Železnički muzej Srbije
44° 48′ 22″ S; 20° 27′ 31″ I / 44.80605° S; 20.45866° I
| Železnički muzej | |
|---|---|
 | |
| Osnivanje | 1. februar 1950. |
| Lokacija | Beograd Srbija |
| Koordinate | 51° 31′ 10″ S; 0° 07′ 37″ Z / 51.519439° S; 0.127051° Z |
| Broj predmeta | 40.000 |
| Adresa | Nemanjina br. 6 |
Železnički muzej je tehničko – saobraćajni muzej koji se nalazi u Upravnoj zgradi Železnice Srbije A. D. u Beogradu, na Savskom vencu.
Osnivanje
uredi
Prvi predlog za osnivanje Muzeja dao je bivši direktor Železničke saobraćajne škole u Beogradu Franjo Repić 1931. godine. Tri godine kasnije, aprila 1934. godine, na 50-godišnjicu otvaranja pruge Beograd—Niš, priređena je velika železnička izložba na Tašmajdanu u Beogradu. Muzej je osnovan 1. februara 1950. godine, u sastavu Ministarstva železnice Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Tri godine kasnije, 30. aprila 1953. godine, otvorena je prva stalna postavka, koja je nosila naziv „Kroz istoriju Jugoslovenskih železnica“.
Muzejski rad
urediU Muzeju se nalazi stalna postavka, galerija za izložbe, biblioteka i arhiv. Muzejska delatnost se vrši u tri odeljenja:
- muzejsko-konzervatorsko odeljenje
- arhivsko-dokumentarno odeljenje
- bibliotekarsko odeljenje
Kao cilj rada ovih službi, muzej se može pohvaliti velikim brojem eksponata u koje ulaze i najrazličitije knjige, kao i velikim fondom arhivske građe. U muzeju se nalaze i zanimljivi makete, minijature i modeli.
Železnički muzej poseduje oko 40.000 predmeta podeljenih u četiri osnovne zbirke:
- tehnička zbirka
- istorijska zbirka
- umetnička zbirka
- zbirka primenjenih umetnosti
Muzej poseduje i galeriju za izložbe, koja je površine 190m². U njoj se mogu organizovati izložbe, promocije knjiga, razne vrste predstava i stručnih predavanja. Međutim, muzej od svog osnivanja do danas ne poseduje namenski izložbeni prostor na kome bi se nalazili eksponati vezani za sistem pruga normalnog koloseka.
U sastavu muzeja je i odeljenje uskog koloseka - Požega.
Muzejski park u 21. veku
urediZavršetkom izgradnje stanice Beograd centar došlo bi izmeštanja javnog železničkog saobraćaja iz stanice Beograd- Glavna čime se stvaraju uslovi za realizaciju velikog kulturno-tehnološkog projekta, odnosno revitalizacije postojećih nepokretnih i pokretnih kulturnih dobara. Revitalizacija bi podrazumevala osnivanje „Železničkog muzejskog parka“ u čijem sklopu bi se nalazila zgrada železničke stanice Beograd- Glavna sa staničnim kolosecima, iz 1884. godine, pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja od 1983. godine,[1][2] okretnica,[3] ložionica,[3] vodotoranj od armiranog betona iz 1926. godine, koji je služio za snabdevanje parnih lokomotiva vodom,[4][3] obližnja železnička stanica Topčider,[5] kao i pokretna tehnološka kulturna dobra koja uključuju sačuvane muzejske parne lokomotive, putnička i teretna kola normalnog koloseka, koja bi bila izložena i dostupna posetiocima.
Galerija:
- okretnica, vodotoranj i ložionica (železnički depo)
- ložionica i vodotoranj
- unutrašnjost ložionice
- vodotoranj načičkan bilbordima
- okretnica i depo
- okretnica
- depo
U Budimpešti je otvoren 2000. godine Mađarski železnički muzejski park u čijem sastavu se nalazi železnička stanica i radionica, a zauzima površinu od 70 hiljada kvadratnih metara gde je izloženo više od 100 muzejskih železničkih vozila i opreme.[6]
Provala i vandalizovanje lokomotiva
urediKrajem avgusta 2018. godine, grupa ljudi upala je u zgradu Ložionica u kojoj su se nalazili neki od eksponata Železničkog muzeja, uključujući i stare lokomotive iz 19. veka. Oni su brenerima isekli i uništili dve lokomotive, za šta im je, prema rečima Nenada Vojčića, direktora muzeja, verovatno trebalo nekoliko dana. Grupa je otkrivena 31. avgusta 2018. kada ih je primetio čovek koji je povremeno obilazio halu. Uništene su lokomotive Pula iz 1864. i Presek iz 1884. godine,[7] kao i jedan ručno kovani vagon, sedam strugova i dve vertikalne bušilice. Obezbeđenje koje je čuvalo eksponate povučeno je mesec dana ranije, u sklopu preseljenja železničke stanice.[8] Ovaj prostor nalazi se u blizini Beograda na vodi i planirano je da bude pretvoren u Železnički muzejski park.[9] Oštećeni ostaci lokomotiva prebačeni su u oktobru 2018. u garažu „Plavog voza”.[10]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ Spomenik kulture od velikog značaja Glavne žel. stanica Beograd, Beogradsko nasleđe.
- ^ Istorijat Železnička stanica iz „Arhitektonske enciklopedije Beograda XIX i XX veka“ Slobodana Giše Golubovića.
- ^ a b v Okretnica, ložionica i vodotoranj železničke stanice (ispod mosta Gazela; u kompleksu Glavne žel. stanice) su dobra koja uživaju status prethodne zaštite Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015), Beogradsko nasleđe.
- ^ Vodotoranj „sanja“ parnjače, V. novosti, Zoran Nikolić, 30. maj 2014.
- ^ Topčider: Železnička stanica svedok istorije, V. Novosti, Boris Subašić 20. januar 2011.
- ^ Službena stranica Mađarskog železničkog muzejskog parka
- ^ „Zatekao ih je kako seku i krše SRPSKO BLAGO JEDINSTVENO NA SVETU: Ovako je uništen Železnički muzej! (FOTO)” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-09-12.
- ^ „Beograd: Od neprocenjivih lokomotiva ostali samo kosturi”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 2018-09-12. Pristupljeno 2018-09-12.
- ^ „Nestala lokomotiva koju nema svet!”. www.novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2018-09-12.
- ^ Isečena lokomotiva prebačena u garažu „Plavog voza” („Politika”, 18. oktobar 2018)
Spoljašnje veze
uredi- Železnički muzej - Službena internet stranica „Železnica Srbije“
- Železnički muzej uskog koloseka u Požegi
- Depo Železničkog muzeja reorganizovan i uređen prema RE-ORG metodologiji, Službena internet stranica „Železnice Srbije“, 27. oktobar 2014.
- Istorija među zidovima glavne železničke stanice, Dragoljub Lazić, Politika, 4. oktobar 2017.
- Železnički saobraćaj i turizam Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015), Vanja Dragićević.
- Priča o vozovima – 60 godina pred publikom, Dubravka Marić, Časopis „Planeta“.
