Etrurska umetnost

Etrurska umetnost (rasenska umetnost) je umetnost drevnog naroda Etruraca (Rasena), koji su živeli u srednjoj Italiji od 9. - 3. veka p. n. e. Od oko 600. p. n. e. ona je pod velikim uticajem grčke umetnosti, koju su Etrurci uvezli, mada su uvek zadržavali osobene karakteristike. U ovoj tradiciji su posebno bile zastupljene skulpture u terakoti (naročito sarkofazi relalne veličine ili hramovi), zidno slikarstvo i metalni radovi uglavnom od bronze. Nakit i rezbareni dragulji visokog kvaliteta su proizvođeni.

Zidna slika iz 480. p. n. e. iz Grobnice leoparda

Cista koja prikazuje Dionizijsku Revelu i Perseja sa Meduzinom glavom iz Palestrine, 4. vek pre nove ere. Ovde je teško videti složene gravirane slike. Valterov umetnički muzej, Baltimore.

Etrurska skulptura od livene bronze bila je poznata i naširoko se izvozila, ali je sačuvano relativno malo velikih primeraka (materijal je bio previše vredan, te je kasnije recikliran). Za razliku od terakote i bronze, bilo je relativno malo etrurskih skulptura u kamenu, uprkos tome što su Etrurci kontrolisali fine izvore mermera, uključujući kararski mermer, koji da izgleda nije bio eksploatisan sve do doba Rimljana.

Velika većina preživelih uzoraka potiče je iz grobnica, koje su obično bile pune sarkofaga i zagrobnih predmetima, i terakotnih fragmenta arhitektonske skulpture, uglavnom oko hramova. Grobnice su proizvele sve zidne freske, koje prikazuju scene gozbe i neke narativne mitološke teme.

Bučero proizvodi u crnoj boji bili su rani i domaći stilovi fine etrurske grnčarije. Postojala je i tradicija razrađenog etrurskog vaznog slikarstva, koja je proizašla iz grčkog ekvivalenta; Etrurci su bili glavno izvozno tržište za grčke vaze. Etrurski hramovi su bili bogato ukrašeni šareno obojenim antefiksima od terakote i drugim elementima, koji su u velikom broju preživeli tamo gde je drvena nadgradnja nestala. Etrurska umetnost je bila snažno povezana sa religijom; zagrobni život je bio od velikog značaja u etrurskoj umetnosti.

Nastanak i karakteristike

Etrurski most Toskana

Etrurci su prvi koristili lučne konstrukcije i od njih su ih preuzeli i usavršili Rimljani. Poreklo Etruraca u istorijskom, kulturnom i umetničkom pogledu, stručnjaci vežu za Malu Aziju i stari Bliski istok. Po mišljenju arheologa, procvat etrurske civilizacije počeo je oko 700. p. n. e. Sačuvani su mnogi spomenici etrurske civilizacije po kojima se vidi da je ona bila slična grčkoj u vrieme arhajskog perioda.

Etrurska kultura se razvijala na području današnje centralne Italije od 9. - 3. veka p. n. e. kada Etrurski gradovi padaju pod vlast Rima koji preuzima i razvija ovu kulturu. U okviru antičke umetnosti etrurska umetnost stvara posebnu i specifičnu grupu, iako se uveliko oslanja na grčke izvore (osobito u slikarstvu i keramici, preko uvezenih predmeta iz grčkih kolonija na jugu Italije).

Arhitektura

Etrurski tumul, kod Rima

Etrurska kamena grobnica iz Toskane

Etrurska arhitektura će kasnije presudno uticati na razvoj rimske, ali malo se sačuvalo arhitektonskih spomenika, uglavnom gradska vrata i zidine (Peruđa) i ostaci tzv. tuskanskih hramova. Etrurski hram je na visokom postolju s trodelnom osnovom, u skladu s kultom koji je srodna božanstva povezivao u trijadu, što pokazuju ostaci hramova u Faleriji i Orvietu.

