Etrurija
Etrurija (u grčkim i latinskim izvorima nazivana je Tyrrhenia ili Tyrsenia) je bila oblast u centralnoj Italiji na prostoru današnje Toskane, delimično Lacija, Emilije-Romanje i Umbrije. Dosta o lokacijama etrurskih naselja nalazimo u esejima D. H. Lorensa.
Narod stare Etrurije se nazivao Etrurcima i njihova se civilizacija bazirala na gradovima-državama koji su stvoreni u VIII veku p. n. e. i koji su postali veoma snažni u naredna dva veka. Etrurci su bili dominantna kultura u Italiji do 650 god. p. n. e. i imali su uticaja ne samo na susede kao što je bio Lacijum već i šire. Trgovina tada cveta čak i sa Egiptom o čemu svedoče mnogi predmeti nađeni u etrurskim grobnicama.
Rim je naročito bio pod uticajem Etruraca u kome vlada niz etrurskih kraljeva do 509. p. n. e. kada je poslednji etrurski kralj Lucije Tarkvinije Oholi bio zbačen sa trona i kada je osnovana Rimska republika. Najjači uticaj etrurske kulture na Rim prisutan je bio u arhitekturi i ritualima, kao što je npr. trijumf. Pod etrurskim kraljevima bili su izgrađeni Kapitol, Kloaka Maksima (gradska kanalizacija) i Vija Sakra (jedan od puteva). Takođe u rimskom parlamentu, Senatu, od 300 poslanika (senatora) 100 je bilo iz redova etrurskog plemena.
Etrurci su takođe zaslužni za približavanje grčke kulture Rimljanima, uključujući 12 bogova sa Olimpa, gajenje maslina i vinove loze, alfabet i arhitekturu (luk, kanalizacija, odvodni sistemi su bili uvezeni iz Etrurije).
Klasično ime Etrurija je oživljeno početkom XIX veka kada je to ime dato Toskani (Kraljevina Etrurija 1801—1807) pod Napoleonom.
Gradovi
uredi- Areco (Arretium)
- Kaere (Caisra)
- Kluzij (Clevsin)
- Kortona (Curtun)
- Voltera (Felathri)
- Populonija (Fufluna, lat. Populonium)
- Peruzija
- Teračina (Tarchuna)
- Tarkvinija (Tarquinii)
- Veji
- Volči (Velch)
- Vetulonija (Vetluna)
