Žarko Trebješanin

Žarko Trebješanin (Beograd, 22. jul 1950) srpski je psiholog i univerzitetski profesor.

Žarko Trebješanin
Datum rođenja	(1950-07-22)22. jul 1950.
Mesto rođenja	Beograd, FNRJ
Veb-sajt	www.trebjesanin.info

Biografija

Rođen je 1950. godine u Beogradu, gde je i diplomirao 1974. godine na odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu. Na istom fakultetu je magistrirao 1982. sa tezom "Fromovo shvatanje uticaja društva na formiranje ličnosti" i doktorirao 1990. sa tezom "Shvatanje deteta i razvoja ličnosti u tradicijskoj kulturi Srba".

Kao asistent-pripravnik zaposlio se na Grupi za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu 1974. godine, da bi naredne godine prešao na Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (bivši Defektološki fakultet) u Beogradu, gde i danas radi. Na predmetu Opšta psihologija sa psihologijom ličnosti izabran je 1982. za asistenta, 1990. za docenta, 1992. za vanrednog profesora, a 1995. za redovnog profesora. Osim ovog predmeta na FASPER, predaje Neverbalnu komunikaciju na Filozofskom fakultetu, a Psihologiju ličnosti na Akademiji lepih umetnosti i multimedija i na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.

Bio je predsednik Saveza psihologa Jugoslavije, član Upravnog odbora Politike a.d. (2009-2011), predsednik Veća naučnih oblasti društveno-humanističkih nauka Univerziteta u Beogradu (2012—2014), član Saveta Univerziteta u Beogradu (u više navrata), član UO RTS (2011—2016) i glavni urednik Psiholoških novina (1983-1984).

Zbog svog političkog angažovanja protiv režima Slobodana Miloševića i aktivnog protivljenja Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine bio je izbačen iz nastave, ali se posle godinu dana vratio na svoje radno mesto sudskim putem. Uoči izbora 2000. godine, na kojim je došlo do demokratskih promena u Srbiji, aktivno je učestvovao na mnogim tribinama širom Srbije u kampanji „Spasi Srbiju i glasaj“.

Naučne studije, ogledi i intervjui prevođeni su mu na engleski, francuski, nemački, mađarski, makedonski i slovenački jezik.

Učestvovao je kao saradnik i rukovodilac projekta u naučnim i stručnim projektima Instituta za psihologiju kao što su „Socijalizacija dece u Srbiji“, „Kako deca Srbije vide rat i mir“, „Psihosocijalne posledice rata po decu i roditelje“ i u projektima Instituta za političke studije kao što su „Identitet i uzori mladih u Srbiji“, „Psihološko-politički profil studenata Beogradskog univerziteta“.

Sarađivao je na projektu edukacije mladih „Postani građanin“ u organizaciji Građanskih inicijativa. Autor je projekta stručne edukacije iz psihologije predstavnika nevladinih organizacija i predavač na tematskim seminarima o ličnom i kolektivnom identitetu, stavovima, predrasudama i stereotipima u organizaciji OEBS-a. Vodio je više projekata o toleranciji, romskom liderstvu itd. u Crnoj Gori, čiji je organizator bio OEBS.

Nagrade

Nagradu „Borislav Stevanović“ dobio je za knjige Psihoanaliza - mali leksikon i Šta Frojd zaista nije rekao 1995, kao i za Rečnik Jungovih pojmova 2009, za naučni doprinos psihologiji koju dodeljuje Društvo psihologa Srbije. Dobitnik je i nagrade „Žiža Vasić“ za popularizaciju savremene psihologije (1983), kao i nagrade „Radoje Domanović“ (2002) koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije za doprinos tumačenju satire,

“Vitez poziva” (dodeljuje LEX za časno i profesionalno obavljanje svog poziva, 2012), “Stojan Novaković” (dodeljuje Zavod za udžbenike za najbolji srednjoškolski udžbenik, 2012).

