Zgrade Generalštaba (Beograd)
Zgrade Generalštaba se nalaze u Beogradu, u ulici Kneza Miloša 33-41.
| Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane | |
|---|---|
 Zgrada „A” | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Beograd |
| Opština | Savski venac |
| Država |  Srbija |
| Vreme nastanka | 1955—1965. |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture |
| Nadležna ustanova za zaštitu | Zavod za zaštitu spomenika kulture |
| beogradskonasledje | |
Zgrade su podignute su između 1955. i 1965. prema projektu arhitekte Nikole Dobrovića, kao dvočlani ansambl, koji se u vreme građenja nazivao Državni sekretarijat za narodnu odbranu. Tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine, zgrade zbog svog značaja u odbrani zemlje, bile su pogođane i oštećene. Kao značajno ostvarenje posleratne srpske i jugoslovenske arhitekture, zgrade su zaštićene kao nepokretno kulturno dobro, spomenik kulture Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane.[1]
Kompleks se sastoji iz dva monumentalna, stepenasto završena trakta koji se kaskadno spuštaju ka Nemanjinoj ulici, kreirajući na taj način urbani simbol gradske kapije. Prilaz ka ovim traktovima, blago povučenim u odnosu na regulacionu liniju ulice Kneza Miloša ostvaren je kroz dva monumentalna portika. Osim ekspresivnih kaskadnih formi, fasade odlikuje primena kontrastnih materijala — robusnog, mrko-crvenog kamena iz Kosjerića i belih mermernih ploča sa ostrva Brača. Najupečatljiviji vizuelni motiv predstavljaju prozorske trake na fasadama, oblikovane u duhu poznog modernizma.
Najava ustupanja
urediVlada Miloša Vučevića je najavila mogućnost da se zemljište ustupi na 99 godina američkim korporacijama Kushner Realty i Incubation Partners LLC, čemu se izrazito protivi stručna javnost, koja se zalaže za rekonstrukciju zgrade.[2][3][4]
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela je ostavku početkom juna 2024. Tvrdila da su joj na sastanku sa predsatavnicima izvršne vlasti ponuđeno da skine zaštitu sa Generalštaba ili da podnese ostavku.[5] Desetine konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je izašlo u javnost sa stavom da četiri zdanja oko Generalštaba nisu izgubila svojstva i vrednosti zbog kojih su zadobili status zaštite.[6]
Džerar Kušner, većinski vlasnik Kushner Realty posetio je Beograd 20. juna 2024, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Ovaj projekat će unaprediti Beograd na njegovom putu u veoma svetlu budućnost", napisao je Kušner na Instagramu, uz slike dve visoke moderne kule koje se uzdižu na mestu nekadašnjeg Generalštaba. Vučić je istakao da je sa američkim biznismenom imao "inspirativnu razmenu ideja" i da je Kušneru "izložio neke od planova za još brži rast Beograda", dok je on njemu predstavio projekat za "velelepni hotel u Beogradu". Ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba potpisao je 15. maja ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Goran Vesić sa kompanijom Kušnerovom kompanijom "Afinity Global Development"[7].
Galerija
uredi.jpg)
-
Oštećena zgrada „A”
(2006) -
Oštećena zgrada „A”"
(2012) -
Oštećena zgrada „A”
nakon delimičnog sređivanja
(2019) -
Oštećena zgrada „B”
(2013) -
Oštećena fasada zgrade
(2013)
.jpg)
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ „Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane”. Katalog nepokretnih kulturnih dobara na području grada Beograda. Pristupljeno 8. 10. 2016.
- ^ „Od hotela, preko muzeja Nemanjića, do Amerikanaca: Šta će biti sa Dobrovićevim Generalštabom?”. Gradnja (na jeziku: srpski). 2024-03-14. Pristupljeno 2024-03-15.
- ^ „Tri kule umesto Generalštaba: Američko markiranje starog jezgra Beograda”. Gradnja (na jeziku: srpski). 2024-03-19. Pristupljeno 2024-03-20.
- ^ d.o.o, cubes. „Poklanjanje Generalštaba je protiv zakona - Vreme”. https://vreme.com/ (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-20. Spoljašnja veza u
|website=(pomoć) - ^ „Mediji: Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela ostavku zbog Generalštaba”. beta.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-09.[mrtva veza]
- ^ Vasiljević, B. „Konzervatori ne odobravaju skidanja zaštite Generalštabu”. Politika Online. Pristupljeno 2024-06-09.
- ^ Komarčević, Dušan (2024-06-21). „Država prepušta Generalštab privatnoj firmi uprkos kritikama struke”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2024-09-05.
Spoljašnje veze
uredi- Alfirević, Đorđe. Ekspresionizam u srpskoj arhitekturi. Beograd: Orionart, 2016.
- Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd
- Republički zavod za zaštitu spomenika kulture-Beograd/Baza nepokretnih kulturnih dobara
- Lista spomenika
- Nestanak Generalštaba bio bi velika sramota (B92, 12. mart 2017)