Najznačajniji primeri ove kulture je tzv. sepulkralna (grobna) arhitektura. Etrursko verovanje u zagrobni život je vera da čovek nastavlja život na mestu na kojem je pokopan, to verovanje uticalo je na shvatanje da je grob pravi i odgovarajući dom mrtvih. Oni najprije razvijaju grobnice kružnog tipa tzv. tumule iz 7. veka p. n. e. Tumuli su podzemni kružni grobovi izrađeni od velikih komada kamena, natkriveni lažnom kupolom i pokriveni zemljom. Kasnije se razvija tip grobnica klesanih u steni koje obavezno imaju centralnu prostoriju, a do njih se dolazi dugačkim hodnikom. Ti hodnici su presvođeni redovima kamena postavljenim tako da je svaki drugi više izbačen u prostor kako bi se oblikovala dva unutrašnja nagiba. Posle se grobne komore ugrađuju u stene, katkad s arhitektonski izvedenom fasadom (Orvieto).

Skulptura

Iznutra su raskošno uređeni (sarkofazi, zidne slike) i prepune su bogatih priloga (posuđe, nakit, oružje, ukrasni i upotrebni predmeti – posebno bronzana ogledala).

Tumuli su dobili imena prema glavnim motivima svojih zidnih slika, pronalazačima ili prema narodnim nazivima.

Himera iz Areza Firenca

Značaj verovanja u zagrobni život pokazuje i izrada sarkofaga koji su sastavljeni od sanduka na kojima obavezno leži skulptura pokojnika. Na prednjoj strani sarkofaga najčešće se nalazi plitak reljef shvaćen kao crtež, a ne kao plastika. Grobove u unutrašnjosti su Etrurcii oslikavali. Zadatak tih crteža bio je ostvariti atmosferu sličnu domu u težnji da se od groba stvori okolina u kojoj je pokojnik živeo.

Realističku figuralnu i ornamentalnu dekoraciju hramova radili su uglavnom u terakoti, koju su često oslikavali (glava Hermesa iz Veija, mnogobrojni sarkofazi i stele), a postoje i izuzetno dela u bronzi (Kapitolska vučica, Himera iz Areza, Mars iz Todija, itd.).

Slikarstvo

Frulaš, zidna slika iz grobnice leoparda

na ovom delu se prepoznaje uticaj grčke umetnosti na etrursku umetnost

Najbolja ostvarenja etrurske umetnosti su zidne slike u grobnim komorama. Najstarije potiču iz 6. veka p. n. e. a najznačajnije su one iz grobova u Tarkuiniji i Hiusiju. Na zidovima tumula se prikazuju gozbe sa sviračima i plesačima, jahači, lov i ribolov, pogrebne svečanosti i pejzaži, i na takav se način pokušava oživeti pokojnikov društveni život. Osim ovih motiva, prikazuju se atletske igre i nadmetanja jer se vjerovalo da će se na taj način deo snage koji je potreban za ove veštine preneti i na pokojnika.

Stilski ove slike slede grčko slikarstvo, ali su izražene etrurske osobenosti: realizam, prirodnost u držanju i pokretima likova te prikazivanje pejzaža. U doba helenizma tematika postaje ozbiljnija slikaju se prizori iz mitova o bogovima podzemlja i demonima smrti. Etrurske zidne slike jedini su sačuvani spomenici monumentalnog antičkog slikarstva pre rimskog razdoblja.

Zadnja strana ogledala od bronze 4. vek p. n. e. Luvr Pariz

Primenjene umetnosti

Dela umetničkog obrta od 7. do 5. veka p. n. e. izuzetnog je kvaliteta i tehničkog savršenstva (keramika, nakit, predmeti svakodnevne upotrebe i oružje), te odaje grčke uticaje. Od 4. veka p. n. e. kvalitet ovih radova opada.