“Veselin Lučić” (2009) za najbolje stručno i naučno delo na Univerzitetu u Beogradu, “Stojan Novaković” (2012) za najbolji srednjoškolski udžbenik i nagrade “Vitez poziva” (2012) za časno i profesionalno obavljanje svoje delatnosti.

Dela

Do sada je objavio dvadesetak knjiga i više od stotina naučnih i stručnih radova. Takođe je uredio i napisao predgovore za knjige.

Knjige

• Fromove dihotomije, Nolit, Beograd 1983.
• Predstava o detetu u srpskoj kulturi, Srpska književna zadruga, Beograd, 1991. i Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 2000 (drugo, dopunjeno izdanje)
• Psihoanaliza - mali leksikon, Plato, Beograd 1993. i 2000 (drugo izdanje)
• Šta Frojd zaista nije rekao, Prosveta, Beograd 1994, Vreme knjige, Beograd 2005, i Službeni glasnik (dopunjeno izdanje) 2016.
• Politika i duša, Vreme knjige, Beograd 1995.
• Leksikon psihoanalize, Matica srpska, Novi Sad 1996, 1998, 2003, Nova knjiga, Podgorica 2005, Zavod za udžbenike (dopunjeno izdanje), Beograd 2012.
• Najstrašnije je kada otruju oblak: kako deca Srbije vide rat i mir (koautor), Institut za psihologiju, Beograd 1999.
• Psihosocijalne posledice rata na roditelje i decu (koautor), Institut za psihologiju, Beograd 1999.
• Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd 2000, 2001, 2004, 2008.
• Nikola Tesla: ličnost, neuroza i poslanje, Zavod za udžbenike, Beograd 2006. i 2013.
• Psihologija (koautor), Zavod za udžbenike, Podgorica 2007. i 2016.
• Rečnik Jungovih pojmova i simbola, Hesperija edu, Beograd 2008.
• Mač, štit i melem, Agora, Zrenjanin 2009.
• Frojdovo zaveštanje, Žarko Albulj, Beograd 2009.
• Mač, štit i melem, Agora, Zrenjanin 2009.
• Šta Jung zaista nije rekao, Službeni glasnik, Beograd 2010. i 2012.
• Psihologija ličnosti, Učiteljski fakultet, Beograd 2010.
• Pojedinac u grupi (koautor: Zoran Lalović), Zavod za udžbenike, Podgorica 2011.
• Psihologija za drugi razred gimnazije, Zavod za udžbenike, Beograd 2011.
• Leksikon psihoanalize (dopunjeno izdanje), Zavod za udžbenike, Beograd 2012.
• Neverbalna komunikacija: Antropološko-psihološki pristup (koautor: B. Žikić), Zavod za udžbenike, Beograd 2015.

