johannes Voggenhuber), član EP od 1995–2009, član Evropske konvencije, član Povelje o osnovnim pravima Evropske unije.
- Ulrike Lunaček (nem. Ulrike Lunacek), poslanica EP od 2009–2017.
- Lena Šiling (nem. Lena Schilling), član EP od 2024.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Hofer, Sabrina (2014). Die Entwicklung und Organisationsstruktur der neuen und etablierten Parteien des politischen Systems in Österreich. Wien: Masterstudium Politikwissenschaften (Universität Wien). str. 62.
- ^ „Grundsatzprogramm der Grünen” [Basic Programme of the Greens] (PDF) (na jeziku: nemački). 20th National Congress of the Greens. 7—8. 7. 2001. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-04-20. g.
- ^ „"In Zwentendorf waren nicht die Grünen"”. DER STANDARD (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „Grünes Duo gegen Rechtsruck bei NR-Wahl”. kurier.at (na jeziku: nemački). 2017-06-25. Pristupljeno 2022-10-07.[mrtva veza]
- ^ „Wahlen”. www.bmi.gv.at. Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „25 Jahre Grüne im Parlament: „Potenzial nicht ausgeschöpft“”. nachrichten.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ Online, Wiener Zeitung. „Porträt - Andreas Wabl”. Porträts - Wiener Zeitung Online (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ How, Marcus (2021-02-04). „The one-sided Cold War: a year of the Austrian Greens in government”. The Loop (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „Grünes Duo gegen Rechtsruck bei NR-Wahl”. kurier.at (na jeziku: nemački). 2017-06-25. Pristupljeno 2022-10-07.[mrtva veza]
- ^ red, ORF at/Agenturen (2018-11-17). „Kogler zum Bundessprecher der Grünen gewählt”. news.ORF.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „Green Wave strengthened further as Austria's Die Grünen become 4th European Green Party currently in government”. European Greens (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 07. 10. 2022. g. Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „Wieviele Mitglieder haben die österreichischen Parteien jeweils?”. Der Standard. 31. oktobar 2008.
- ^ Tagespost, Die (2021-11-09). „Die Tagespost”. die-tagespost.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07.
- ^ „Austria far-right narrowly loses poll, Van der Bellen elected president - BBC News”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016-05-23. Pristupljeno 2016-05-23.
Dodatna literatura
uredi- Othmar Pruckner: Eine kurze Geschichte der Grünen. Überreuter, Wien 2005, ISBN 3-8000-7124-X.
- Franz Schandl, Gerhard Schattauer: Die Grünen in Österreich. Entwicklung und Konsolidierung einer politischen Kraft. Promedia, Wien 1996, ISBN 3-85371-103-0.
- Robert Kriechbaumer: Nur ein Zwischenspiel (?) – Die Geschichte der Grünen in Österreich von den Anfängen bis 2017. Böhlau-Verlag, Wien 2018, ISBN 978-3-205-20805-1.[68]
- Karin Strobl: Der Grüne Absturz – Der Versuch einer Rekapitulation. In: Thomas Hofer, Barbara Tóth (Hrsg.): Wahl 2017. Loser, Leaks & Leadership. ÄrzteVerlag, Wien 2017, ISBN 978-3-9503276-4-9, S. 118–129.
- Rudi Anschober: Grün regiert. ein politisches Tagebuch über das erste Jahr der ersten Grünen Regierungsbeteiligung. Czernin-Verlag, Wien 2005. ISBN 3-7076-0201-X.
Spoljašnje veze
uredi
Mediji vezani za članak Zeleni Austrije na Vikimedijinoj ostavi
- Zvanični sajt Zelenih Austrije - (na nemačkom)
- Austrijski Zeleni u Evropskom parlamentu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016)
- Državne studije Zelenih partija - Austrija