Vidi još

• Etrurci
• Tablice iz Pirgija

Literatura

• Goring, Elizabeth (2004). Treasures from Tuscany: the Etruscan legacy (na jeziku: engleski). Edinburgh: National Museums Scotland Enterprises Limited. str. 13. ISBN 978-1901663907. 
• Leighton, Robert (2004). Tarquinia. An Etruscan City. Duckworth Archaeological Histories Series (na jeziku: engleski). London: Duckworth Press. str. 32. ISBN 0-7156-3162-4. 
• Boardman, John, ur. (1993). The Oxford History of Classical Art. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814386-4. 
• "Grove", Cristofani, Mauri, et al. "Etruscan.", Grove Art Online, Oxford Art Online. Oxford University Press. Web. 28 Apr. 2016. Subscription required
• Maggiani, Adriano (1985). Artistic crafts: Northern Etruria in Hellenistic Rome. Italy: Electra. 
• Ramage, Nancy H. & Andrew (2009). Roman Art: Romulus to Constantine. New Jersey: Pearson Prentice-Hall. ISBN 9780136000976. 
• Richter, Gisela M. A. (1940). The Metropolitan Museum of Art: Handbook of the Etruscan Collection. New York: Metropolitan Museum of Art. 
• Spivey, Nigel (1997). Etruscan Art. London: Thames and Hudson. ISBN 9780500203040. 
• Steingräber, Stephan (2006). Abundance of Life: Etruscan Wall Painting. Getty Publications. ISBN 978-0-89236-865-5. 
• Turfa, Jean Macintosh (2005). Catalogue of the Etruscan Gallery of the University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 
• Vermeule, Cornelius (1963). „Greek and Etruscan Painting: A Giant Red-Figured Amphora and Two Etruscan Painted Terra-Cotta Plaques”. Bulletin of the Museum of Fine Arts. 61 (326): 149—165. 
• Williams, Dyfri (2009). Masterpieces of Classical Art. British Museum Press. ISBN 9780714122540. 
• Bonfante, Larissa. “Daily Life and Afterlife.” In . Etruscan Life and Afterlife. Detroit: Wayne State University Press. 1986. .
• --. „The Etruscans: Mediators between Northern Barbarians and Classical Civilization.”. The Barbarians of Ancient Europe: Realities and Interactions. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 2011. . Edited by Larissa Bonfante, 233–281. .
• Borrelli, Federica, and Maria Cristina Targia. The Etruscans: Art, Architecture, and History. Translated by Thomas M. Hartmann. Los Angeles: J. Paul Getty Museum, 2004.
• Brendel, Otto (1995). Etruscan Art (2nd izd.). New Haven: Yale University Press. .. .
• Briguet, M.-F. (1961). Etruscan Art: Tarquinia Frescoes. New York: Tudor. .
• Brilliant, Richard (1984). Visual Narratives: Storytelling In Etruscan and Roman Art. Ithaca: Cornell University Press. .
• De Puma, Richard Daniel. (2013). Etruscan Art In the Metropolitan Museum of Art. New York: Metropolitan Museum of Art. .
• Steingräber, Stephan. Abundance of Life: Etruscan Wall Painting. Los Angeles: J. Paul Getty Museum, 2006.
• Perkins, Phil (1998). „Etruscan pottery from the Albegna Valley/Ager Cosanus Survey”. Internet Archaeology (4). doi:10.11141/ia.4.2. 
• Banti, Luisa (1973). Etruscan Cities and Their Culture. University of California Press. ISBN 978-0520019102. 
• Boëthius, Axel; Ling, Roger; Rasmussen, Tom (januar 1978). Etruscan and Early Roman Architecture. Yale University Press Pelican history of art. Yale University Press. ISBN 0300052901. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Cristofani, Mauro, et al. "Etruscan; Architecture", Grove Art Online, Oxford Art Online. Oxford University Press, accessed April 9, 2016, subscription required