Predgovori

• H. Klajn, Frojd, psihoanaliza i literatura, Matica srpska, Novi Sad 1993; Psihoanaliza na razmeđu vekova, Gutenbergova galaksija, Beograd 2000.
• B. Betelhajm, V. Frankl, Ubijenje duše, Zavod za udžbenike, Beograd 2004.
• S. Frojd, Antropološki ogledi, Prosveta, Beograd 2005. i 2011.
• K. G. Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti, Prosveta, Beograd 2006.
• S. Frojd, Kompletan uvod u psihoanalizu, Nova knjiga, Podgorica, 2005. i 2016.
• A. Adler, Poznavanje čoveka / Individualna psihologija i religija, Prosveta, Beograd, 2007.
• E. Erikson, Identitet i životni ciklus, Zavod za udžbenike, Beograd 2008.
• S. Trojanović, Psihofizičko izražavanje srpskog naroda poglavito bez reči, Službeni glasnik, Beograd 2008.
• Č. Darvin, Izražavanje emocija kod čoveka i životinja, Dosije, Beograd 2009.
• V. Frankl, Egzistencijalna psihologija i psihoterapija, IP Žarko Albulj, Beograd 2009.
• Frojdov doprinos savremenoj nauci i kulturi (Zbornik), Ž. Trebješanin (ur.), Zavod za udžbenike i FASPER, Beograd 2010.
• Ana Frojd, Ja i mehanizmi odbrane, Akademska knjiga, Novi Sad 2010.
• M. L.-fon Franc, Snovi, Fedon, Beograd 2010.
• N. Rot, Znakovi i značenja, Zavod za udžbenike, Beograd 2010.
• P. Ekman, Razotkrivene emocije, Zavod za udžbenike, Beograd 2011.
• M. Selidžmen, Istinska sreća, Zavod za udžbenike, Beograd 2012.
• K. Golomb, Stvaranje imaginarnih svetova, Zavod za udžbenike, Beograd 2012.
• D. Givens, Ljubavni signali, Zavod za udžbenike, Beograd 2014.
• D. Bas, Evolucija želje: strategije čovečijeg parenja, Zavod za udžbenike, Beograd 2014.
• Kejganov multidisciplinarni i kritički pristup izučavanju emocija, predgovor u Dž. Kejgan, Šta je emocija, Zavod za udžbenike, Beograd 2015, 9-24.
• Biološko poreklo, priroda i uloga ljubavi i mržnje, predgovor u I. Ajbl-Ajbesfelt, Ljubav i mržnja, Zavod za udžbenike, Beograd 2015, 9-31.
• P. Tuhi, Ljubomora, Clio, Beograd 2015.
• B. Betelhajm, Značenje bajki, Nova knjiga plus, Beograd 2015.
• S. Frojd, Karakter i libido, Zavod za udžbenike, Beograd 2016.
• E. From, Anatomija ljudske destruktivnosti, Nova knjiga plus, Beograd 2016.
• D. Draisma, Tkač snova, Clio, Beograd 2016.
• E. From, Čovek za sebe, Nova knjiga, Beograd-Podgorica 2016.
• E. From, Bekstvo od slobode, Nova knjiga, Beograd - Podgorica 2016.

Miša Jevtić je objavio knjigu razgovora sa Žarkom Trebješaninom pod nazivom Psihološki vidici Žarka Trebješanina, Plato, Beograd 2003.

Osnivač je i urednik biblioteke „Psihologija za radoznale“ u Zavodu za udžbenike (od 2001). U ovoj biblioteci do sada su izašla dela Zigmunda Frojda, Lava Vigotskog, Eriha Froma, Bruna Betelhajma, Dezmonda Morisa, Maršala Rozenberga, Edvarda Edindžera i drugih.

Napisao je scenario i bio voditelj u seriji „U središtu duše“, posvećenu ličnosti i delu Zigmunda Frojda, koja je u tri nastavka emitovana na RTS u decembru 2006. godine (povodom 150 godina od rođenja Frojda).

Objavio je više studija i ogleda posvećenih analizi književnih dela sa psihološkog i psihoanalitičkog stanovišta. Pisao je o romanima Svetlane Velmar-Janković, Dragana Velikića, ogledima Miodraga Pavlovića i teorijskim studijama Nikole Miloševića.

Napisao je više studija, predgovora o eseja posvećenih našim poznatim satiričarima i aforističarima kao što su Aleksandar Baljak, Slobodan Simić, Ilija Marković, Rade Jovanović, Vesna Denčić i drugi.

Spoljašnje veze

• RTS:Vremeplov (22.7.2010) (jezik: srpski)
• Žarko Trebješanin – lična prezentacija
• Žarko Trebješanin: Predstava o detetu u srpskoj kulturi na Antologiji srpske književnosti (.docx format)
• Profesor koji ne zna ništa o promaji („Politika“, 26. decembar 2010)
• Žarko Trebješanin: Rečnik psiholoških pojmova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. jun 2019)