Erna Berger
Erna Berger (nem. Erna Berger, понекад по мужевом презимену: Erna Wiull; Drezden, 19. oktobar 1900 — Esen, 14. jun 1990) bila je nemačka operska pevačica (sopran). Bila je najpoznatija po svojoj izvedbi Kraljice noći i Konstance.
Erna Berger | |
|---|---|
.jpg) Bista Erne Berger u njenom rodnom mestu | |
| Ime po rođenju | Erna Berger |
| Datum rođenja | 19. oktobar 1900. |
| Mesto rođenja | Drezden, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 14. jun 1990. (89 god.) |
| Mesto smrti | Esen, Zapadna Nemačka |
| Zanimanje | Operska pevačica |
Karijera
urediRođena u Drezdenu u Nemačkom carstvu, Berger je provela nekoliko godina kao dete u Indiji, Brazilu i Paragvaju. U Paragvaju je kasnije radila kao službenica i profesorka klavira, pre nego što je pozajmila dovoljno novca za put nazad u Nemačku. Sa 26 godina, obezbedila je poziciju soprana u Operi Zemper u Drezdenu, gde je imala svoj prvi uspeh kao Hanela u operi Pola Grenera zasnovanoj na drami Gerharta Hauptmana Uspenje Hanele.[1] Kasnije je bila prvakinja u Bečkoj državnoj operi, Berlinskoj državnoj operi (1934–1946) i Nemačkoj operi u Berlinu. Održala je koncerte u Japanu, Sjedinjenim Državama i Australiji. Bila je na Gebelsovoj listi bogu milih (Gottbegnadeten) kao umetnica od velikog značaja za nacističku državu.[2]
Opus
urediNjen opus sadrži kompletne snimke Čarobne frule (kao Kraljice noći, dirigovao ser Tomas Bičem, 1937–1938), i Rigoleta, sa Janom Pirsom i Leonardom Vorenom, pod dirigentskom palicom Renata Čelinija (1950). Berger se pojavila u Metropoliten operi tokom sezona 1949/50 i 1950/51, u Der Rozenkavaliru (Vitez ruže) naspram Elenor Steber i Rise Stivens, pod dirigentskom palicom Frica Rajnera i u režiji Herberta Grafa. Pojavila se još u Rigoletu (sa Vorenom i Encom Mašerinijem), u Čarobnoj Fruli i Seviljskom berberinu (sa Đuzepeom Valdengom). Takođe je pevala Voglindu i dala glas šumskoj ptici u Prstenu Nibelunga, gde se još menjala kao Brunnhilda sa Kirsten Flagstad i Helen Traubel.
Pevala je ulogu Zerline u operi Don Đovani na Salcburškom festivalu 1954. godine pod dirigentskom palicom Vilhelma Furtvenglera, koju je snimio Pol Ciner i izdao na DVD formatu Dojče Gramofon. Često je nastupala sa nemačkim pijanistom Sebastijanom Peškom.
Kasnije godine i smrt
urediUprkos godinama, Berger nije izgubila čistoću, snagu i lep ton svog glasa. Iako se povukla sa operske scene 1955. godine, nastavila je da peva na recitalima sve do svojih 60-ih godina, dajući svoj poslednji recital pesme u Minhenu 1968.[3] Godine 1980, na proslavi svog osamdesetog rođendana uživo je pevala na nemačkoj televiziji Šubertovu Na zalasku sunca sa dirljivom predanošću i finim, toplim kvalitetom“.[4]
Između 1960. i 1971. Berger je predavala u Hamburgu i Esenu. Njene kolege su je veoma poštovale; kao što je Furtvengler rekao: 'Ona je muzika, skroz… najbolja'.[3] Umrla je u Esenu 1990. godine u 89. godini života. Sahranjena je u Središnjem groblju u Beču. Godine 1992. ulica Bestlajnštrase (nem. Bästleinstraße) u Drezdenu je preimenovana u Erna-Berger-štrase (nem. Erna-Berger-Straße) u njenu čast.
Izabrana filmografija
uredi- Završni akord (Schlußakkord, 1936)
- Ave Marija (Ave Maria, 1936, izvođenje Travijate)
- Marija Ilona (Maria Ilona, 1939)
- Operski bal (Opera Ball, 1939, vokal)[5]
- Falstaf u Beču (Falstaff in Vienna, 1940)
- Švedski slavuj (The Swedish Nightingale, 1941, vokal)
- Koga vole bogovi (Whom the Gods Love, 1942)
- Imenze (Immensee, 1943, vokal)
- Figarova ženidba (The Marriage of Figaro, 1949, vokal kao Suzana)
- Don Đovani (1955, režija Paul Cziner, kao Zerlina)
Bibliografija
uredi- Erna Berger: Die singende Botschafterin [The Singing Ambassadress], by Karla Höcker, Rembrandt Verlag, 1961.
Izvori
uredi- ^ „Hanneles Himmelfahrt. Oper von Paul Graener auf Text von Georg Gräner nach dem gleichnamigen Stück von G. Hauptmann. Staatsoper Dresden, Uraufführung 17.02.1927 unter Leitung von Fritz Busch - Deutsche Digitale Bibliothek”. www.deutsche-digitale-bibliothek.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-06-04.
- ^ Klee, Ernst (2009). Kulturlexikon zum Dritten Reich : Wer war was vor und nach 1945 (1. Aufl izd.). Frankfurt am Main: Fischer, S. ISBN 978-3-596-17153-8. OCLC 316290686.
- ^ a b „Erna Berger- Bio, Albums, Pictures – Naxos Classical Music”.
- ^ Scott, Darwin Floyd, (2002). For the Love of Music: Festschrift in Honor of Theodore Front on His 90th Birthday. str. 212.,.
- ^ Opernball (1939), production details, filmportal.de
Spoljašnje veze
uredi- "Denunciation scene (end of act 2)" na sajtu YouTube, od Verdijeve La Travijata (La traviata), sa Benjaminom Giljijem (Beniamino Gigli (iz Ava Marije, 1936))
- As Zerlina, "Vedrai, carino" na sajtu YouTube, iz Mocartovog Don Đovanija
- Erna Berger na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Uspenje Hanele, fotografije