• Izzet, Vedia (13. 12. 2007). The Archaeology of Etruscan Society. Cambridge University Press. str. 193. ISBN 9781107320918. CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• Meyers, Gretchen E. (novembar 2012). Thomas, Michael L.; Meyers, Gretchen E., ur. Monumentality in Etruscan and Early Roman Architecture: Ideology and Innovation. University of Texas Press. ISBN 9780292749825. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Richardson, Lawrence (oktobar 1992). A New Topographical Dictionary of Ancient Rome. JHU Press. str. 74. ISBN 9780801843006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Stamper, John (2005). The architecture of Roman temples: the republic to the middle empire. , Cambridge University Press
• Taylor, Laurel, "Temple of Minerva and the sculpture of Apollo (Veii)", Khan Academy essay
• Winter, Nancy A. (novembar 2012). „Monumentalization of the Etruscan Round Moulding in Sixth Century BCE Central Italy”. Ur.: Thomas, Michael L.; Meyers, Gretchen E. Monumentality in Etruscan and Early Roman Architecture: Ideology and Innovation. University of Texas Press. str. 61. ISBN 9780292749825. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Meritt, Lucy Shoe, and Ingrid E. M. Edlund-Berry, Etruscan and Republican Roman Mouldings. 2nd ed. University Museum, University of Pennsylvania in cooperation with the American Academy in Rome, 2000
• Sprenger, Maja, Gilda Bartoloni, Max Hirmer, and Albert Hirmer. The Etruscans: Their History, Art, and Architecture. H.N. Abrams, 1983
• Turfa, Jean MacIntosh, ed. (2013). The Etruscan World. ISBN 978-0415673082. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza)CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza), Routledge. (includes: Ara della Regina, Gravisca and Giovanna Bagnasco Gianni, "Tarquinia, sacred areas and sanctuaries on the Civita plateau and on the coast; Baglione, Maria Paola, "The Sanctuary at Pyrgi,"; Bizzarri, Claudio, "Etruscan Town Planning and Related Structures,"; Edlund-Berry, Ingrid, "The architectural heritage of Etruria"; "The phenomenon of terracotta: architectural terracottas")
• Sinclair Bell and Carpino A. Alexandra (eds). A Companion to the Etruscans, Oxford; Chichester; Malden, MA: Wiley Blackwell, 2016.
• Bonfante, Larissa. (1986). Etruscan Life and Afterlife: A Handbook of Etruscan Studies. Detroit: Wayne State University Press. .
• Bonfante, Larissa. (2006). Etruscan Myths. London: British Museum Press. .
• De Grummond, Nancy T (2014). Ethnicity and the Etruscans. . In McInerney, Jeremy (ed.). A Companion to Ethnicity in the Ancient Mediterranean. Chichester, UK: John Wiley & Sons, Inc. pp. 405–422.
• Haynes, Sybille. Etruscan Civilization: A Cultural History. Los Angeles: J. Paul Getty Museum, 2000.
• Shipley, Lucy. The Etruscans: Lost Civilizations, London: Reaktion Books, 2017.
• Smith, C. The Etruscans: a very short introduction , Oxford: Oxford University Press, 2014.
• Swaddling, Judith and Philip Perkins. (2009). Etruscan by Definition: The Culture, Regional, and Personal Identity of the Etruscans: Papers in Honor of Sybille Haynes. London: British Museum. .
• Turfa, Jean MacIntosh., ur. (2013). The Etruscan World. London: Routledge. .
• Turfa, Jean MacIntosh. The Etruscans. In Farney, Gary D.; Bradley, Gary (eds.). The Peoples of Ancient Italy. Berlin: De Gruyter. pp. 637–672.
• Perkins, Phil (1998). „Etruscan pottery from the Albegna Valley/Ager Cosanus Survey”. Internet Archaeology (4). doi:10.11141/ia.4.2. 

Spoljašnje veze

• hrvatska, Matica. „Priča stara tri tisuće godina”. Arhivirano iz originala 2008-01-20. g. .
• Taylor, Laurel. „Etruscan Art”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2014. g. Pristupljeno 18. 03. 2019.